Perfect style III

1. Ana -10
2. Valeria Stewart -5
3. Kristina -15

Kristina slicno smo razmišljale

1. Ana - 10
2. Valeria Stewart - 15
3. Kristina - 5

Kad bih bila sportista to bi bila ili gimnastika ili umjetničko klizanje. I jedno i drugo baš volim pratiti posebno na Olimpijadi. Sa klizanjem sam više fascinirana jer me podsjeća na balet.

Kristina slicno smo razmišljale

I ja sam to pomislila.  Nisam mogla vjerovati kad sam otvorila tvoju sliku pošto sam ja moju već bila našla.  

1. Ana - 5
2. Valeria Stewart - 10
3. Kristina - 15

Ja sam izrod i uljez među klizačicama

Biram tenis i teniski turnir negde. Možda u Wimbledonu ili Roland-Garros ili Australian Open ili u Čajetini ako bi se održavao, jer mi se sviđa Čajetina i volela bih da ima fensi teniske terene

Ja sam izrod i uljez među klizačicama

Biram tenis i teniski turnir negde.

Ja nisam fan tenisa, nikad nisam do kraja skontala pravila. Made generalno ne pratim sport. Jedino su mi na Olimpijadi zadovoljstvo gimnastika, klizanje pa i atletika.
U Čajetini sam bila samo u prolazu.  

Anja, ako si fan klizanja, možda bi ti film Torvill & Dean bio zanimljiv.

Inače baš pogledah danas neke klipove Evgenija Plushenka. Davno sam ga snimala na video kasetu. Pa me je prijatno iznenadio kad je bio dio nastupa na Eurosongu 2008. Na ovom klipu mi je bilo baš dirljivo kako je tješio ovu djevojčicu.

Made generalno ne pratim sport

Ne pratim ga ni ja, redovno ne. Tenis više volim da igram ovako rekreativno, nego da ga gledam.

Košarka mi je za praćenje ubedljivo najdosadnija i najbesmislenija.

U fudbalu bar postoji ta doza neizvesnosti oko golova, mada mi je i to smor teški + što su mi fudbaleri sinonim za neotesana niskointeligentna bića koja džiberski troše milione po noćnim klubovima sa kvarcovanim 17ogodišnjakinjama u krilu.

U Čajetini sam bila samo u prolazu.

Super je mesto stvarno, zato što je moj dečko poreklom odatle, a trenutno sam u fazi reaktivirane zaljubljenosti i sve što ima veze s njim mi je uzvišeno i savršeno, Čajetina included  

Tenis više volim da igram ovako rekreativno,

Ne bih ni probala, jednostavno sam trapava. Brate, kad se sjetim fizičkog i odbojke. Ili još gore, kad smo morali jedno po jedno demonstrirati dvokorak ili trokorak (ili što li je) u košarci... Ili igranje kola... Ljudi budu 5 koraka ispred mene dok ja skontam gdje trebam s nogama.

Jedino što sam voljela  u fizičkom jeste kad smo učili neke plesove, osnovne korake valcera i nekih latino plesova. A ono što sam baš jedva čekala jesu časovi u drugom polugodištu 4. razreda kada smo se spremali za plesanje kadrila na trgu.

Košarka mi je za praćenje ubedljivo  najdosadnija i najbesmislenija.

U fudbalu bar postoji ta doza neizvesnosti oko golova

Kod mene je obrnuto. Fudbal mi je nesnosno dosadan. Sat i po šutiranja lopte da bi nekad bilo i 0:0? Ili ako npr. u prvom poluvremenu bude recimo 2:0 malo je vjerovatno da će se pobjednik promjeniti.

Košarka mi je dinamičnija, kraće traje, brže se mjenja rezultat pa je neizvjesnija. Vaterpolo isto tako.

a trenutno sam u fazi reaktivirane zaljubljenosti

Joj, divno.  

sve što ima veze s njim mi je uzvišeno i savršeno

Razumijem. A ja sam njegov grad i kraj baš zavoljela. E još da ima more bio bi savršen. Ali ima rijeku i kilometre kraj rijeke za šetnju i vožnju bicikla. E da, i gitaru. I ranije mi je bila privlačna, ali nisam toliko obraćala pažnju, a sad je baš volim. Bila sam čak naučila da odsviram dio Stand by me ( što bi rekao Kesić "Stani i kupi me" )

Ne bih ni probala, jednostavno sam trapava.

A ja se npr pomalo plašim velikih lopti. Doživljavam ih kao alternativno oružje za masovno uništenje. Kad onako doleti iz vedra neba i zvekne te u glavu ili u pleksus  

I zamisli bezbroj tih lopti koje padaju odnekle na ljude i ubijaju ih tako. Pa haos bi bio.

Ili igranje kola...

Jedino što sam voljela  u fizičkom jeste kad smo učili neke plesove, osnovne korake valcera i nekih latino plesova.

Vi ste imali ovo na fizičkom? Wow  

Mi ne. Ni u osnovnoj, ni u srednjoj. Samo dosadna klasika -> fudbal (za momke), odbojka (pretežno za devojke), košarka, rukomet, gimnastika (ponešto) i atletika (traljavo).

Ali ni to nismo sprovodili kako treba, sve nekako površno i nezainteresovano. Mada sam ja večito nešto trenirala nevezano za školu, pa mi nije falilo fiz. aktivnosti i izduvnog ventila.

Sat i po šutiranja lopte da bi nekad bilo i 0:0?

Da, da, da!  

Košarka mi je dinamičnija, kraće traje, brže se mjenja rezultat pa je neizvjesnija

E meni je ovo boldovano razlog zašto mi je košarka nezanimljiva za praćenje. Brzo i lako se menja rezultat i onda ne znam šta tačno očekujem da se dogodi tokom utakmice, šta bi trebalo da me iznenadi. Neko će pobediti i to je to.

Kod fudbala je jedan gol bukvalno poput osvajanja Mont Everesta. Ono, svi urlaju i padaju u trans i komentator siluje svoje glasne žice.

Explozija emocija na pećinski i meni suštinski iritantan način, ali ume da bude simpatično ako sam u tom raspoloženju  

E da, i gitaru. I ranije mi je bila privlačna, ali nisam toliko obraćala pažnju, a sad je baš volim.

Vi ste imali ovo na fizičkom?

U srednjoj, da. Zadnje dvije godine mi je ona bila i razredna i žene sam se tako plašila. Jednom sam imala dodira s njom na mom poslu i nešto je počela da viče, ali ne na mene, nego je onako nervozno govorila o nečemu što joj se desilo. Majko mila, za momenat sam se prestravila i mislila da sam opet u fiskulturnoj sali.

Posebna trauma mi je bio tzv poligon (grupa vježbi koja se radi za ocjenu, vrijeme se štopuje) i tu sam preskačući konja (dug kozlić koji se ne može opkoračiti nego se preko njega treba prebaciti) s košarkaškom loptom u rukama uganula nogu i pala na uganuti zglob. Još uvijek živo pamtim raspored tih vježbi i vratolomija. Sledeće školske godine sam ih baš dobro uradila.

komentator siluje svoje glasne žice.

 Gooooooooool!!! Gol, gol, gooooool!