Agatha Christie's Poirot

Ana wrote:OMG, ovo je tako gledljivo i tako perfektno odrađeno! Mislim na ambijent, scenografiju, kostime i sve ono što je neophodno da bi se gledaoci verodostojno transportovali u vremenski period u kojem se priče dešavaju + gluma (Suchetova pod broj jedan) + likovi od kojih svaki daje nešto svoje (osim Poirota, tu su i Hastings, Japp i Lemon) + soundtrack

Ma ovaj serijal je primer kako se pravilno rade adaptacije knjiga, kako se vodi računa i o detaljima, kako se ostaje u duhu narativa i kako se poštuju ideje i zamisli autora dela.

Moram li dodati da sve potpisujem? Osim za genijalnu glumu, Suchet ima još zasluga. Na početku su htjeli uvesti izmjene u samom liku,  a on je odlučio da odustane od uloge ako bude tako. Rekao je ako će to snimati onda će lik Poaroa biti onakav kakvog ga je Agata zamislila. I tačka. I tako bi na kraju. Pročitao je sva djela i vodio detaljne bilješke o liku koje je nosio na snimanje. I sve je to primjenio. Npr. način kako Poaro hoda je on osmislio na osnovu jedne Agatine rečenice koja to opisuje.

U nekim epizodama postoje razlike u odnosu na djela, posebno su malo dopunjavali kratke epizode koje su bazirane na pričama. S druge strane, iz romana su znali biti izbačeni neki detalji i likovi, pretpostavljam da ne bi bilo previše. Neke promjene su mi se svidjele, neke ne, ali bitno je da nigdje nisu upropastili priču.

Btw, skontala sam da je plot "Murder in the Mews" epizode sličan The Market Basing Mystery pričici, samo sa izmenjenim likovima.

Agatha je znala postojeće priče proširiti u romane ili u nove priče kao npr. Plimut ekspres u Misteriju Plavog voza. U  tom konkretnom slučaju su obje priče ekranizovane, u ostalim slučajevima su ekranizovali samo proširenu verziju.

Na početku su htjeli uvesti izmjene u samom liku,  a on je odlučio da odustane od uloge ako bude tako. Rekao je ako će to snimati onda će lik Poaroa biti onakav kakvog ga je Agata zamislila. I tačka. I tako bi na kraju. Pročitao je sva djela i vodio detaljne bilješke o liku koje je nosio na snimanje. I sve je to primjenio.

Tolika posvećenost i predanost kreiranju lika je fascinantna. Suchet je time faktički doprineo kvalitetu celog serijala.

I moram nešto da kažem za Poirota kao lika. Kroz knjige sam se dosta upoznala sa njim i dosta toga sam mogla da zamislim na osnovu pročitanog, ali mi je i dalje bio apstraktan, kao neka tajanstvena, a ekscentrična figura koja rešava zločine.

Ali, Suchet je uspeo da ga oživi u pravom smislu te reči i da ga predstavi kao čoveka izvanrednih intelektualnih kapaciteta i posmatrača & poznavaoca ljudske prirode, sa svojim metodama i načinima zaključivanja. Akcenat na ono čoveka, ljudsko biće od krvi i mesa.

Diviš mu se, poštuješ njegove kapacitete, poštuješ njegove uspehe, ali on nije neka tamo ideja nekog tamo detektiva. Zahvaljujući Suchetu, Poirot je ČOVEK svestan vlastitih vrednosti i značaja svog posla na širem planu. Ovo napominjem, zato što interpretacija lika poput Poirota nije nimalo jednostavna i lako je skliznuti u karikiranje i isforsiranu teatralnost.

posebno su malo dopunjavali kratke epizode koje su bazirane na pričama.

Da, a to mi i odgovara s obzirom na moju kuknjavu da su mi kratke priče previše kratke i nedovoljno razrađene Ekranizovane varijante rešavaju taj problemčić.

S druge strane, iz romana su znali biti izbačeni neki detalji i likovi, pretpostavljam da ne bi bilo previše.

