Ćaskanje o serijama

Dok sam gledala drugu epizodu pitala sam se da nisam možda pustila epizodu neke druge serije

Znači nisam jedina Gledam ja tu epizodu i pitam se kakve veze sa događajima iz prve epizode ima ubijena (ne)časna sestra i otkud sad ova inspektorka Lorena i zašto moramo da znamo njenu biografiju i wtf?

S druge strane, taj lik bi vrlo moguće pokušao ponovo da ga ubije tako da ga razumijem.

Taj lik je postupao po Jaimeovom naređenju, on ga je unajmio da ubije Matea, tako da mislim da ne bi odustao od datog zadatka.

Prvo je napao Matea nožem, pa se ovaj odbranio. Onda je odmah krenuo za Mateom i ponovo ga napao, pa se opet odbranio, ali ga je i ubio.

Kada se uzmu u obzir sve okolnosti (zatvorski ambijent + unajmljeni ubica + dva napada zaredom), dođe se do toga da se situacija odigrala po "ubij ili budi ubijen" principu.

Da li to nosi na savjesti, da li on sam smatra da je pogriješio? Ne znam.

Pa da, to je ono unutrašnje i za druge ljude nevidljivo. Odgovori se nalaze samo u njemu.

Meni je to višak i prosto mi ne ide uz Kimmy. Nisam se mogla uvjeriti da bi dotle išla  i ja bih taj dio zamjeniila sa nečim drugim gdje bi ovo bilo uvjerljivije

Bukvalno bih lakše progutala Olivijin pokušaj žrtvovanja za Kimmy da je ova nju prethodno htela da ubije. Jednostavno da je želela da je ubije iz besa/osvete i zbog izdaje, bez ikakvih dodatnih boleština. Ovako, NOT  

Drago mi je da su ti se obje dopale

Dopada mi se i treća i to jako. Ali nju ću prokomentarisati kad je završim.

Znači nisam jedina

Nisi

Bukvalno bih lakše progutala Olivijin pokušaj žrtvovanja za Kimmy da je ova nju prethodno htela da ubije. Jednostavno da je želela da je ubije iz besa/osvete i zbog izdaje, bez ikakvih dodatnih boleština. Ovako, NOT

U pravu si. Vidiš, ne znam kako je u knjizi (iako sam je čitala prije 100 godina) , ali u tim serijama po Kobenovim romanima bude često izmjena.

Dopada mi se i treća i to jako.

Em je priča istinita em su mi glavne 3 glumice odlične

Da, zaboravila sam. Odgledala sam prve dvije sezone The Bay (2019). Bile su dobre, ali ne i spektakularne. Mjesto i lokacije su predivni. Od treće sezone se više ne pojavljuju Lisa i Med, pa mi nije nastavljalo kad promjene glavne glumce. Pokušala sam sa Vera (2011-), ali odustala sam nakon prve epizode. Svaka epizoda je slučaj za sebe, a glumica koje glumi Veru mi nije dopadljiva plus je sam lik previše nervozan i histeričan, nema ništa zbog čega bih poželjela da je i dalje gledam plus ni sam slučaj u toj prvoj epizodi nije bio pretjerano zanimljiv.

Em je priča istinita em su mi glavne 3 glumice odlične

Yasss

Odgledala sam je. Ne znam šta mi je bolje. Da li realistično obrađena priča, da li njeni podtonovi i tema kojom se bavi, da li kako su napisani i interpretirani ključni likovi...U kompletu se radi o vrlo vrednom i korisnom ekranizovanom štivu.

Problemi u vezi sa silovanjem kao krivičnim delom su brojni, pa se protežu i na sistemske falinke, i na manjak edukacije pripadnika nadležnih organa koji su zaduženi za tu grupu krivičnih dela (protiv polne slobode) kao i za rad sa žrtvama, i na patrijarhalni mentalitet koji je vekovima i vekovima duboko usađivan u ljudsku podsvest te je teško osvestiti se.

Situacija Marie Adler jeste situacija mnogih žena koje naiđu na zid, nerazumevanje, nepoverenje, nezainteresovanost i nepoznavanje problematike kada odluče da prijave silovanje.

Suočavaju se sa suvišnim potpitanjima i latentnim optužbama da lažu čime im se ubija volja za traženjem pravde, analizira im se svaka reč, pokret i facijalna ekspresija sa istim ciljem - da ih "uhvate u laži", otkače i zatvore slučaj, ne pruža im se osećaj da mogu da se prepuste sistemu...

Sreća u nesreći je što postoje osobe poput Grace R. i Karen D. koje guraju do kraja i ne odustaju od istrage, ali je tužno što su i to pojedinačni slučajevi. Žalosno je što se moramo oslanjati na dobru volju pojedinaca da rade svoj posao umesto da možemo da se oslonimo na institucije u okviru kojih svi rade svoj posao savesno i odgovorno.

Kraj mi se dopao, jer je zadovoljavajuće zatvoreno jedno poglavlje sa jednim serijskim silovateljem i njegovim žrtvama, a posebno sa žrtvom koja je bila na gubitku zato što joj nisu verovali da je uopšte bila nečija žrtva.

