Telenovela uspomene

Ljubav bez grijeha (Sin pecado concebido,Televisa,2001), imam jako lijepe uspomene na ovu telenovelu,obožavam ovu seriju,jedna od mojih omiljenih telenovela,tema je bila odlićna-surogat-majčinstvo,u ovoj telenoveli sam prvi put upoznala Sebastiána Rullia,Itatí Cantoral i Carlosa Poncea kao glumce,a i ostali glumci su bili odlični, bilo je dosta poznatih glumaca,u ono vrijeme,ta telenovela mi je bila toliko draga da sam čak imala snimljenu posljednju epizodu na tadašnjem VHS-u,a i danas ponekad pogledam seriju na internetu.Amparo-uloga koju je María Sorté glumila u ovoj telenoveli mi je i dan danas njezina najdraža uloga od svih serija u kojima sam je gledala i u kojima je María Sorté glumila,a Angélica Rivera (Mariana) i Carlos Ponce (Adrián) su mi dan danas jedan on najdražih i jedan od omiljenih glavnih parova koje sam vidjela u telenovelama, a scene u kojima su se zajedno pojavljivale Angélica Rivera (Mariana,glavna junakinja) i Itatí Cantoral (Raquel,glavna negativka) bile su jako nabijene emocijama

Sin pecado concebido - entrada, osim što mi je jedna od omiljenih telenovela i entrada mi je jedna od najljepših koje sam vidjela u Televisinim telenovelama

Sviđa mi se tema, nije loše podsetiti se nekih starih telenovela koje bude nostalgiju i lepa sećanja. Možda te serije nisu bile ništa bolje od ovih danas, ali nas vraćaju u neko vreme kada smo ih sa više uživanja i više žara gledali. Novele su svakako priče koje se većinom rade za mlađu publiku jer su pune nerealnosti i nelogičnosti, pa sam ih u tinejdžerskim godinama sa više iluzije gledala. Danas kada sam daleko zrelija i kada uviđam sve te nedostatke, za mene predstavljaju beg upravo u taj nerealan svet.

Serije koje su na mene ostavile traga su svakako one prve koje sam gledala, Kasandra, Esmeralda, Zlobnica, Rosalinda.. Ali zanimljivo da nemam potrebu podsetiti se nekih scena nijedne od ovih serija, osim možda Kasandre koja je ipak obeležila početak ove naklonosti prema novelama. Novela koja mi i dan danas budi emocije je svakako Luz Maria, ta hemija Gustava i Lusesite je bila čarobna. To je retka serija koje se volim podsetiti i sa istim uživanjem i danas pogledam neke scene.

Kristina, nasmejala si me pričom o Angelininoj frizuri, ali upravo iz razloga što sam tada i sama neke stvari iz serija tako doživljavala i vidim sebe u toj priči. Bila sam oduševljena tim haljinama, ali pošto je to bilo nerealno da se tako negde pojavim, jednom sam sašila suknju kakve je Lusesita nosila, uska i duga, sa blagim proširenjem prema dole. Kada se setim toga, smejem se sama sebi i ne verujem u kojoj meri su telenovele uticale na moj realan život.

Kod mene je ista situacija,dok sam bila mlađa,nisam uopće birala,gledala sam sve što se nudilo (u ono vrijeme,na TV-u je bilo 3-4 meksićke telenovele istovremeno) i sve sam ih gledala,a danas samo ipak postala dosta izbirljiva,prvo proćitam sadržaj (sinopsis) i onda odlučim hoću li gledati neku telenovelu ili ne.Ja sam čak neko vrijeme htjela imati onu kratku frizuru kakvu je nosila Paulina/Paola u Otimačici (La usurpadora,Televisa,1998),ali sva sreća,brzo me prošla ta euforija oko te frizure,u ono vrijeme ta frizura mi je bila woow,tada mi je to bila najljepša frizura na svijetu,ali brzo sam se ohladila .

Kasandra mi je ostala u posebnom sećanju, bila je to prva telenovela, a kako kažu prva ljubav se ne zaboravlja. Glavna junakinja je za mene tada predstavljala pojam lepote i žensvenosti, a rekla bi da je i kasnije uticala na moj doživljaj i viđenje ženske lepote. Iako sa današnjeg gledišta većina tih stvari iz prošlosti izgleda suludo, to je nešto što ni danas ne doživljavam mnogo drugačije. Ona je zaista bila lepa, prirodno lepa, bez silikona, bez golotinje, sa oblinama, sa onom bujnom kosom i lepim licem. Odisala je ženstvenošću i ona je definitivno predstavljala moj prvi susret sa pojmom lepo, sa pojmom ženske privlačnosti.

Kada se setim onog silnog nakita na njoj dok se nalazila u ulozi ciganke, jao pa to je bilo carstvo vizualnog uživanja. Trebalo mi je dugo vremena da sazrim i shvatim da je manje više i da previše nakita nije otmeno. Kasandra je zaista imala uticaja na mene! U serijama koje su posle došle sam opet tražila takvu junakinju sa tako snažnim crtama ženstvenosti, ali mi nisu bile na tom nivou, ona je tada postavila standard koji je bilo teško dostići. Divna Coraima Torres!

Telenovele su za mene odavno izgubile magičnost. Gledala sam ih na TV-u i u to vreme se nije moglo birati, gledaš šta ima. Uzmi ili ostavi. I tako sam odgledala Marisol, Usurpadoru, Esmeraldu, Kasandru, Samanthu itd...Manje ili više, svodile su se na isto - gospođica Dobrica i gospodin Dobrica se bore za svoju ljubav, dok ih Zloće sabotiraju; Zloće na sopstvenoj koži osete da je karma najveća kučka, a Dobrice dočekaju kraj kakav je imala i Diznijeva Pepeljuga. The End.

Pre ili kasnije, šabloni dosade, postanu nezanimljivi. Predvidljivost je nezanimljiva. Era interneta je na svu sreću donela mogućnost izbora, plus su počele da se snimaju malo drugačije telenovele (sci-fi, misterije, horori, narko novele)...Moglo se odabrati ponešto interesantno, ali evo danas ja nemam želju da pogledam bilo kakvu telenovelu, ni staru ni novu, ne osećam potrebu za tim.

Ali hajde da ne mračim na ovakvoj temi...Izdvojiću Judinu Ženu (venecuelanska verzija naravno) kao primer originalnog koncepta telenovele koja je snimljena pre 15-16 godina, iako su tada vladale klišejaste sapunice. Ja inače sa tom serijom imam neki love-hate odnos, dosta toga mi se nije dopalo, imam zamerki, ali ne mogu da ne poštujem Martina Hahna koji je kreirao telenovelu oko koje mogu da se vode ozbiljne diskusije.