Telenovele: Što mislite o...?

Pratila sam je na preskoke i bila mi je skroz prosečna serija koju sam mogla gledati, ali se nisam trudila da ne propustim svaku epizodu. Nije loša, a nije ni nešto što bih preporučila da se mora odgledati. Tako nekako.

Opšti utisak:

Ah, La traicion! Serija u koju sam se zaljubila na prvo gledanje, samo na spomen dobijem odmah želju da je repriziram, a gledala sam je toliko puta. Sve mi je u ovoj seriji prijalo, od glavnog para, hemije među njima, neobične priče koju do tada nisam gledala, pa do kostima koje obožavam. Sama radnja je bila do tada neviđena i priča oko katalepsije mi je izazivala pažnju. Serija mi je prosto u svemu klinkula, iako je ne smatram vanserijskom, za mene je imala takav doživljaj.

Glavni junaci:

Spoj meni najdražih glumaca. Volim kombinaciju naizgled nespojivog. S jedne strane imamo krhku i nežnu Dannu i s druge prgavog i zavodljivog Maria. Tu nastaje eksplozija. Toliko su mi bili posebni u ovoj seriji da se jasno sećam svih njihovih susreta i upečatljivih scena. Ovo mi je najdraža Dannina uloga u kojoj je bila toliko lepa da sam je tu doživljavala kao uzor ženske lepote. Mario je imao dvostruku ulogu blizanaca, protagoniste i negativca u kojoj se izvrsno snašao. Njemu leže uloge negativaca, dok je kao protagonista neodoljiv.

Sporedne priče:

Bilo je zanimljivih sporednih priča i mislim da se dosta pažnje poklonilo tome da ne bude samo glavna radnja interesantna. Recimo priča sa Danielom i Michelle kao potencijalnim partnerima glavnih junaka je imala neku težinu i ozbiljnost. Jedino što bi izbacila su uloge Burke i njegove žene.

Entrada/pjesma:

Lepa entrada. Zbog posebnog doživljaja serija i pesma mi je ostala urezana u pamćenje i draga mi je i danas.

Gledanje/ponovno gledanje:

Gledala sam je više puta i još ću. Barem jednom godišnje odgledam skraćenu verziju.

Ovu verziju nisam gledala niti planiram. Ne znam kakva je, ali me ni najmanje ne privlači.

Gledala sam seriju jer je išla na tv-u, ali mi nije bila ništa posebno. Već toliko puta ispričana priča koju većina nas zna napamet. Razlog koji me zadržao da je gledam je Natalia Streignard, meni draga glumica. Ona me seća na neka lepša vremena gledanja serija i baš bi volela opet je negde videti. Ona i Osvaldo su bili solidan par. Uglavnom gledljiva serija, ništa više od toga.

Ovo je jedna od serija koja se ne može propustiti zbog glavne junakinje i glumice koja je igra. Pokojna Edith je uvijek i bila dobra glumica, ali ovdje je baš zakucala. I sad se naježim dok pišem koliko je lik Barbare učinila stvarnim. Čak i da ne progovori, dovoljno je bilo vidjeti joj pogled

Sporedne priče tu i tamo, znalo je biti smaranja. Ali ono čime su omalovažili ozbiljnu priču su dvoje najljigavijih protagonista ikada  Meier je i bio dobar koliko se može biti dobar sa takvim likom. A Genesis Nije se znalo je li gora njena gluma, neharizma ili Maricela kao lik.

Dopada mi se entrada i volim naslovnu pjesmu.

Doña Bárbara-gledala sam i meni iskreno,ništa posebno,Edith González mi je bila jako draga glumica,ali serija kao serija,mene nije baš previše oduševila,bila mi je pomalo dosadnjikava,a i prilično je duga,skoro 200 (191) epizoda,a najzanimljive od svega mi je to što je Edith u jednom intervjuu rekla da su se ona i Christian Meier prvo poljubili pa tek onda upoznali

El Juramento - Nisam je gledala, nije me privukla.

Doña Bárbara - Barbara je kao lik odlično napisana i odglumljena i to je bukvalno jedini razlog iz kojeg sam gledala ovu seriju, jer mi je sve ostalo prosečno i nedovoljno harizmatično. O samom liku Marisele i njenom spoju sa Santosom da ne pričam...

Praktično je Edith Gonzalez najjači (i jedini, zapravo) adut ove priče i to je to.