I još nešto što mi se dopalo, a to je prikaz žrtava kao običnih žena različitih karakteristika (godina, fizičkog izgleda, rase). Poenta je u onome ko vrši seksualno nasilje, poenta je u njegovim postupcima i njegovom stanju uma, a ne u ženama nad kojima je seksualno nasilje izvršeno.

Gluma je, kao što smo već spomenule, odlična. Za Toni Collette i Kaitlyn Dever sam znala da su dobre glumice, ali me je Merritt Wever baš oduševila. Sva mi je bila prirodna i realna.

I Nine Perfect Strangers koja je imala solidan start, prve 2-3 epizode su bile okej, ali posle je počela da gubi smisao. Zbunjuje me poenta ove priče. Kapiram da je trebalo da bude nešto kao psihološka drama.

Gosti se u odmaralištu suočavaju sa svojim traumama, gubicima, depresijom, a vlasnica odmarališta je takođe žena sa traumama i nesređenim emocijama, pa dolazi do preplitanja svih tih ličnih priča.

Međutim, ne sviđa mi se kako je to odrađeno. Traljavo je i asimetrično, u smislu da su neki likovi dublje razrađeni, a neki nisu ni blizu razvijeni koliko bi trebalo da budu. O nekima smo saznali i previše, dok o drugima ne znamo ništa.

Rekla bih da scenaristi nisu bili sigurni u kom smeru žele da idu, u koji žanr i podžanr da smeste ovu seriju, jer je na momente delovalo kao drama, kao triler, kao potencijalni horor...Da bi se naposletku opredelili za psiho-dramu i to amatersku.

Pohvale jedino za glumu Melisse McCarthy, Bobby Cannavalea i Regine Hall. Ni Nicole Kidman nije bila loša.

A sada ovo:

Anatomy of a Scandal (2022) (politička scena, suđenje optuženom za silovanje i Michelle Dockery)

Poenta je u onome ko vrši seksualno nasilje, poenta je u njegovim postupcima i njegovom stanju uma, a ne u ženama nad kojima je seksualno nasilje izvršeno.

Upravo tako, a kako je događaj istinit poenta je još snažnija.

Problemi u vezi sa silovanjem kao krivičnim delom su brojni, pa se protežu i na sistemske falinke, i na manjak edukacije pripadnika nadležnih organa koji su zaduženi za tu grupu krivičnih dela (protiv polne slobode) kao i za rad sa žrtvama, i na patrijarhalni mentalitet koji je vekovima i vekovima duboko usađivan u ljudsku podsvest te je teško osvestiti se.

Ima još jedna serija s ovom tematikom i isto je dobra, možda će te zanimati ako ti nije dosta ove tematike nakon ove dvije. U pitanju je Liar (2017) sa Joanne Froggatt. Zbog jedne određene stvari mi je baš bila upečatljiva iako Broadchurch i Unbelievable prednjače u obradi te tematike.

U pitanju je Liar (2017) sa Joanne Froggatt.

Nju bih mogla nakon "The Haunting" serijala, a pre Internata.

Odgledala sam Anatomy of a Scandal.

Meni je ovo nekako polupečeno, sve mi je polovično, delimično i nedovršeno. Da je u pitanju politički triler, imala sam osećaj samo u prvoj epizodi. Već od druge se politički elementi polako gube i ide se ka tome da postane sudska drama, što je samo po sebi ok.

Međutim, u 6 epizoda je strpano dosta toga, a suštinski ničemu nije posvećeno dovoljno pažnje. Delovalo mi je da se prebrzo prelazi sa jednog segmenta na drugi, a to je donekle i razumljivo zbog malog broja epizoda.

Bilo bi bolje da je broj epizoda bio veći kako bi se svaki delić priče valjano razradio; od događaja iz prošlosti, preko aktuelnih dešavanja, pa do posledica (emocionalnih, psihičkih, društvenih itd) svih tih momenata u paketu.

Ovako nisam uspela da se uživim ni u radnju, ni u likove. Bila sam na distanci sa serijom, i to ne svojom voljom. Pokušavala sam da je osetim kao što sam osetila "Unbelievable" ili "Broadchurch" npr, ali džaba.

Kostur je bio tu, ali falilo je krvi i mesa. Neke teme prosto zahtevaju više produbljivanja, gradnje i težine.

Na glumu nemam zamerki. Ni na sudski ambijent. To mi se svidelo.

Već od druge se politički elementi polako gube i ide se ka tome da postane sudska drama, što je samo po sebi ok.

A meni odgovara kada je politika dozirana, kada nije element koji preovladava nego kad je onako pomješana sa ostalim Nisam ni bila sigurna koliko bi ti se svidjela zato sam je stavila zadnju

Odgledala sam The Haunting of Hill House i zadovoljna sam serijom. Više je psihološka drama sa horor elementima i kao takva odlično funkcioniše. Tu ubrajam i tehničke aspekte i relativno česte prelaske iz jednog tajmlajna u drugi. To je baš suptilno odrađeno, a nimalo konfuzno.

