Ćaskanje o serijama

Završih Hannibala  

Ajme...Poslednja sezona je pravi piece of art, prva polovina pogotovo. Vizuelni luksuz, estetska perfekcija. Lokacije u Firenci, elegancija u odevanju, sofisticirana atmosfera  



Prijala mi je i promena tempa odvijanja radnje, usporavanje i davanje prednosti emotivnom i psihičkom stanju likova; putem jasnih i zrelih dijaloga, introspektivnih monologa ili nasumičnih pogleda koji pričaju priču.

Dodatni plus za mešanje prošlosti i sadašnjosti, kombinovanje fikcije i realnosti, doziranu psihodeliju, pažljivu upotrebu alegorije. Kao što rekoh, prava umetnost.



Lagano i na kašičicu, iz epizode u epizodu, nam je otkrivano šta se dešavalo sa ranjenima, kako i zašto je Bedelia pobegla sa Hannibalom u Evropu i šta je Hannibal ostavio iza sebe u svojoj domovini u Litvaniji pre mnogo godina.

Nesrećna Abigail nije preživela. Will je preživeo, Jack je preživeo, Alana je preživela. Ali ih je tako blizak susret sa Hannibalovom destruktivnošću duboko izmenio. Rodila im se želja za osvetom, razorna mržnja, nemir i strah.

Zaustaviti Hannibala, uloviti Hannibala, ubiti Hannibala...Maštanje o takvim momentima im daje im snagu, a u isto vreme im snagu oduzima. Da, osveta definitivno ume da obiluje paradoksima.

Bedelia je zablistala u ovoj sezoni. Intrigantna, misteriozna žena. Imala je priliku da se zauvek skloni od Hannibala i nije je iskoristila. Nešto ju je vuklo da bude uz njega, da mu se preda, potčini. Tačno je da ih vezuje saučesništvo u jednom događaju od ranije, ali to bi bio tek vrh ledenog brega.

Rekla bih da je u pitanju Bedelijina radoznalost, naučena od Hannibala, preuzeta iz Hannibalovih metoda koje je primenjivao u psihoterapiji i izvan iste. Bedelia je sa bezbedne udaljenosti učila od Hannibala i pretvarala se u njegovu saučesnicu još pre nego što je to stvarno i postala.

A da se ne lažemo, nju je on prosto fascinirao. Stimulisao ju je, i intelektualno i sexualno. Jer, bilo je tu magnetne privlačnosti; sa njene strane spontane i fatalne, sa njegove kontrolisane i proračunate.

Kako god, žalosno mi je što se nepovratno uplela u Hannibalovu mrežu, svesna da joj je život u njegovim rukama i da u svakom trenutku može da je se otarasi ako poželi. Isuviše opasna igra. Koketiranje sa smrću.

Bizarna scena jednog ubistva koja me je nasmejala...



Technically, you killed him, reče Hannibal  

Elem, Hannibal i Bedelia su u Italiji prigrabili lažne identitete, za Hannibalom izdata međunarodna poternica, nema ko ne bi da ga uhvati - mrtvog ili živog. Jack dolazi u Italiju da obavi posao, Will takođe, a Alana u saradnji sa Masonom pokušava da ulovi Hannibala...Većinom bez uspeha.

U tim epizodama smo dobili odlične scene i gruba poentiranja na raznolikim relacijama (Hannibal-Will, Jack-Will, Alana-Chilton, Alana-Mason, Hannibal-Bedelia)...In a nutshell, pokazalo se koliko su svi oštećeni Hannibalom i koliko je Hannibal oštećen sobom.

Will je otputovao u Litvaniju gde je otkrio ponešto o Hannibalovoj prošlosti ili delićima prošlosti. Saznao je da je Hannibal imao mlađu sestru Mischu. Voleo ju je, štitio ju je, ona je bila jedina osoba prema kojoj je gajio emocije u najčistijem obliku...Dok je nisu ubili, a on je jeo njeno meso, to mu je bio prvi susret sa ljudskim mesom.

Međutim, okolnosti su ostale nerazjašnjene, Hannibalovo detinjstvo i odrastanje vidimo samo kroz maglu. Nemamo kristalno jasan uvid ni u šta.

Pomislila sam da je Hannibal počeo da jede ljudsko meso kao rezultat traume nastale gubitkom Mische. Da mu je bila potrebna alternativna stvarnost u kojoj se ljudi održavaju "živima" ako se njihovo meso pojede, da je na taj način izgradio zid kojim bi se zaštitio od bola i patnje. A od Willa je  tražio da ga jednostavno prihvati takvog kakav je, znajući da Will ima kapacitet za prihvatanje neprihvatljivog.

