Ćaskanje o telenovelama

Prijatno sam iznenađena sa Telemundovom Juego de mentiras. Dakle, nije rimejk, nije komedija, nije narko priča, a ni biografska i nema cirkusa Kombinacija je drame, misterije i trilera i jako je ozbiljno urađena, uopšte ne djeluje da se radi o telenoveli. Čak su mi glumci koje inače ne volim ovdje solidni. Cynthia Klitbo jeste i inače dobra glumica, ali mi se ova njena uloga najviše dopala. Yanez je iznenađujuće dobar. Čak je mrtvuljasti Rodrigo Guirao ovdje ok. Nije da puca od glumačke vještine, ali se može reći da je ovdje zadovoljavajući, razlika je nebo-zemlja u odnosu na Rubi. Altair je prvi put dobila protagonico i jako, jako mi je dopadljiva, a do sada je nisam nešto posebno gotivila. Skroz je prirodna i odlično joj je sjeo lik. Bethke je isto dobar i super su mi legli kao par. Mariu Elisu Camargo prvi put gledam i baš sam se ugodno iznenadila njenom glumom, odlična je. Jedino mi se ne dopada Alicia Machado. Prvi put je gledam nakon Samanthe i sva mi je bzv. To što je postala miss države, pa miss univerzuma, te se probila kao glumica mogu pripisati čistoj sreći, jer ni po čemu je čovjek ne može izdvojiti iz mase.

Dakle centralna radnja je nestanak Adriane nakon čega isplivaju detalji o njenoj mutnoj prošlosti, drugim identitetima i lažima, kako kaže sam naslov. Konstantno isplivavaju novi detalji, nova otkrića, nije sve ostavljeno za kraj. Serviraju se malo po malo djelići slagalice. Valjda će biti 80 epizoda, ne mogu da zamislim što sve ima da se izdešava tokom još 26 epizoda. Nadam se samo da će razjasniti detalje kojima je posvećeno dosta pažnje na početku, a koji su još uvijek neobjašnjeni tipa onaj Adrianin bikini u Renatinoj kući, pa njena bilježnica koju je uzeo Tomas i zašto je Renata toliko mrzi. Nije sigurno samo zbog toga što je bila Pascualova i Pacova ljubavnica. Radnja se inače dešava u Californiji, a u radnju je jednim dijelom upletena i politika. Nadam se da će kraj biti smislen i da neće ostavljati otvorene/neobjašnjene teme zarad druge sezone.

Prijatno sam iznenađena sa Telemundovom Juego de mentiras. Dakle, nije rimejk, nije komedija, nije narko priča, a ni biografska i nema cirkusa Kombinacija je drame, misterije i trilera i jako je ozbiljno urađena, uopšte ne djeluje da se radi o telenoveli.

Deluje primamljivo. Ako ostane dobra do kraja, vrv ću je staviti na listu.

Pienso en ti me je takođe prijatno iznenadila što nisam očekivala. Sasvim solidna serija za opuštanje. Ima muzičku pozadinu, ali nije previše zastupljena. Bila sam skeptična oko Zepede kao Dulcinog partnera, ali ispali su dobar par. Dulce je svoj dio odradila korektno, Zepeda je glumački tanak, ali je imao odličan lik, pa se na glumu moglo zažmuriti. I nosio je bradu, pa nije ni izgledao loše. Upoznavanje Emilie i Angela mi je stvarno preslatko. Možda previše romantično, ali mislim da je originalna scena, bar nisam vidjela sličnu. Uglavnom, ponovila sam je dosta puta. Prava je sreća što glas u sceni nije Zepedin tako da je ništa nije pokvarilo:





Emilia kao lik me je na momente nervirala zato što nije razmišljala, kao da joj je to neko zabranio. Ne radi se o tome da je glupa, ali  dok sama ne posumnja u nečije dobre namjere zalud joj je bilo što govoriti i otvarati joj oči. Angel je konstatno dobar lik i uvijek sam bila na njegovoj strani. Sva glumačka ekipa je dobro odabrana. Posebno izdvajam Lorenu Graniewicz i José Luis Badalta  za kojeg nisam ni čula kao Tichu i Fofa. Bombastičan su par i uživala sam u svakoj njihovoj sceni i onim zajedničkim i onim kada su odvojeni. Od starije ekipe tu su Ayala, Jose Elias Moreno, Eugenia Caudurro i Henry Zakka i svi su standardno odlični. Yolanda Ventura je imala užasno, užasno, užasno iritantan lik, glumila je Emilijinu majku. Nije negativka, ali tako skače po živcima da mi je bila odvratnija od ljigavca Federica. Da, od mladih glumaca bih još izdvojila Jessicu Díaz kao negativku. Dobro je iznijela lik Jeanine, posebno kad se uzme u obzir njeno neiskustvo. U početku je klasična negativka, ali kasnije se razvija i ima zanimljivu priču.

