Telenovele: Što mislite o...?

Sofia wrote:Svidela mi se u paru sa Danilom, bili su dobar tandem. No definitivno moram zaključiti da je ona tome zaslužna jer je izvukla maksimum iz njega. Danila smatram lošim glumcem kojeg ni fizički izgled ne izvlači. Ovo je bila jedna od retkih uloga gde mi je bio drag.

Slažem se sa cijelim postom no ovo moram izdvojiti. I meni je ovo bio prvi i jedini put da mi se Danilo dopao. Prije toga mi je bio toliko nevidljiv da ni taj izgled nisam zapazila.

Da nije završnice, ova serija bi se naša u vrhu mojih najdražih. Kako sam i rekla, imala je sve što volim, pa i momenat iz Internata u osnovi zapleta. Šteta.

Opšti utisak:

Divna, predivna serija. Priča maltene nema negativce, nema cirkusa, ubistava, zavjera i misterija, bavi se svakodnevnicom i životnim problemima s kojima se svi srećemo, a toliko je zanimljiva, pitka, privlačna i pametno urađena da je teško to i iskazati. Potrebno ju je odgledati.

Posebno bih istakla dijaloge. Stvarno, svaka čast ko ih je pisao. Ima toliko genijalnih scena, a nijedna loša.

Glavni junaci:

Ovo je definitivno najbolji lik Victorije Ruffo. Victoria je žena kakve, posebno na našem podneblju, svi srećemo. Dakle, žena bez karijere, apsolutno posvećena porodici, finansijski ovisna o mužu, domaćinstvo vodi besprekorno... Muž je prevari i ostavi, ćerke se priklanjaju ocu, jer je on taj koji ima novac i nisu naučene da poštuju to što im je majka zapostavila sebe i posvetila se njima. Primorana je da sluša džangrizavu majku zatucanih stavova zbog čijeg vaspitanja je upravo i živjela takvim životom, da trpi ispade razmaženih ćerki koje je ne podržavaju i postavljaju se da se one njoj majke i što je najgore primorana je da otrpi poniženje da zavisi od bivšeg muža, da živi kako on kaže, da radi što on kaže, jer nema svoj novac. Vrlo realna situacija iz koje može mnogo da se nauči. Ženi od 50 godina nije lako da ponovo spozna sebe, da traži posao i da se počne poštovati. Ali, Victoria prolazi transformaciju koja je bila postepena, bolna i tokom koje je mnogo naučila. Taj proces je prikazan na vrlo realan način bez  bajki i rozih nijansi.

S druge strane, Jeronimo... Kakva je to slatkoća i divnoća od čovjeka. Generalno su mi ženski likovi upečatljiviji u sapunicama i godinama sam imala samo 4 muška pozitivna lika koja sam mogla izdvojiti dok se nije pojavio Jeronimo. On je osoba za poželjeti za prijatelja, partnera, druga, kako god... Preduhovit, zabavan, spontan, otkačen, uporan, a s druge strane pametan, čvrst i sa stavom. Čovjek pored njega ne može da se ne oraspoloži. Ali ne samo to. Svojom mudrošću navede čovjeka da se zapita, da poželi nešto promjeniti, da se pokrene.

Oni kao par su pregenijalni iako vjerovatno nekome ko nije gledao njihov spoj zvuči čudno. Ali su jedan od najboljih parova iz sapunica. Ochmann je toliko dobro odglumio ljubav, samo što mu iz očiju nisu srca izlazila.

Sporedne priče:

Pored izuzetne glavne priče i sporedne su pravi dragulj. Ne zna se koja je bolja. Mnogo životnih i realnih problema je obrađeno, ne samo mučne stvari poput silovanja i nasilnog partnera, već i pitanja neželjene trudnoće, vaspitanja, razvoda, gubitka roditelja, gubitka djeteta,  bračnih razmirica, bolesti, brige o zdravlju, sazrijevanja, karijere i da ne nabrajam dalje. Evo doslovno ne mogu izdvojiti koja je priča bolja i životnija, Marianina, Paulina, Camilina ili Helenine porodice. Iz svake se može mnogo učiti. Svako se u nečemu može pronaći.