I ovo apsolutno razumem. Pojedini romani obiluju većim brojem različitih likova i sporednih storilajnova da bi ih bilo potrebno pretočiti u mini-seriju od po 3-4 epizode kako bi se ceo materijal obuhvatio i obradio, tako da verujem da im je fokus na centralne priče romana (i ključne im likove) bio prioritet.

Agatha je znala postojeće priče proširiti u romane ili u nove priče kao npr. Plimut ekspres u Misteriju Plavog voza. U tom konkretnom slučaju su obje priče ekranizovane, u ostalim slučajevima su ekranizovali samo proširenu verziju.

Aha, kapiram. Baš me zanima da li će mi se više dopasti ekranizacija Plimuta ili Plavog voza, premda su različite forme u pitanju, ali im je radnja u istovetnom fazonu.

Prvi film iz ovog serijala koji sam gledala 2005. godine je bio "Death on the Nile" gdje glumi i Emily Blunt. Samo sam jednom pogledala seriju redom, kako su snimane epizode. Većinu epizoda sam gledala nebrojeno puta, one koje manje volim "samo" 2 ili 3.

Ono što me najviše oduševljava u ovom serijalu, a samim tim i u djelima Agathe Christie, jeste rješavanje slučajeva čistim intelektom. Dakle, nema tu forenzike, otisaka i slično, samo povezivanje najsitnijih i naizgled nebitnih detalja u jednu cjelinu. Kako bi rekao Poirot "red i metoda", psihologija i "male sive ćelije". Ti detalji koje Poirot zapazi, poveže i koju su mu sumnjivi na kraju i riješe slučaj i kad se ponovo gleda film, djeluje "pa ovaj detalj je tako očigledan".  Poirotov intelekt me zaista oduševljava, metode koje koristi, prava pitanja koja postavlja... On je vrlo svjestan svojih sposobnosti, sam sebe naziva najpoznatijim i najboljim svjetskim detektivom, vrlo je umišljen, ali to uopšte nije iritantno, čak simpatično. Prvo, nije umislio da je dobar u svom poslu, on to zaista jeste. Drugo, ne vrijednuje ljude po statusu ili intelektu, već po karakteru i sve ljude, od putujećeg prodavca čarapa do čovjeka sa državnog vrha Engleske tretira na isti uljudan način. Spreman je da pomogne kad treba, da sasluša kad treba, da ne naplati kad treba, osjećajan i strpljiv... Ali ne dozvoljava da mu emocije budu na putu objektivnosti. Jednom smo ga vidjeli zaljubljenog, i ta žena se pojavljuje u dva filma. Oba puta su to bili interesantni momenti.

On je i perfekcionista, izuzetno uredan, pedantan, tačan, precizan, ne toleriše kašnjenje, a toliko je opsjednut simetrijom da čak i kuvana jaja moraju biti iste veličine. Urađen je odličan posao i sa fizičkim izgledom glumca, uvijek besprekorna odijela, lakovane cipele bez trunke na njima, uredna, zaglađena frizura sa svakom dlakom na mjestu i džinovski brkovi, ali uredni i simetrični. Ekipa kostimografa, frizera i šminkera je zaista obavila fantastičan posao što se cijeni. Cijelu tu epohu 20ih, 30ih i 40ih godina prošlog vijeka su dobro  prikazali i London i seoski ambijent.

Kako već i rekoh, David Suchet je savršen izbor za tu ulogu, njegov engleski jezik s francuskom akcentom i riječima, njegovi maniri, njegov pogled, osmjeh, bukvalno je svaki dijelić svog bića i fizičke pojave unio u tu ulogu. Pročitao je sva dijela i nosio je sa sobom na snimanje svoju bilježnicu sa svim Poirotovim osobinama i običajima. Jednom je zaboravio ponijeti  i nije bio siguran da li Poirot stavlja 2 ili 3 kockice šećera u kafu. Ni ostatak ekipe nije ništa lošije odabran. Dobri, pošteni i pomalo smotan Arthur Hastings, sekretarica miss Lemon koju Poirot obožava da zadirkuje, grubi, neotesani i ponekad, usudiću se reći i pomalo glup, glavni inspektor Japp su sjajno dočarani od strane Hugha Frasera, Pauline Moran i Philipa Jacksona. Njih četvoro su tandem snova!   U nekim epizodama su svi četvoro tu, u nekim samo neki od njih, a u nekima je Poirot sam. Otkačena spisateljica Ariadne Oliver mi je posebno zanimljiva i odlično interpretirana od strane glumice Zoe Wanamaker. Baš se pitam da li je Agatha unijela i sebe u lik Ariadne, pošto je Ariadne spisateljica detektivskih romana i takođe ima svog detektiva o kojem najčešće piše.  

