Latino leksikon

Moja prva telenovela je bila Kassandra zbog koje sam se i zaljubila u telenovele i ona mi je i dan danas jedna od najupečatljivijih serija koje sam gledala. Nakon nje su usledile Esmeralda, Marisol, La usurpadora i Luz Maria. Ovde bi definitivno izdvojila Luz Mariu koja mi je bila jedinstvena i drugačija od ovih prethodnih. Takođe jedna od meni najdražih, dok su mi ujedno Lucecita i Gustavo ostali jedni od najboljih parova.

Moje omiljene telenovele su u mom potpisu.
Dakle 1. Pasion 2. La Otra 3. Rubi 4. Entre el amor y el odio 5. La Patrona 6. El manantial 7. Alguien te mira 8. Luz Maria 9. Rosalinda
Neke volim zbog uspomene (Luz Maria, Rosalinda), neke samo zbog kvaliteta (novije npr. La Patrona i ATM), neke zbog i jedne i druge stavke.
Ali, za ovaj krug, izdvajam Pasion i La otra. Kad bi me neko pitao za omiljeni telenovelu, bez razmišljanja bih rekla Pasion. E, kad moram izdvojiti dvije ili tri, već je muka.

Pasion - prelijepa pjesma entrade je bila dovoljna da se zaljubim u ovu telenovelu. Sjajano odabran glavni par, Susana Gonzalez i Colunga su zaista bili uvjerljivi, i njihova priča mi je zaista divna.Prvo je bila robinja na njegovom robu, i tada je već primjetio. Svi likovi su dobro odrađeni, i specifični su. Jimena, Ursula, Ascanio, Claudio, Santiago, don Jorge, SofiaLisabeta, Mario... Glumačka ekipa je dobro odabrana. Priča je odlična i originalna. Gusari, blago, stara epoha, osveta, mali gradić, dobri likovi, još bolji parovi... A, kako ne voljeti jedinu telenovelu gdje je Alberto Estrella pozitivac.
Colunga je ovdje bio baš dobar, ne znam da li mi je draži kao gusar ili kao uglađeni gospodin koji dolazi u San Fernando. Jedine ličnosti koje ne volim i koje su mi iritantne su Rita (mada mi ona donekle za žaljenje) i Ofelija (Rocio Banqeles nije za pozitivke definitivno.)
Sve u svemu, ne mogu naći manu, Carla Estrada je odradila dobar posao. Šteta što je bila neuspješna u Mexicu, zbog Susane i cijelog skandala oko nje  i Santamarine...

La Otra - uzeli su tipičnu priču i dodali netipičan element. Ista glumica - dvije blizankinje - jedna pozitivka, jedna negativka - to je  već tada bila klasika. Ali, ovdje su u pitanju osobe koje su identične, a koje uopšte nisu rod. Opet telenovela kojoj ne mogu naći manu, od entrade i pjesme preko  zapleta i glumaca. Yadhira je bila fenomenalna, u svojoj trostrukoj ulozi(kažem trostruka jer Karlota, njen pozitivni lik prolazi tranformaciju). Ne zna se da li je bolja kao naivna i smotana Carlota, kao zla Cordelia, ili kao Carlota koja se promjenila iz korjena.  Čak je u jednom momentu telenovele trebala Carlota da se pretvara da je Cordelia. I, čak je i tu napravila razliku između toga kad je prava Cordelia, i kada je Carlota koja se pretvara da je Cordelia. Stvarno, Yadhiri svaka čast. A, tek što je lijepa i zgodna. Nisam je se mogla nagledati, fantastično je izgledala u svakoj etapi serije

Yadhira i njena interpretacija su najveći razlog što volim ovu telenovelu. Ali, nije jedini. Juan je standardno dobar, Sendel odličan kao iskompleksirani Adrian ( čovjek koji je usvojen, a ipak cijelog života njegov otac bolje tretira sina (Alvaro - Soler) koji mu jeste biološki sin, te se u Adrianu javlja mržnja prema bratu i ocu), Euhenija (Mercedes Molto) se pojavljuje samo na početku, ali je jako nježan i dobar lik. Jacqueline Andere je standardo dobra kao negativka.
Šopenova kompozicija (etude Op.10 No.3) se često čuje u ovoj telenoveli, i odličan je izbor. Instrumentali su takođe odlični.

