Telenovele: Što mislite o...?

Opšti utisak:

Meni je ova serija bila kompletna i zanimljiva od početka do kraja. Valjda zato što nisam imala velika očekivanja me je još više oduševila. Iako glavni glumci nisu neke velike zvezde, radnja serije i konstantno držanje pažnje je ono što je ostavilo pozitivan utisak na mene. Navikla sam da su glumci ti koji me svojom pojavom i harizmom privuku, pa na razvučenu i dosadnjikavu radnju progledam kroz prste. U ovom slučaju je konačno scenario bio ono što je za pohvalu, a to se tako retko dešava.

Glumačka ekipa:

Nemam veće zamerke. Istina je da je glavni par slabiji od onoga što smo navikli na Telemundu, ali bi im dala prolaznu ocenu. Nisu briljirali, ali su bili korektni. Svakako da najveće pohvale idu Christian Bach koja je još jednom izdominirala. Od sporednih likova bi pohvalila kasnije ubacivanje lika kojeg je glumio Alberto Pavón. On je sa Christian bio vrlo dobar tandem.

Entrada/pjesma:

Solidno, nemam zamerke.

Gledanje/ponovno gledanje:

Nemam u planu, ali ne odbacujem tu mogućnost.

Nisam je gledala, ali mi jeste na listi. Volim trilere/slashere samo da nema natprirodnog. Kao što sam već pisala kod Aztecinog rimejka me više privlače glumci, ali pošto ova verzija ima bolje kritike prije ću njoj pružiti šansu.

Lijep je refren pjesme, a entrada je osrednja.

Ova serija se prikazivala nekada na televiziji, pa sam znala baciti pogled, ali je nisam konkretnije pogledala. Nije me privukla da je pogledam celu, tematika mi ipak nije prijala. Glavna glumica mi je bila simpatična, entrada takođe.

La impostora - Entuzijastično sam bila krenula sa gledanjem, privukla me je dovoljno da joj dam šansu i u početku mi se sviđala, ali sam od iste odustala tu negde oko 25. epizode, a ono što sam odgledala sam maltene sve pozaboravljala.

La mujer de Judas - Jedna od retkih telenovela prema kojima gajim izmešana osećanja i haotičan lični doživljaj, ali je poštujem kao zaista originalnu priču, kompleksnu, simboličnu i inteligentno napisanu u kojoj se ide dalje i dublje od horora i misterije.

Suptilno se hintuje na mnogo štošta iz oblasti stvarnoživotnih događaja i situacija u Venecueli, rupetina u sistemu i nefunkcionalnosti institucija.

Što se tiče atmosfere u seriji, i ona je atipična, jedinstveno teška i zagušljiva. Težina i zagušljivost se osete i u interakcijama između likova, a to je po mom mišljenju možda i najstrašniji ili barem najnelagodniji sastojak u LMDJ.

Rekla bih da je vredna gledanja i smatram da ne spada u klasike bez razloga.

Pesma je lepa, entrada idealna.

La mujer de Judas- nisam gledala cijelu seriju,ali kad god sam gledala,ulovila sam scene ubojstava koje su bili prilično jezive i plus ona muzika u pozadini

Nisam gledala ovu seriju, ali zbog svega lepog što si pisala o njoj, žao mi je što sam je propustila. Gledajući trailer izgleda interesantna, puna intriga i glavni par mi se dopada.

Kao što si rekla, već sam pisala o njoj, pa ne bih da se ponavljam.

Definitivno mi je La Otra jedna od najomiljenijih i zaista sam je doživljavala kao poseban dezert na kraju dana. Yadhira Carrillo je tu najviše doprinijela, tada mi je postala omiljena glumica, jer je mnogo pokazala kroz ove dvije uloge. Da ne pominjem koji je praznik za oči bila, u svakom izdanju.

Kao što je i opšte poznato, volim priče sa blizankinjama. Kako su ovdje zapravo u pitanju dvojnice koji uopšte nisu krvni srodnici to je seriju učinilo originalnom. U suštini je priča klasična, sem što glavna junakinja nije siromašna. Ali je uopšte ne doživljavam kao takvu zbog načina na koji je urađena. Objedinilo se nekoliko stvari, za početak rađena je i u gradskoj i u seoskoj sredini, pa se za svačiji ukus po nešto mogli naći.

Yadhira i Juan Soler su sjajan par sa odličnom hemijom. Ona je umjetnička duša (svirala je klavir i radila ručne radove), a on je ljekar, pa mi je to zanimljiv spoj kako i sama volim i klavir i medicinu. Razdvojili su se jer je on mislio da je umrla, a ona je mislila da ju je ostavio. Epizode kada se ponovo sreću na krstarenju su mi i dalje jedne od najljepših. Yadhira nije ništa manje dobar par kao negativka sa Sergiom Sendelom. I tu je sve pucalo od hemije. Vjerujem da su ih zato i ponovo spojili u Amarte es mi pecado.

Sendel i Jacqueline Andere su isto odlični kao negativci s tim što je on posebniji. Bernarda voli novac i to je to dok Adrian nosi duboke komplekse, jer je kao beba ostavljen, a otac koji ga je usvojio je jasno pravio razliku između njega i biološkog sina. I pored toga je bio zabavan lik, pamtim njegov kiselo-sarkastičan osmjeh kad mu se samo jedan brk pomjeri u stranu.  Bernarda je u to vrijeme imala specifičan kraj za negativku, što se cijeni.

Entradu volim, kao i pjesmu. Imam je u telefonu. Instrumentali odlični. Ali ona Šopenova kompozicija koja je obilježila priču me prosti rastopi kad je čujem.