Ćaskanje o telenovelama

Na ovoj temi možemo neobavezno da diskutujemo o telenovelama uopšteno

Za početak...Koliko vam se ukus za telenovele menjao tokom vremena? Da li i dalje volite isti tip telenovela koje ste nekada voleli i gledali i obrnuto (da li ste zavoleli neki aspekt sapunica koji vam je ranije smetao)?

Pa da,malo mi se promijenio ukus;npr;neke telenovele koje sam nekad gledala i za kojima sam bila "luda" u to vrijeme dok sam ih gledala (počela sam gledati telenovele dok još nisam znala niti čitati i nisam još niti u školu išla),bila sam za nekim telenovelama toliko luda da sam trčala iz škole doma samo da niti slučajno ne propustim niti jednu epizodu) npr;neke telenovele koje sam nekad gledala i za kojima sam bila "luda" u to vrijeme,sad kad pogledam,uopće mi nisu zanimljive,štoviše,postale su mi dosadne i pitam se zašto sam uopće gubila vrijeme gledajući neke telenovele koje su mi sad postale glupe,dosadne i nezanimljive i priznajem da sam nekad (dok sam bila mlađa) bila luda i užasno sam se živcirala ako slučajno nisam pogledala i ako sam slučajno propustia epizodu neke telenovele koju sam u to vrijeme gledala,a danas je skroz druga priča,ako slučajno nešto propustim,uopće se ne uzrujavam i pogledam preko interneta kad stignem,volim ja i danas gledati telenovele (iako danas ih više gledam zbog jezika jer obožavam španjolski jezik),ali nisam više toliko zaluđena kao nekad,dok nekad,dok sam bila mlađa,cijeli dan bi mi propao i dan mi je bio uništen ako slučajno nisam pogledala (i ako sam propustila) jednu epizodu neke telenovele koju sam u to vrijeme gledala.

Moj ukus se promjenio prosto zbog tog što sam vremenom sve starija, a mogu reći i zbog nekih okolnosti.
Konkretan primjer - prve telenovele kojih se najživlje sjećam su Luz Maria i Pobre Diabla, i to vrijeme sam bila oduševljena njima. Luz Maria - klasična priča- bogataš i siromašna služavka, služavka ispadne kćerka bogataša, a bogataš je oženjen. Nema veze što je oženjen, i što glavni u suštini prave preljubu, svi žale glavne, jer je po defaultu žena uvijek zla, a on jadan nesretan u braku. U današnje vrijeme me naravno takva priča ne bi privukla, isto kao što tada kad sam bila mala ne bih gledala telenovelu poput Alguein te mira.
Tada sam bila oduševljena odjećom, i frizurama iz tih vremena, pa mi je sve to davalo određenu čar, dok danas obraćam pažnju na druge "detalje". Tada sam bila ljuta kad je Luz Maria završila, i kad je na TV - u u tom terminu počela Terra nostra, brazilska telenovela, kojoj Lusesita po kvalitetu nije ni primaknuti. Ali, ja sam tada ogorčeno komentarisala koliko je Luz Maria bolja. Danas bih naravno gledala "Terra nostra", a telenovela poput Luz Marie bi otpala.
Sa Pobre Diablom sam takođe bila oduševljena, iako su neke situacije iz scenarija vrijeđanje inteligencije. Ponekad bi pogledala po neku scenu ili dio epizode čisto da se podsjetim djetinjstva, ali seriju na taj kalup više ne bih gledala sigurno.
Tako da je kod mene ta promjena ukusa stvar odrastanja i sazrijevanja, a možda i zasićenosti jedno te istim pričama.
Pomenula sam i okolnosti. Prije svega mislim na današnju mogućnost gledanja telenovela na Internetu. 90ih možda nismo ni znali što je internet, a kasnije je brzi internet bio luksuz.(sjećam se mog dial-up-a , bila sam sretna kad mi otvori sliku a da ne moram čekati 5 minuta ) Sad je to drugačije, i svaka serija je dostupna, samim tim je i izbor mnogo veći te nismo ograničeni na gledanje samo onoga što je na TV-u. Nekad je bilo, daj šta daš, što prikazuju to gledamo.