Kako i rekoh, Death on the Nile mi je najdraži film i jedan od onih (kako i sam naziv govori) koji se ne odvijaju u Engleskoj. Kroz neke od epizoda vidimo područje Mesopotamije, Egipta, Grčke zatim bilo je i Francuske, Belgije, jednom Južna Amerika. Slučajevi se dešavaju na najraznovrsnije načine i na najraznovrsnijim mjestima. Likovi su takođe raznovrsni.

***
Ovo s dijelovi mog posta sa jedne druge teme, pa rekoh da ga potražim da bih napravila uvod.

***

Ali, Suchet je uspeo da ga oživi u pravom smislu te reči i da ga predstavi kao čoveka izvanrednih intelektualnih kapaciteta i posmatrača & poznavaoca ljudske prirode, sa svojim metodama i načinima zaključivanja.

Da, učinio ga je stvarnim i bliskim nama. Vjerujem da zbog toga većina onih koji vole Poirot djela vole i ovaj serijal i obrnuto. Savršeno se uklapaju i preklapaju.

Baš me zanima da li će mi se više dopasti ekranizacija Plimuta ili Plavog voza, premda su različite forme u pitanju, ali im je radnja u istovetnom fazonu.

Meni se više sviđa Plavi voz, baš zato što ima više likova i širi je izbor osumnjičenih.  

Inače, djela sa Poirotom ima ukupno 92, a epizoda 70. Evo što nisu ekranizovali:

1. pozorišno djelo Black coffee koje je kasnije Charles Osborne pretočio u roman
2. kratka priča Poirot and Regatta mistery (zato što ju je kasnije ponovo napisala, ali bez lika Poirota)
3. kratka priča Lemesuiere inheritance

(ove nisu uključene ni na koji način)

4. The Incident of the Dog's Ball  (Dumb Witness)
5. Submarine plans (The Incredible Theft)
6. Market basing mystery (Murder in the Mews)
7. Secong gong (Dead Man's Mirror)
8. Hercule Poirot and Greenshore folly (Dead Man's Folly)
9. The Mystery of the Baghdad Chest (The Mystery of the Spanish Chest)
10. Christmas Adventure (The Adventure of the Christmas Pudding iliti The Theft of the Royal Ruby)

(ove priče je Agatha proširila u druge koje jesu ekranizovane, u zagradama sam navela te proširene verzije)

- 13 priča iz kolekcije The Labours of Hercules su obuhvaćene jednim filmom (zvanično je 12 priča u toj kolekciji, ali ja ubrajam obje verzije priče The Capture of Cerberus koje nemaju dodirnih tačaka). Za film su zapravo korišteni elementi iz 6 priča otprilike.

one koje manje volim "samo" 2 ili 3.

Haha

Jednom smo ga vidjeli zaljubljenog, i ta žena se pojavljuje u dva filma. Oba puta su to bili interesantni momenti.

Ruskinja Vera?

Inače, divno i temeljno si opisala Poirota kao lika i Suchetov doprinos njegovom besprekornom oživljavanju u ovom serijalu

kratka priča Lemesuiere inheritance

Za ovu pričicu mi je jako žao što je nisu ekranizovali  

13 priča iz kolekcije The Labours of Hercules su obuhvaćene jednim filmom

Kad sam gledala spisak epizoda i naletela na tu epizodu pomislila sam kako ima čudan naziv, više mi je zvučalo kao zbirka priča. Sigurno je bilo teško napraviti jedan film od različitih materijala.

Ruskinja Vera?