Ipak, moram da posebno naglasim Camilu. Ovdje ima dosta specifičnih i simpatičnih likova, ali ona je na tronu. Bukvalno želim prijateljicu kao što je ona. Melem za dušu. Slična je Jeronimu, pa je krase i duhovitost i pamet. Od nje se može poći ili nasmijan ili sa dobrim savjetom ili oboje. Ona kao lik je sigurna u sebe, atraktivna, opterećena izgledom i sa vezama s mlađim muškarcima je nadomještala svoje nezadovoljstvo i nesigurnosti. I ona prolazi zanimljiv put dok nije naučila da njena vrijednost ne leži u tome koliko je privlačna mlađima od sebe.

Pomenuću i Tatianu. U klasičnoj sapunici bi ona bila negativka. Ovdje to nije, već jednostavno žena sa manama i vrlinama koja se zaljubila u pogrešnog i koja isto tako prolazi zanimljiv put. Ne znam je li bolja njena scena s Victoriom u bolnici ili ona u Victorijinoj kući ili njena zadnja scena.  

Glumačka ekipa:

Nije mogla biti bolja! Jedino je ona glumica što je igrala bivšu Jeronimovu ženu užasno preglumljavala. Ostali bez greške. Čak su za iritantne Mercedes i Valeriju glumice dobre, posebno za drugu koja je imala više zahtjevnih scena za snimiti.

Entrada/pjesma:

Entrada je ok, prati priču. Dopada mi se naslovna pjesma, ali bih posebno izdvojila Te ame.

Gledanje/ponovno gledanje:

Dva puta u dvije godine. Nije isključeno da ću opet kad prođe neko vrijeme.

Ocjena:

Čista desetka!

Jedna od onih serija koje nisam gledala, a svesna sam da bi mogla biti dobra, ne samo po preporukama koje čitam, nego i zbog tematike koja mi zvuči privlačno. Interesantna mi je tema kada se žena izdigne iz svojih problema koji je učine jačom, a posebno mi je zanimljiv odnos parova sa većom razlikom u godinama. No već je poznato koja je moja boljka u ovoj priči, naravno glavna glumica čija pojava mi ne prija pa se nikako nisam naterala pogledati seriju.

Mujer de madera - Sećam je se kao cirkus serije sa gomilom likova, dešavanja i apsurdnih situacija. Najsličnija joj je Las vias del amor, ta vrsta cirkusa. Ali da je bila gledljiva - bila je. I Piedad je bila moćna negativka, zabavna, održavala je dinamiku.

Ne bih je reprizirala. Jedno gledanje je sasvim dovoljno  

Rubi - Rubi mi je među omiljenim telenovelama i na drugim temama sam je podrobnije komentarisala, pogotovo na matičnoj kad sam je reprizirala.

Mislim da je Rubi fenomen kao serija. Ne samo zato što je glavna likuša negativka za koju teško da se mogu naći opravdanja, već i zbog efektne egzaminacije Rubinog karaktera uz puštanje gledaoca da zavire u njen um, da se stave na njeno mesto, da budu deo njene izvitoperene percepcije sveta, ali bez opravdavanja njenih postupaka.

Tako nešto nije lako postići. Obično se ide u krajnosti - ili "negativka je, ali morate da je volite i razumete" ili "negativka je i morate da je mrzite, jer je čisto zlo." Ovde se napravio balans, što je retkost u telenovelama.

Drugo, serija je ponudila i veliki broj ostalih likova vrednih pomena, sa interesantnim pričama i karakternim osobinama. Hector, Elena, Maribel, Genaro, Lucio, Sonia, Marco, Ernesto...Uglavnom nije bilo promašaja, ni u načinu na koji su napisani, ni u tome kako su odglumljeni.

Što se tiče klišeja, nisu se u potpunosti mogli izbeći. Međutim, važno je da isti ne zasene suštinu i ne budu pamtljiviji od onoga što je zaista ključ radnje.

Kraj me je, doduše, opasno iznervirao. Od onoga sa Fernandom, preko Maribel & Alejandro endgejma do Loretove propasti. Ali, svidela mi se simbolika u vezi Rubinog pada, gubitka noge, gubitka lepote, gubitka svega.