Prvih par epizoda sam gledala ono čisto da probam. U 3., 4. se malo više zainteresujem, da bi se nakon toga desila jedna neočekivana tragedija koja je uticala na tok priče i tu me je priča skroz kupila. Do samog kraja je zanimljiva i uopšte nije bilo otezanja ni glupih scena. Ima jedan dio iz prošlosti, odnosno zločin iz prošlosti koji se malo po malo otkriva kroz flešbekove. Interesantna je ta muzička pozadina i kako stvari funkcionišu na snimanjima i uopšteno u diskografskim kućama. Kraj je dobar, nemam zamjerke. Zadnja scena je koncertu sa svom dozom romantike koje može biti

Dovrših i Juego de mentiras. Trebala je imati 80 epizoda, ali evo završila je juče sa 76. Možda je u zadnjoj trećini bilo manje novih otkrića u odnosu na ranije epizode u kojima je doslovno u svakoj bilo iznenađenja, ali ostala je konstantno zanimljiva i neizvjesna i što je najvažnije - ozbiljna.

Adriana kao  lik oko koje se vrti misterija je bila skroz zabavna. Ponašala se kao drolja (ne postoji ljepši način da to kažem) ali je u svemu bila toliko otkačena, dinamična i energična da je prosto bila zabavna za gledanje i čekanje što će sljedeće uraditi. Izbor glumice je naravno dosta doprinio tome. Djeluje mi je da privatno energična i okretna osoba.

Misterija se otkrivala malo po malo, ostavljeno je publici da sklopi cijelu sliku, samo mi se čini da neke detalje nisu skroz razjasnili, ali na kraju ništa to nije uticalo na kvalitet. Kraj je očekivan, donekle predvidiv, ali se savršeno uklapa.

Ponašala se kao drolja (ne postoji ljepši način da to kažem) ali je u svemu bila toliko otkačena, dinamična i energična da je prosto bila zabavna za gledanje i čekanje što će sljedeće uraditi.

Sviđa mi se koncept dinamične drolje, tako da ću seriju uzeti u obzir

Ok, sad kad sam odgledala sve Giselline telenovele da ažuriram listu (Senda prohibida ne računam, jer je to serija):

1. La candidata
2. Caer en tentacion
3. Yo no creo en los hombres
4. Mujer de nadie
5. Imperio de mentiras
6. Cuna de lobos

MDN mi se više svidela od IDM, zato što je ipak imala i zadržala ono što IDM nije - koherentnost i fokus, te je minutaža najčešće pravilno i promišljeno popunjavana. Plus je protagonistkinja ostala protagonistkinja, nisu je gurnuli u zapećak.

Storilajn IDM-a je imao veći potencijal, tho. Misterija, ubistva, intrige, mračne tajne...Ali je iskorišten vrlo nizak procenat tog potencijala i to je velika šteta.

Eto, a ja sam ti prije preporučila IDM zbog

Misterija, ubistva, intrige, mračne tajne...

i nisam pogodila

Uglavnom, kod mene su CET i La Candidata zamjenjene, a dvije već pomenute su mi na kraju dana tu negdje. Možda nekad pogledam i CDL.

Ponovila sam La Patronu i toliko mi je prijala u ovom napetom periodu. Bukvalno sam znala jedva čekati da završim obaveze i da se skroz prenesem u San Pedro de Oro Uživala sam u svakoj sekundi i svakom segmentu priče i baš mi je značila da se okrijepim i odmorim. Mislim da se zadugo ovako nešto neće ponoviti, pitanje je i hoće li. Ne zna se je li bolja priča, gluma, dijalozi, likovi ili estetika. Možda je ono u čemu sam najviše uživala prijateljstvo Gabriele, Constanze, Lucha i Gastona. Naravno  i Francisca je tu. "Hudini, Locita Menor, Locita Mayor i Metiche"   . Pa neočekivana priča Irene i Lucha mi je bila genijalna, nešto što se apsolutno nije moglo predvidjeti. Gledala sam je treći put i tek mi je ovaj put Pila dobro sjeo tako da sad mislim da je bio dobar izbor za ulogu. Nekako sam ovaj put uspjela da bolje doživim njegove emocije prema Gabrieli iako je pravio greške i nije mi zasmetalo to što su ostali zajedno. Jedino što bih promijenila su Franciscine "moći" iako na tome nije bio veliki akcenat. Mislim da su se drugačije mogla riješiti otkrića do kojih je došla na taj način. Ono što mi se jako svidjelo je to što je izostao momenat Yo soy tu madre i yo soy Gabriela Suarez. Svi su malo po malo sami to shvatili.