Ne znam, sa Hannibalom je svašta moguće, iako će pre biti da ga je tragedija sa Mischom samo uvela u novu dimenziju abnormalnog.



Hannibal se naposletku predao policiji. Verujem da je odustao od slobode, jer je na slobodi sada već izgubio kontrolu stalnim bežanjem, skrivanjem...Iza rešetaka bi bio gospodar igre i privukao bi Willa ka sebi ponovo, što je i uradio.

Druga polovina sezone je posvećena Hannibalovoj najvelelepnijoj kreaciji - Crvenom Zmaju, podvojenoj ličnosti Francisa Dolarhydea, serijskom ubici čijim je zločinima obnovljen nekadašnji Willov odnos sa Hannibalom. Odnos saradnje i razmene ideja, pa zbližavanja, pa međusobnog prepuštanja. Kao da prave reprizu, al' zamalo.

Uživala sam u poslednjim epizodama. Hannibal u zatvoru, a strašniji i opasniji nego ikad. Autoritarno hladan i pragmatičan. Naježila sam se kada je Alani rekao - You died in my kitchen Alana, when you chose to be brave. Every moment since is borrowed.  

Alana se inače smuvala sa Margot i dobile su dete, začeto pomalo uvrnutim putem (pokojni Mason mu je biološki otac, Alana majka, a Margot tetka + majka broj 2)  

Groteskno je bilo sve sa zaokruživanjem Masonovog storilajna, baš ono wtf? level, ali se ispostavilo da su Alana & Margot dobar par. Spaja ih kompatibilna ženska energija, slični ožiljci na duši i nagon za preživljavanjem  



I Francis (Crveni Zmaj) je genijalan antagonista kompleksnog uma. Uvek sa snažnim prisustvom. Njegova veza sa slepom devojkom Rebom je prokrvljena nabojem emocija, cepanjem identiteta i bojazni od pobede "Francisa" nad "Crvenim Zmajem."

Veličanstvena završnica serije   Jack, Will i ekipa su napravili plan kako da uhvate/ubiju Francisa i rešili su da iskoriste Hannibala kao mamac, mada je Jackov i Alanin cilj bio da ubiju dve muve jednim udarcem - i Francisa i Hannibala.

Ipak, desilo se šta je moralo i kako je moralo da se desi da bi se došlo do punog kruga, u metaforičnom smislu. Hannibal i Will zajednički ubijaju Crvenog Zmaja i onako ranjeni, krvavi i zagrljeni padaju sa litice u more. Ostavljen je otvoren kraj - da li su poginuli ili ne. Prelepo



Mislim da se Will žrtvovao za opšte dobro, vođen krivicom što je dozvolio da mu se Hannibal približi i utiče na njega, uvuče ga u tamu. Osećao je da mora da snosi odgovornost za gubljenje u lavirintu prizemnih iskušenja i da je odlazak u smrt sa Hannibalom jedini izlaz.

Will posle svega ne bi mogao da živi sa sobom. Stavio je tačku na Hannibalovu hegemoniju i vlastitu mizeriju.

Hannibal je rekao - See? This is all I ever wanted for you, Will. For both of us. Hteo je da Will bude kao on. Na šta mu je Will odgovorio - It's beautiful. Lepo je, zato što se konačno završilo. Moguće je i da je Hannibal priželjkivao da bude zaustavljen, ko će ga znati...

I da, prilično sam sigurna da su obojica mrtvi. Zajedničkim ubistvom Crvenog Zmaja su se simbolički stopili u nedostižni i nepostojeći ideal u realnom vremenu. Spoj savršenih antipoda koji u stvarnosti ne može opstati i nestaje čim ispuni svoju svrhu.

Jack je prošao kroz pakao zbog Hannibala i zaslužio je šansu za novi početak, bez obzira što nikada više neće biti onaj stari Jack  

Žao mi je dr. Chiltona. Grozno je završio  



Alana & Margot odlaze sa sinom. Nekako su mi postale power couple  



Freddie srećnica. Živa, zdrava i bez gubitaka, što me i ne čudi. Pronicljiva, lukava, namazana, iskusna novinarka koja zna da proceni sa kim treba da sklapa savezništvo i kada...Naravno da se izvukla.

And last but not least - Bedelia



Da li joj je Hannibal odsekao nogu i spremio specijalitet od nje ili neko drugi? Ili je Bedelia želela da se samokazni, te je platila nekome da joj odseče nogu? Ili je poenta bila da ne pruži Hannibalu to zadovoljstvo, pa ga je preduhitrila?