Aha, samo što je glume dvije različite glumice.

Za ovu pričicu mi je jako žao što je nisu ekranizovali

Ne znam zašto nisu. Možda su zbog doze natprirodnog i oca koji želi ubiti sina iz bizarnog motiva smatrali da se ne bi uklapala Meni je najviše žao zbog Crne kafe i Misterije regate. Sjajan su materijal za ekranizaciju. Ali eto, Crna kafa je prvobitno bila predstava, a druga se ne ubraja zvanično u Poirot kanon jer je Agatha poslije promjenila glavni lik.

Ako bih pretjerivala, žao mi je što nisu sve ekranizovane, pa čak i ove priče koje imaju dvije verzije. Ali kapiram zašto nisu. Vidjela si da je u Murder in the mews promjenjena žrtva, a da je osnova ista. Tako je kod ostalih,  suština ista, samo uz "nadogradnju". U jednoj jeste promjenjen ubica.   I onda bi doslovno snimali iste priče, posebno tamo gdje je kratku priču proširila, ne u roman, nego u drugu kratku priču. Kod kratkih priča su svakako morali dodavati još detalja da bi bilo materijala za epizode i naravno da je lakše onda uzeti proširenu verziju priče gdje je sama Agatha dodala još materijala. Ne znam zašto su baš za Plimut i Plavi voz odlučili da snime obje varijante.

Inače, neke od tih prvobitnih verzija priča Agatha nije ni objavljivala, izdate su poshumno.

Sigurno je bilo teško napraviti jedan film od različitih materijala.

Dobro su osmislili, ali meni se nije dopao. Previše je turoban i klaustrofobičan. Uglavnom radnja se dešava u hotelu gdje su smješteni različiti ljudi od kojih svako po nešto krije. Imamo glavnu misteriju i par, da kažem, sporednih. U kolekciji su to sve kratke priče za sebe, likovi nemaju veze sa likovima iz drugih priča, a u filmu su svi na istom mjestu. Za one priče koje nisu koristili kapiram zašto ih nisu mogli uklopiti. U suštini ovakva ekranizacija ove kolekcije jeste bolje rješenje nego da su snimali sve kao zasebne epizode, ali iz mene govore perfekcionizam, a i želja da imam više materijala za gledanje.

Ne znam zašto nisu. Možda su zbog doze natprirodnog i oca koji želi ubiti sina iz bizarnog motiva smatrali da se ne bi uklapala

Moguće. A pričica mi je baš zanimljiva i originalna.

Dobro su osmislili, ali meni se nije dopao. Previše je turoban i klaustrofobičan. Uglavnom radnja se dešava u hotelu gdje su smješteni različiti ljudi od kojih svako po nešto krije.

Hmm, ovo zaista može da bude mač sa dve oštrice. Hotel i ljudi sa tajnama zvuči obećavajuće, ali pitanje atmosfere je tu ključno. Ako je atmosferno previše zatvoreno i "skučeno" onda je problem.

Elem, odgledala sam prvu sezonu, pa da prokomentarišem epizode...

The Adventure of the Clapham Cook - Pričica mi se dopala i u književnom obliku i sviđa mi se kako je prenesena na ekran, ali najjači utisak mi je ostavilo to što je PRVA u nizu i što sam se u njoj upoznala sa stalnim likovima (Poirot, Hastings, Japp, Lemon), kao i sa atmosferom i tipom energije koje mogu da očekujem tokom serijala.

Dopada mi se i doza suptilnog, nenametljivog humora koji uglavnom proizlazi iz Hastingsove blentavosti i pogubljenosti ili iz Poirotovog sarkazma (i simpatične uvređenosti kada ga neko nazove Francuzom). To daje radnji lakšu notu, malo opušteniju, ali ne previše što je veliki plus.

Uglavnom, Poirota je ova misterija naučila da ne odbacuje slučajeve koji na prvi pogled deluju trivijalno i nedovoljno bitno da bi se na njih trošilo vreme i male sive ćelije  

Murder in the Mews - U ovoj epizodi se pojavljuje prva moralna dilema. Možda ne za Poirota (s obzirom na to da je bio veoma kritički nastrojen prema onome što je Jane Plendereith pokušala da uradi), ali svakako za gledaoce, a biće još takvih situacija.