Moram priznati da mi je to već pomalo počelo ići na živce,da glavni junaci moraju biti ili bogati ili sirotinja.Telenovela La tempestad (Oluja,2013) je najbolji primjer da ne mora uvijek biti tako jer u toj telenoveli glavni junaci (i Marina i Damián) nisu bili ni bogati ni siromašni,normalno su zarađivali za život,imali su posao i zarađivali su za žvot kao i svi normalni ljudi u stvarnom životu ,to mi je bio veliki plus u ovoj telenoveli jer niti jedno od njih dvoje (ni Marina ni Damián nisu bili niti bogati ni siromašni,dobivali su mjesećnu plaću i radili su svakodnevni posao kao i svi normalni ljudi u stvarnom životu i tako su živjeli,istina,Merecedes,Marinina biološka majka je bila bogata,ali Marina je bez obzira na to,imala stalni posao i sama je zarađivala za život.

Meni se ukus za telenovele nije promenio, jer ga nekada bukvalno nisam ni imala Stekla sam ga otkad sam TV skoro pa izbacila iz upotrebe i otkad je internet postao aktuelan. Ranije sam ih gledala na TV-u i nisam birala, gledala sam sve što se emitovalo i tako godinama. E onda sam se polako prešaltala na čudesni svet interneta i izgradila sam kriterijume za sadržaj koji želim da gledam, uključujući i telenovele. Birala sam po glumcima, po produkcijskoj kući, po sinopsisu...Baš ovo što je Kristina napisala, ranije je bilo "daj šta daš."

Ali da, moguće je da je došlo i do zasićenja klasičnim pričama koje su danas kao takve srećom ređa pojava. Evo, ja sad nikako ne bih mogla da gledam bilo kakvu telenovelu u kojoj se može naslutiti da će glavni par završiti zajedno, da će svi negativci biti kažnjeni i da će imati srećan kraj, ma koliko gluma bila fantastična ili radnja interesantna. Narco-serije se štancuju i sa njima vala preteruju, ali je očigledno da su tražene i popularne, jer su se ljudi zasitili Esmeraldi, Luz Maria i Rosalindi. Narco-serije uglavnom nisu predvidljive, svako može nastradati u bilo kom trenutku, kolo sreće se stalno okreće...Kapiram zašto su naišle na dobar prijem kod gledaoca.

Moram priznati da mi je to već pomalo počelo ići na živce,da glavni junaci moraju biti ili bogati ili sirotinja.

Ovo smara isto, ali u Mexicu i ostalim zemljama tog podneblja srednja klasa je stvarno ugrožena. Daleko od toga da ne postoji uopšte, ali je zaklanjaju ili ekstremno siromaštvo, neobrazovanje, ulični kriminal...ili bogatstvo i raskoš stečeni ko zna kako. Kod njih postoje ti ekstremi, moguće je da ih zato uvek ističu u telenovelama.

Ana,takva sam i ja bila nekad,gledala sam sve moguće telenovele koje su se u ono vrijeme prikazivale (u ono vrijeme,na TV-u je bilo 3-4 telenovele odjednom i išle su jedna za drugom,poćela bi prva ne znam oko 15,16 h pa bi trajale do nekih 19 h prije dnevnika i sve sam ih gledala),ali sad ne gledam sve,samo one koje mi djeluju zanimljive,ali ako počnem gledati neku telenovelu onda je pogledam do kraja (od prve do zadnje epizode)jer ja kad nešto počnem gledati,pogledam do kraja (od prve do zadnje epizode) jer ne volim prekidati na pola

Zaboravila sam da dodam i to da mi je u poslednje vreme postalo nebitno da li u telenoveli koju planiram da gledam glumi neko poznat i meni drag. Povisio mi se kriterijum za kvalitet, a glumci mi mogu biti skroz nepoznati, samo da umeju da iznesu svoj lik u dobro napisanoj priči.

I meni isto,meni je važno samo da se priča španjolski jezik,a sad jesu li glumci u telenoveli koju gledam megazvijezde ili neki totalno nebitni,to mi uopće ne smeta niti najmanje.Nekad sam čak i birala,pa sam gledala telenovele gdje su glumili određeni glumci,ali sad mi je sasvim svejedno tko glumi kad počnem gledati neku telenovelu jer sad više gledam kakva je radnja neke telenovele,a ne zbog poznatih glumaca.

Nisam znala gdje da stavim ovu zanimljivost pa evo ovdje.

https://www.cdm.me/zabava/zanimljivosti/kako-je-i-kada-nastao-izraz-sapunica/

Da ne nastavljamo diskusije o telenovelama na "privatnom" ćaskalištu...

Pronašla sam spisak Fabrica de sueños rimejkova:

Cuna de lobos, La usurpadora, Rubí, El maleficio, Colorina, La madrastra, Los ricos también lloran, Rosa salvaje, Corona de lágrimas, Quinceañera, El privilegio de amar y Corazón salvaje. 

Za neke od ovih nisam ni znala da postoje