Ili je to možda bio njen košmar, živopisni prikaz prestrašenosti koja se izrodila iz Hannibalovog terora i nastavila da živi u Bedeliji i ostalima i nakon Hannibalove smrti? Da, ovo mi je najlogičnije i ujedno najpoetičnije rešenje.

Pretpostavljam da svako drugačije interpretira ono što smo gledali u poslednjim minutima finala. Višeznačnost i slobodno tumačenje su od starta bili odlika ove serije. Bedelijina noga nije izuzetak.

Odgledala sam Bridgerton i Emily in Paris. Obe će dobiti drugu sezonu, ali me to ne interesuje, jer sam ih gledala samo radi odmaranja mozga i opuštanja nakon Hannibala.

Međutim, nijedna od njih nije ispunila moja očekivanja. Nisu me opustile, ni zabavile. Serije su realno loše, čak i za kategoriju kojoj pripadaju.

Bridgerton je imala potencijala. Recimo, nebelačka aristokratija i slični istorijski netačni momenti su mogli ispasti ok. Ponajviše zato što je naglašeno da se radi o alternativnoj istorijskoj drami, što znači da nisu ni pretendovali na to da prate istorijske činjenice.

Ali, scenario je očajan, trešast, jeftin. Isto važi i za likove i glumu, za kostime, muziku...Bezveze. Zašto sam pogledala svih 8 epizoda? Da me ubijete, ne znam. Treba pitati nekog psihologa.

A Emily in Paris...Užas. U-ž-a-s. Valjali su jedino Pariz i pojedini outfiti. Htela sam seriju za opuštanje, ne za nerviranje. Iznerviralo me je koliko je glupo, plitko, iritantno...

Tipično demonstriranje američkog neznanja i predrasuda o svetu izvan USA, čega se i normalni Amerikanci stide. Da je barem osmišljeno kao satira, ne bi mi smetalo ni najmanje. A ovako...Transfer blama.

Glavna likuša Emily je neverovatno odbojna. U svakoj epizodi je uspevala da me izludi (neutemeljenom) arogancijom i glupošću.

Čuj, ona bi da donese američku perspektivu "zaostalim" Francuzima, pa "mi to u Americi radimo ovako", pa "a to smo mi Amerikanci osmislili", pa scena u restoranu kad je onim odvratnim tonalitetom rekla konobaru da je mušterija uvek u pravu u fazonu "da vas ja Amerikanka naučim kako se tretira mušterija"...Jbt  

Da ne pričam o tome kako ne poštuje ni ljude koji su joj navodno prijatelji. Ma ne poštuje nikoga.

I hajde što je takva, nego što je ubeđena da je nepogrešiva i da svima mora da bude simpatična i da svi treba da je gotive. Okej.

I da ne zaboravim scenu sa razgolićenom plavušom Srpkinjom lakog morala čija je vizija lepote privatni avion. Divota  

Pade mi na pamet ona čuvena srBska - kad se na dvoru cara Dušana jelo zlatnim viljuškama, u zapadnoj Evropi se jelo prstima, dok USA nije ni postojala  

Ovo je garant netačno i preuveličano u našem napaćenom narodu (ili ne?), nego ne mogah da izbegnem buđenje primitivnog oblika patriJotizma u sebi nakon scene sa nemoralnom Srpkinjom bez dostojanstva i pameti.

Prosto me vuče da pišem ćirilicom, kupujem proizvode isključivo domaćih proizvođača i naučim napamet ceo ciklus epskih pesama o Marku Kraljeviću. Буквално  

Uglavnom, ni nakon odgledanih 10 epizoda pojma nemam koja je bila poenta serije. Praktično nema ni radnju, ni razvoj likova, ni ništa...Nula. Vredelo je uživati u Parizu i pokupiti po koju ideju za svakodnevne odevne kombinacije. Eto, bar nešto.

Ponajviše zato što je naglašeno da se radi o alternativnoj istorijskoj drami, što znači da nisu ni pretendovali na to da prate istorijske činjenice.

Više cijenim kada ih se serija/film drže i kad se uloži trud da sve bude što tačnije i vjernije prikazano. Ali, nisam protiv toga da se uradi i nešto slobodnije. Ako imamo priče smještene u moderno doba koje nisu odraz realnosti, zašto ne bi mogli imati i jednu takvu smještenu u prošlosti. Ipak, ova me apsolutno nije privukla. Više se radi o nekom osjećaju koji mi je govorio da nije vrijedna vremena.