Christian Bach je neponovljiva kao Antonia. Mislim da je od ovih žestokih negativki koje su ubice bez milosti nikad ni u čijoj pojavi i ulozi nisam toliko uživala kao u njenoj. Tek mi je sad smiješan pokušaj Televise da ovo ponove. Sad mi je problem što će mi, što bi god sad gledala što se tiče telenovela biti ono...jadno i gledanje s pola volje...Muke Tantalove

Odgledala sam prvu epizodu Tu vida es mi vida Ono, simpatično donekle i to je to. Pitam se što je Susani ovo trebalo. Lanusa nisam poznala u njegovoj prvoj sceni i bukvalno mi je nevjerovatno da su par. Drugo, bilo je u Televisi bisera sa godinama glumaca, ali Solera kao Susaninog oca ne mogu prihvatiti. Znači on igra djeda tinejdžerima. Kad god se zagrle ili primaknu više mi djeluju kao par nego kao otac i ćerka. Propast. Susanin mlađi sin je kao retardian i generalno mi ekipa nije sjela tako da ovo definitivno ne nastavljam.

Sa Palabra de mujer sam stigla do sedme epizode i prekinula. Žao mi je što mi nije zadržala pažnju. Glavni problem je anemičnost radnje, nedostatak živosti i emocija. Nekako mi je sve sterilno odrađeno, kao da ih je neko terao da snime seriju. A imala sam visoka očekivanja (što zbog teme, što zbog glumačke ekipe).

Sa druge strane, No te puedes esconder mi je prijala. Kratki akcioni krimi-triler sa elementima misterije, klasičnih dramskih zapleta i malo politike. Stalo je dosta toga u 10 epizoda i premda nije ništa neviđeno, gledljivo je i dovoljno dinamično.

Napominjem da se velika većina radnje odvija u Španiji i većina glumaca su Španci, ali je priča usko povezana sa Meksikom.

Sad gledam Al otro lado del muro i mogu reći da mi se sviđa. Dakle, dve žene (guvernerova žena Sofia i niskostaležna pekarka Eliza) su u različitim životnim situacijama, ali im se putevi prepliću na interesantan način i tek će da bude interesantno, kako mi se čini.

Marjorie de Sousa mi se više ističe od Litzy, možda zbog uloge Sofie koja je za sada bitnija od Elize. Marjorie mi je u ovoj ulozi baš prijatna, prirodna, pa čak i nežna. Uverljivo odaje vajb uplašene i ujedno šokirane žene koja je otkrila da joj se muž (ugledni političar) bavi trgovinom maloletnih devojaka.

Inače, Sofijinog muža Ernesta glumi Gabriel Porras, a njegovu blisku saradnicu i ljubavnicu Paulu igra Gabriela Vergara i njih dvoje su glavni negativci. A ja ih oboje gotivim

Paula mi se posebno sviđa kao villana. Nenametljiva je, ne gura se u prvi plan, ne trudi se da bude u centru zbivanja...Naprotiv, drži se na bezbednoj distanci i hladne glave kreira Ernestove političke i druge poteze. Ponekad mislim da bi Ernesto bez nje davno prop'o

Sa Palabra de mujer sam stigla do sedme epizode i prekinula. Žao mi je što mi nije zadržala pažnju. Glavni problem je anemičnost radnje, nedostatak živosti i emocija. Nekako mi je sve sterilno odrađeno, kao da ih je neko terao da snime seriju. A imala sam visoka očekivanja (što zbog teme, što zbog glumačke ekipe).

Ja sam pogledala prvu epizodu koja mi je bila onako, ali računala sam da se kasnije stvari poboljšavaju. Kako ne stižem pogledati ni sve epizode ove dvije serije koje se sad prikazuju nisam dalje nastavljala, a čini mi se i da neću.