Plus za entradu, naslovnu pesmu, instrumentale, Cancun, zelene mačkaste oči i crvenu boju  

Sin rastro de ti - Ova serija je samoj sebi zadala težak zadatak, postavila visoke ciljeve i napravila vredan iskorak, ako se ima u vidu da govorimo o Televisi. Nije mala stvar odstupiti od normi zone komfora i usuditi se na nešto smelije.

Ali da, rasplet je blago rečeno razočaravajući. Isuviše uprošćen, pojednostavljen, zbrzan, traljavo osmišljen i kao takav nije ispunio vlastite standarde.

Victoria - Kristina je rekla sve što je potrebno znati u vezi ove priče u koju ne treba ulaziti sa iskrivljenim očekivanjima. Victoria je prosto ekranizacija života, običnog života koji živimo mi, kao i ljudi oko nas, znani i neznani.

Zbivanja u seriji su zbivanja iz svakodnevice - nesrećni brakovi, neostvarene žene, zaljubljivanje u pogrešnu osobu, guranje porodične tragedije pod tepih, karcinom i lečenje od karcinoma, tinejdžerska nezrelost i greške koje iz toga proizlaze, neplanirana trudnoća u nezgodno vreme itd.

Ali bez nepotrebne dramatizacije i melodramatičnih nota. Toga ovde nema ni u tragovima. A najviše mi se sviđa što ne nastoje da nas navedu da razmišljamo na isključivo jedan tačno određen način, nego nas puštaju da sledimo sopstvene svetonazore i sami formiramo utiske o odgledanom.

Mislim da je Rubi fenomen kao serija. Ne samo zato što je glavna likuša negativka za koju teško da se mogu naći opravdanja, već i zbog efektne egzaminacije Rubinog karaktera uz puštanje gledaoca da zavire u njen um, da se stave na njeno mesto, da budu deo njene izvitoperene percepcije sveta, ali bez opravdavanja njenih postupaka.

Baš lijepo rečeno.

U suštini je klasična telenovela koja je u rukama Giselle postala odlična i kvalitetna. Dokaz kako i sapunica sa klasičnom osnovnom pričom može da bude itekako kvalitetna, pa i neobična.

Serija me asocira na EEAYEO, ne po sadržaju, već po tome što je sva nekako tragična + ima lude negativce. Josefa je pregenijalan lik kao i cijela njena priča. Maleny djeluje kao klasična negativka čija je funkcija da razdvaja glavne junake. Međutim, pokazala se kao slojevit lik sa dobrom pričom.

Što se glavnih junaka tiče, Max je dobar lik dok mi je MD baš išla na živce dosta puta. Imali su dobru hemiju, ali po meni su još bolji bili u CET.

I da pohvalim vecindad. Po prvi put da likovi nisu nepismeni debili i torokuše koji samo špijuniraju sa prozora. Ovdje je to potpuno izostalo, te smo dobili nešto neočekivano. Ne znam je li ikad neki lik iz vecindad imao Josefinu priču recimo? A i svi ostali su, ako ne odlični, bar u najmanju ruku ok.

Entrada i pjesma mi nisu nešto. Reprizu ne planiram iako mi se dopala.

Nisam je gledala, nije me privukla, ali ne isključujem mogućnost da je jednom pogledam, pošto ju je radila Giselle. Volim subverzije očekivanja u njenim serijama.

Entrada mi je impresivna i originalna.

Giselle je izvukla maksimum iz ovakve priče koja je bila stepenik više za klasičnu telenovelu. Većina glumaca je bila na vrlo visokom glumačkom nivou, o čemu Giselle posebno vodi računa i to je najveći uspeh ove serije. Bilo je trenutaka u glavnoj radnji koji su nalikovali klasičnoj sapunici, ali ne možemo očekivati da od takvog materijala napravi baš potpuno drugu priču.

Neki od glumaca koji su svojim talentom nosili ovu seriju su svakako Flavio Medina, Azela Robinson, Cecilia Toussaint, pa i ostatak glavne ekipe. Što se glavnog para tiče, Adrianu bi svakako izdvojila, dok Soto ipak glumački nije na nivou pomenutih glumaca. Nije mi žao što sam pogledala seriju, bila je osveženje za mene s obzirom na način na koji je urađena jedna klasična telenovela. Relativno je teška priča i sumnjam da ću je reprizirati.