Serija se bavi porodicom (roditelji i petoro dece) koja je 1992. godine živela u ukletoj kući što je ostavilo posledice na sve njih. U sadašnjosti, sada već odrasla deca iz te porodice moraju da se nose sa raznoraznim traumama.

Većinom su duhovi i natprirodne pojave u stvari metafora za stanja, probleme i hendikepe koje ti ljudi imaju (psihoza, anksioznost, depresija, narkomanija, alkoholizam, egoizam, otuđenje, perfekcionizam, potiskivanje emocija)...Zato mi se svidelo, sve je ukombinovano tako da ničega nema previše.

Atmosfera je prava gotička, elegantno mračna i intrigantna. Dijalozi za desetku, posebno od šeste epizode.

Sad ću krenuti sa drugom mini-serijom iz ovog serijala - "The Haunting of Bly Manor."

Završih i The Haunting of Bly Manor.

Prve četiri epizode su mi bile dosadnjikave, onako u "prazan hod" stilu. Tek od pete kreće da se razvija i da se redaju dešavanja u ukletoj Bly Manor.

Osma epizoda je najjača, najbolje odrađena (radnja smeštena u dalekoj prošlosti, nekoliko vekova unazad), dok je u poslednjoj devetoj priča u celosti zaokružena na najlepši mogući način.

Ova serija je prevashodno ljubavna drama, začinjena duhovima i natprirodnim momentima. Nekoliko tragičnih ljubavnih priča ispričanih pomoću duhova, večni rastanci, loša sreća, patnja, razočarenje...

Samog horora kao horora ima jako malo, manje nego u Hill House-u gde su i utvare bile strašnije. Šteta samo što od početka nije bila tako impresivna i što je trebalo vremena da kvalitet dođe do izražaja.

Sledeće sedmice krećem sa Liar.

Odgledala sam Liar.

Iako je sama tematika silovanja, odnosa sistema prema žrtvama istog i posledicama koje takve traume generišu već obrađivana u sličnim formama, ovde mi se najviše dopalo građenje radnje i likova, građenje tenzije i građenje raspleta.

Takođe, tu je i multiperspektivnost. Nismo pratili samo Laurinu perspektivu, nego i perspektive drugih ljudi iz različitih pozicija, uključujući i poziciju Andrewa kao visokofunkcionalnog sociopate koji je serijski seksualni napasnik.

To sve obogaćuje priču, čini je složenijom i ozbiljnijom. U prvoj sezoni je akcenat bio na ispitivanju optužbi na račun Andrewa. Kako, zašto, šta...U drugoj je misterija njegovog ubistva bila glavni pokretač.

U obe situacije se vršilo "poigravanje" istinom, motivima, prilikama i okolnostima, i kroz flešbekove (posebno u drugoj sezoni) i kroz dijaloge u aktuelnom vremenu, što mi se baš dopalo. Ništa nam se nije davalo "na tacni", niti je rasvetljavanje slučaj(ev)a rađeno šablonski.

Gluma je ovde stvarno fantastična. I Joanne F. i Ioan G. su svojim likovima dali neophodnu slojevitost. Od lika koji je žrtva je najlakše napraviti samo žrtvu, a od lika zločinca samo zločinca, ali i Laura i Andrew su izrazito realistično napisani i odglumljeni, jer se udaljavaju od suvoparnih stereotipa, životni su.

A to pokazuje kako stvari u realnosti funkcionišu i kako je moguće da se žrtvi silovanja okreću leđa, dok se silovatelju veruje i pruža šansa. I mislim da najveći problem leži upravo u guranju žrtvi i napasnika u određene kalupe. Pa ako žrtva iskače iz kalupa počinje da gubi kredibilitet, a ako napasnik iskače iz kalupa onda optužbe protiv njega gube snagu.

E da, poslednja scena u poslednjoj epizodi mi je upečatljiva i interesantna, kada se Laura i Ian Davis "ponovo upoznaju." Iliti, kada se okreće novi list i kreće se ispočetka. Moćan momenat.

Od lika koji je žrtva je najlakše napraviti samo žrtvu, a od lika zločinca samo zločinca, ali i Laura i Andrew su izrazito realistično napisani i odglumljeni, jer se udaljavaju od suvoparnih stereotipa, životni su.

A to pokazuje kako stvari u realnosti funkcionišu i kako je moguće da se žrtvi silovanja okreću leđa, dok se silovatelju veruje i pruža šansa. I mislim da najveći problem leži upravo u guranju žrtvi i napasnika u određene kalupe. Pa ako žrtva iskače iz kalupa počinje da gubi kredibilitet, a ako napasnik iskače iz kalupa onda optužbe protiv njega gube snagu.

To je ono što mi se najviše dopalo, što su nas stavili u poziciju da ne znamo da je žrtva zaista žrtva plus su dodali šarmantnog lika koji nema šanse da može biti silovatelj i pokazali koliko je lako biti onaj ko sumnja i povodi se za spoljašnošću. Moćna poruka. Ja iskreno nisam vjerovala da Laura laže, ali nisam ni vjerovala da je on silovatelj

Nakon što završim Internat pogledaću Shelter (2023), pa onda repriza Gran hotela.