Omiljene telenovele...Mogu da ih nabrojim dosta, ali na listu ću staviti one koje mi se posebno izdvajaju, koje su mi po nečemu specifične i specijalno drage. Ima ih 11, a sa Kristinom delim 3

1. Victoria
2. Sin senos no hay paraiso
3. La esposa virgen
4. Donde esta Elisa?
5. Pasion de gavilanes
6. Alguien te mira
7. La viuda joven
8. Rubi
9. Marido en alquiler
10. La madrastra
11. Entre el amor y el odio

Sledeći Kristinin primer, prokomentarisaću prve dve...

Victoria - kada sve saberem i oduzmem, ovu telenovelu moram da stavim na prvo mesto. Radi se o jednoj životnoj priči, o nečemu što se često viđa, sa čime se često susrećemo, neposredno ili posredno. Prateći radnju serije uvidiš da ti je mnogo toga poznato iz stvarnog života i možda bi nekome zato "Victoria" bila dosadna, jer nema šokantnih preokreta, nema pompeznosti, nema neke dinamike...Obična svakodnevica likova otprilike.

Loš brak, žena koja zapostavi sebe kako bi udovoljila mužu i deci, neverstvo, razvod, dileme poput "karijera ili porodica", prihvatanje/neprihvatanje promena, nove šanse i počeci, gubitak posla, sitne porodične razmirice...Ali sve je to obrađivano spontano i neisforsirano, kroz nesavršene likove sa kojima je moguće poistovetiti se.

Victoriju Ruffo samo ovde volim, stvarno nemam zamerki ni na njen lik, ni na glumu. Mauricio Ochmann, Arturo Peniche, Andrea Lopez i ostali su takođe odradili fantastičan posao.

Tako da glavni razlog iz kog toliko cenim ovu telenovelu jeste njena običnost i običnost njenih likova, sa jakim dijalozima, prirodnim tempom odvijanja radnje i pohvalnoj glumi.

Sin senos no hay paraiso - hmm...na drugoj poziciji se našla verovatno zbog glavne tematike kojom se bavi, na otrežnjujućem pristupu teškim problemima sa kojima se oni sa dna društvene lestvice nose u pojedinim zemljama, uglavnom južnoameričkim.

To su društveni problemi i ima ih bezbroj (siromaštvo, nezaposlenost, loš obrazovni sistem, korupcija, kriminal-krupni i sitni, prostitucija)...I donošenje niza pogubnih odluka u skladu sa uslovima u kojima se odrasta. Nimalo optimistično, ni zašećereno, već istinito i gorko. Catalina, Yesica i druge devojke su žrtve trulog okruženja koje je nametnulo određena pravila i najgore je postati svestan te činjenice prekasno.

Baš mi se dopada kako su nam približili taj svet i prikazali kako se u njega ulazi i šta se dešava ako se poželi da se isti napusti.

P.S. Sin senos SI hay paraiso sam probala da gledam i ne mogu da dam nijedan pozitivan komentar, brzo sam odustala

Kassandra
Luz Maria
O Clon/El clone
Amor real
El cuerpo del deseo
La traicion
La mujer perfecta
Juana la virgen
Relaciones peligrosas
Una maid en Manhattan
La impostora
Abismo de pasion
Lo que no podia amar
Amor bravio
El color de la pasion
La sombra del pasado
Yo no creo en los hombres
Corazon que miente
Amar despues de amar
Sin rastro de ti

Izuzetno mi je teško napraviti listu najdražih telenovela. Ovo su neke koje sam nabrojala da su mi drage, a lista je svakako mogla biti i duža. Neke od ovih telenovela su mi izuzetno drage, dok mi je s druge strane veliki broj serija podjednako drag, pa mi je teško napraviti selekciju. U nastavku ću iz ove poduže liste izdvojiti one meni najdraže:

Kassandra, Luz Maria - moje prve serije koje su mi ujedno i među najdražima. Obe su bile kostimirane što je za mene bio poseban doživljaj. Kassandra je imala toliko neobičnu priču koja me je kupila, a one njene haljine i nakit koje je imala po sebi me je kao klinku oduševljavao. S druge strane Luz Maria me je očarala svojom jednostavnošću i po meni je ona jedna od retkih koja je divno iznela taj lik naivne i dobrodušne devojke, dok je hemija glavnih glumaca bila zavidna.

O Clon/El clone - ova neobična priča definitivno spada u sam vrh meni najdražih. Svakako da je brazilska verzija daleko bolja, no ne znam da li se računaju serije drugog govornog područja, pa sam navela ovu meksičku. Ako bi birala najoriginalniju i najbolju priču neke serije onda bi to, bez konkurencije, bila ova. Ovde sam uživala na nekoliko nivoa, od nesvakidašnje ljubavne priče, spoznaje o novoj kulturi i običajima do kostima, muzike i zavodljivog plesa. Bilo je to uživanje za sva čula.

El cuerpo del deseo, La traicion - ove dve serije izdvajam zbog neverovatne hemije glavnih parova. Lorena Rojas i Mario Cimarro u El cuerpo del deseo, te Danna Garcia i Mario Cimarro u La traicion. U oba slučaja je serija imala neobičnu priču sa elementima misterije koja mi čak i nije bila bliska, no hemija ovih parova mi je toliko bila izvanredna da sam ih ogledala u jednom dahu.

La mujer perfecta - vrlo simpatično upakovana venecuelanska serija koju su igrali Monica Spear i Ricardo Alamo. Cela serija je bila u veselom tonu, sa elementima komedije. Neobična priča o devojci sa asocijalnim problemom koja je privukla pažnju doktora plastične hirurgije. Monica i Ricardo su mi jako dragi glumci i njihov zajednički projekt mi je bio potpuni užitak. Dobar je ugođaj pogledati seriju na drugačijem naglasku od meksičkog i s drugačijim pristupom koji mi baš prija.

Sin rastro de ti - ovo je jedna od retkih serija koja mi se svidela u poslednjih nekoliko godina. Vrlo neobična priča koja još nije viđena u telenovelama, sa dozom misterije uz kvalitetan glumački kadar. Serija drži pažnju od početka do kraja jer nam glavnu problematiku postepeno otkrivaju i time nas drže u neizvesnosti. U obilju rimejkova ovaj original je bio pravo osveženje, a ozbiljan pristup snimanju bez nepotrebnih sporednih likova ovu priču čini ozbiljnom i kvalitetnom.

a sa Kristinom delim 3 Very Happy

Za Rubi i ATM sam pretpostavila da će biti na tvom spisku. Za EEAYEO mi nije palo na pamet, mada sam znala da je voliš.

Victoria - nije mi pala na pamet da je gledam. Valjda se nije dovoljno pominjala, što znam, smetnula sam s uma da postoji. A, komentari su uglavnom pozitivni na koje bi naišla, kao i na glumu Victorie Ruffo. Voljela bih pogledati zbog ovoga prije svega:

Obična svakodnevica likova otprilike.

Loš brak, žena koja zapostavi sebe kako bi udovoljila mužu i deci, neverstvo, razvod, dileme poput "karijera ili porodica", prihvatanje/neprihvatanje promena, nove šanse i počeci, gubitak posla, sitne porodične razmirice...Ali sve je to obrađivano spontano i neisforsirano, kroz nesavršene likove sa kojima je moguće poistovetiti se.

Sin senos no hay paraiso - nisam je gledala u cjelosti, samo neke djelove. Nije da je loša, ali jednostavno me nije privukla.  

Nimalo optimistično, ni zašećereno, već istinito i gorko.