Fora je u širokoj lepezi motiva za činjenje loših dela, izvrtanje istine, laganje, obmanjivanje, pa i za ubistvo. Često su motivi usmereni ka ostvarivanju neke materijalne koristi, to stoji, ali nekada ljudi čine gluposti zato što ne umeju da se izbore sa negativnim osećanjima na zdrav način.

Jane je jarko želela da kazni Eustacea zbog Barbarinog suicida, a otišla je toliko daleko u tome da mi se čini da ni sama nije bila svesna toga dok je Poirot nije "prodrmao."

The Adventure of Johnnie Waverly - Prilično light slučaj, čak ni otmica nije bila stvarna. No, nisam sigurna da li bih gosn-a Waverlija mogla da nazovem bezazlenim. Da, voli svog sina, ali je jasno da mu je dobrobit porodice manje važna od ugleda, statusa i eskiviranja skandala. Lik mi ne uliva poverenje.

Najbolji deo epizode - Hastings & automobili  

Four and Twenty Blackbirds - Iako je krivac bio očigledan, tok priče u celini nije. A kako je nisam čitala, nisam znala šta mogu da očekujem. Volim momente sa prerušavanjima jedne osobe u drugu, što je i George Lorrimer uradio da bi zavarao trag.

Zanimljivo kako je Poirot na početku u restoranu sa čuđenjem prokomentarisao naglo i neobjašnjivo napuštanje ustaljenih navika (konkretno, Gascoigneovu promenu dana kojim obično dolazi u restoran i hrane koju tamo naručuje). Pretpostavila sam da će ta činjenica odigrati neku ulogu, ali mi nije palo na pamet da je matori Gascoigne promenio svoju naviku zato što...Pa, to nije bio Gascoigne in d frst plejs.

I svidela mi se poslednja scena, Poirotovo poznavanje kriketa i Hastingsova zbunjeno-impresionirana faca  

The Third Floor Flat - E, ovo se čekalo! Odlična adaptacija odlične priče. Poirot bio prehlađen, a gđica Lemon ga smara inhalacijama (inače, ja sam kao dete to mrzela, više mi je izazivalo anksioznost nego što mi je pomagalo)  

Ali, Poirotova prehlada je tu sa narativnim razlogom - da on nije bio prehlađen, ne bi bilo razloga da Donovan "onjuši" onu bočicu (i onesvesti se). Samim tim, Poirot ne bi uspeo (ili barem ne tako nesmetano) da se dočepa ključnih dokaza. Ok, mogao se pretvarati da mu je zapušen nos kao u izvornom materijalu, ali mi je bolje ovako sa stvarnom prehladom.

Što se tiče Donovana, ne mogu da ga žalim stvarno. Ernestine je možda bila kučkasta, 'vaka ili 'naka, ali ON je bio Patricijin verenik i ON je bio dužan da kaže svojoj verenici da je oženjen i da žena odbija da mu da razvod i ostalo.

Dakle, ispao je kreten prema Patriciji jer ju je lagao (a nije morao) i ispao je kreten prema Ernestine jer ju je ubio (a nije morao da je prvobitno bio iskren prema Patriciji).

I još jedna stvar - J.F. inicijali kojima je hteo da podmetne lažni trag, da ispadne da je neki tamo "John Fraser" ubio Ernestine...J.F. može da prođe i kao Jimmy Faulkener, pa se pitam da li se namerno opredelio za J.F. inicijale kako bi u slučaju nužde pokušao da svali krivicu na Jimmyja. Ako je tako, onda je i prema njemu ispao kreten.

Ali, najvažnije je da je Poirot ozdravio i da nema više potrebe za inhalacijama  

Triangle at Rhodes - čitala sam je i svidela mi se pričica, ali je ekranizacija još bolja. Vizuelno je perfektna, lokacije idealne, ženske odevne kombinacije su mi takođe privukle pažnju. Celokupan stil epizode predstavlja estetski užitak.