Čuj, ona bi da donese američku perspektivu "zaostalim" Francuzima, pa "mi to u Americi radimo ovako", pa "a to smo mi Amerikanci osmislili", pa scena u restoranu kad je onim odvratnim tonalitetom rekla konobaru da je mušterija uvek u pravu u fazonu "da vas ja Amerikanka naučim kako se tretira mušterija"

Ovo je tako iritantna pojava u stvarnom životu. Ne mogu da zamislim da se preselim u neku drugu zemlju i da mi u njoj bude ok, a da pri tome pametujem osobama koje su tu na svome i da kritikujem kako ništa tu ne valja i negdje drugo je bolje. Vrhunac drskosti.

I da ne zaboravim scenu sa razgolićenom plavušom Srpkinjom lakog morala čija je vizija lepote privatni avion.

Pogledah scenu i baš je ponižavajuća.

naučim napamet ceo ciklus epskih pesama o Marku Kraljeviću.

Jao, nemoj to sebi raditi. Inače, kako sam ja u osnovnoj MRZJELA učenje pjesama na pamet i onda recitovanje na času. Uvijek bi me odrala nepravda. Što ću, nikad nisam bila prevelik fan poezije.

Ipak, ova me apsolutno nije privukla. Više se radi o nekom osjećaju koji mi je govorio da nije vrijedna vremena.

Zahvali se svom osećaju, jer ništa nisi propustila

Vrhunac drskosti.

I klasične arogancije. Takvi tripovi obično dolaze od strane ljudi koji su uvereni da je njihov (nacionalni) način ujedno i jedini ispravan način, dok sve izvan toga gledaju sa neodobravanjem i nipodaštavanjem, često i sa nerazumevanjem. Emily je savršen primer te naciocentrične filozofije.

Jao, nemoj to sebi raditi

Neću, ne brini Sećam se kad smo u osnovnoj obrađivali Marka Kraljevića tj. epske pesme o njemu velikom junaku, ja sam nastavnici rekla da je Marko bio turski vazal. Ne znam šta me je nateralo da iznesem tu nepobitnu činjenicu, al' eto

Inače, kako sam ja u osnovnoj MRZJELA učenje pjesama na pamet i onda recitovanje na času.

Meni nikada nije bila jasna svrha učenja pesama napamet i recitovanja na časovima srpskog. Šta se time u pogledu znanja dobija? Šta učenici tačno time postižu? U kom smislu je to produktivno?

Razumem analize pesama, diskusije o upotrebljenim stilskim figurama, o simbolici, mogućim značenjima itd. Ali štrebanje napamet i recitovanje? Bzvz

Razumem analize pesama, diskusije o upotrebljenim stilskim figurama, o simbolici, mogućim značenjima itd. Ali štrebanje napamet i recitovanje?

Ma da, skroz besmisleno.

Ja nastavih nesretnu ESDPV. Biće čudo ako izguram ovu sezonu do kraja. Radnja je taaako sporaaaa.

Ana, ako imaš u rukavu nešto kriminalističko ili kombinaciju krimi/misterije i drame, javljaj. Nešto tipa
Broadchurch ili Defending Jacob (znam da je nisi gledala, ali nešto tog zapleta)

Oduševljena sam.

Ana, ako imaš u rukavu nešto kriminalističko ili kombinaciju krimi/misterije i drame, javljaj.

Mislim da ništa od onoga što sam gledala ne bi odgovaralo tvojim kriterijumima. Jedino mi pada na pamet američka The Killing, koja je mojoj drugarici jedna od omiljenih.

A police investigation, the saga of a grieving family, and a Seattle mayoral campaign all interlock after the body of 17-year-old Rosie Larsen is found in the trunk of a submerged car.

Ja ne znam kakva je serija, nisam je gledala (još uvek), ali vidim da su kritike većinom pozitivne.

Oduševljena sam.

Ne više od mene. Šta je ovo uopšte? Harry Potter meets The Haunting of Hill House meets The Exorcist?

Jedino mi pada na pamet američka The Killing, koja je mojoj drugarici jedna od omiljenih.

Hvala, uzela bih je u obzir.

Harry Potter meets The Haunting of Hill House meets The Exorcist?

Ako sam je nekad i razmatrala za gledanje, otpala je.

Naiđoh slučajno na ovo.

La Negociadora sa Barbarom Mori





Raduje me što je Barbara snimila seriju i gledala bih je. S jedne strane mi jeste privlačna, a s druge strane mi djeluje kao previše mučna priča što mi sada ne bi prijalo.

Ne izgleda loše ova nova Barbarina serija. Zanima me njen lik, s obzirom na to da je rekla da je u pitanju nesavršena junakinja. Možda bacim pogled.