Iako je ovo pohvalno, u telenovelama koliko toliko volim izbjeći surovu realnost ulica i kriminala, drugim riječima više volim koliko toliko vedrine. Možda sam površni fan telenovela. Npr.filmove po istinitim događajima, i filmove koje se bave teškim, surovim, životnim temama volim pogledati. Filmove npr. o II svjetskom ratu, filmove koje se bavi progonstvm hrišćana u prvim vijekovima (Quo vadis npr) dok u isto vrijeme uz telenovele zaista želim da pustim mozak na ispašu.

Kassandra, Luz Maria - za Kasandru sam već pisala, sjećam se kroz maglu, ali to mi ne izaziva neko oduševljenje ni želju da je gledam danas. Ravnodušna sam. Luz Maria je drugo. Kako sam rekla, ona je na popisu mojih najdražih telenovela zbog uspomene, a ima mnoogo kvalitetnijih koje sam pogledala, a koje mi ipak nsu u tom krugu najdražih, tipa El color de la pasion. Luz Maria me je oduševljavala zbog priče koja je smještena u starijem vremenu, odjeća, frizura, maniri tog doba su za mene tada bili fascinantni. A i sama priča je dobra. Nije da je sve u uspomeni. Npr, taman kada su se Lusesita i Gustavo vjenčali i sve se riješilo, kreće novi zaplet, i novi likovi (jedino je Mirta ostala). Ne znam ni za jednu drugu od tih klasičnih priča da se to desilo.

S druge strane Luz Maria me je očarala svojom jednostavnošću i po meni je ona jedna od retkih koja je divno iznela taj lik naivne i dobrodušne devojke, dok je hemija glavnih glumaca bila zavidna.

O Clon

 

Ako bi birala najoriginalniju i najbolju priču neke serije onda bi to, bez konkurencije, bila ova

Razlog zbog kojeg nije na mom spisku telenovela je taj što je maltene i ne smatram telenovelom, i ona se nalazi u TOP 3 moje omiljene serije, dakle prvo su te tri, pa onda ove telenovele koje sam nabrojala. A, za brazilske serije i serije izvan kategorije telenovela ima posebno pitanje. Telemundova verzija je dobra, i nesumnjivo bih  s njom bila oduševljena da nisam znala  i original. Sandra mi nije za tu ulogu, žao mi je što je nije odradila Marlene. Ne znam zašto, ali nju mogu zamisliti kao Žade.

Za EEAYEO mi nije palo na pamet, mada sam znala da je voliš.

Marcial & Frida seriji daju dodatne poene, mnogo dodatnih poena

Možda sam površni fan telenovela.

Nisi, nego sam ja mazohista

A, za brazilske serije i serije izvan kategorije telenovela ima posebno pitanje.

Ja zato O Clone nisam navela kao odgovor na ovo pitanje. Telemundova verzija bi mi verovatno bila solidna da nisam gledala original. Ali pošto jesam, ne mogu da ih ne uporedim. Poređenje se prosto nameće i tu brazilska verzija ubedljivo pobeđuje.

La fes mas bella je nešto najgluplje što mi pada na pamet. Još kad se sjetim scene kada su je dotjerali, pa su svi pali u trans od ljepote misteriozne žene koju niko nije prepoznao. A, pri tome je imala crvenu periku i zelenu haljinu, i opet je bila karikatura. Generalno ne volim komedije-sapunice, i skoro sve tog žanra mi je debilno. Meksikanci i humor ne idu zajedno. Ali, ova mi je prva na spisku onih koje ne volim.

Dalje bi bile na spisku Al diablo con los guapos, La mujer en el espejo, Destilando amor...

La fes mas bella je nešto najgluplje što mi pada na pamet.

Yessss

Takođe, prva na listi, dominantna. Ne znam šta je gore i gluplje - radnja, humor, likovi ili gluma. Čista debilana, bez ijedne pozitivne crte. Jeftino, prizemno, imbecilno i blamantno.

Ostale:

- Fuego en la sangre
- Mar de amor
- Acorralada
- Santa Diabla

La mujer en el espejo

LMEEE je meni bila baš zabavna; glupa, ali zabavna i dinamična