Valentine Chantry je tako atraktivna, šteta što je ubijena. A šteta je i što Pamela Lyall nije dobila mesto u stalnoj postavi Poirot likova. Simpatična je i draga, a sa Poirotom ima dobru hemiju, baš funkcionišu kao tandem.

Što se misterije tiče, da nisam pročitala priču do samog kraja bih mislila da su trougao na Rodosu činili Douglas-Valentine-Tony, a ne Douglas-Marjorie-Tony. I ne bih nipošto sumnjala na Marjorie.

Jedino mi je ona jurnjava pri kraju epizode nekako štrčala, bila mi je suvišna, kao uljez u epizodi  

Problem at Sea - Opet, i u ovoj epizodi su lokacije top notch. Plus mi se sviđa kada je Poirot na nekom putovanju, to daje radnji šmek egzotike. Priča kao priča me nije oduševila ni na papiru, na neki način joj fali živosti i harizme, ali ekranizaciji dajem prednost zbog maločas pomenutih vizuelnih elemenata.

The Incredible Theft - "Podmornicu" sam čitala tako da mi je radnja bila poznata. No, za razliku od "Podmornice" ova priča i ekranizacija su mi fino legle. Vedra je, light, lepo i optimistično se završila. Jedna od onih koje ne sadrže bogznakako komplikovanu misteriju, ali su dopadljive i uz to adekvatno razrađene.

The King of Clubs - Još jedna pričica sa lepim krajem, iako je u istu upleteno ubistvo iz nehata koje je (zahvaljujući Poirotu) prošlo nekažnjeno (ponovo imamo domen moralne dileme).

U književnoj formi mi je više došlo do izražaja porodično jedinstvo Valerie sa svojom otuđenom porodicom nego u ovoj adaptaciji, barem sam stekla takav utisak. Svejedno, nemam zamerki ni na ekranizaciju.

Glumica koja glumi Valerie mi je baš upečatljiva. Nije klasično lepa, ali poseduje veoma pamtljivo lice.

The Dream - Super je epizoda. Pričicu nisam čitala, te mi je sve bilo novo i uzbudljivo.

Još na početku kada je Poirot otišao da razgovara sa gosn Farleyem bilo je očigledno da to nije pravi gosn Farley.

Msm, dotični je pazio da mu Poirot ne vidi lice kako treba, odbio je da odvede Poirota u svoju sobu koja je odmah tu pored i pokaže mu bitne stavke iz sna, tražio je od Poirota da mu preda ono pismo i na kraju krajeva san je toliko precizno opisan, onako u najsitnije detalje da je više zvučao kao nečiji plan nego kao produkt podsvesti za vreme spavanja.

Najviše sam i sumnjala na Cornworthy lika, on je i najlogičniji izbor, ali na učešće Farley udovice nisam. Mislila sam da je Cornworthy sam bio u tome.

Ali, najsimpatičniji deo epizode su gđica Lemon, problematika pisaće mašine i finalno razočarenje kada je umesto očekivane nove pisaće mašine stigao sat    

E, sada prelazim na drugu sezonu u kojoj me čeka prvi dugometražni film  

The Adventure of the Clapham Cook - Pričica mi se dopala i u književnom obliku i sviđa mi se kako je prenesena na ekran, ali najjači utisak mi je ostavilo to što je PRVA u nizu i što sam se u njoj upoznala sa stalnim likovima (Poirot, Hastings, Japp, Lemon), kao i sa atmosferom i tipom energije koje mogu da očekujem tokom serijala.

Kad sam jedini put epizode gledala hronološkim redom, kako su snimane, iznenadila sam se koliko je od prve epizode serija genijalna. Nije da su se vremenom popravljali da bi postali onako sjajni već su ušli u srž Poirot univerzuma od starta. Vidi se da je početku snimanja prethodila dobra priprema.

Dopada mi se i doza suptilnog, nenametljivog humora koji uglavnom proizlazi iz Hastingsove blentavosti i pogubljenosti ili iz Poirotovog sarkazma (i simpatične uvređenosti kada ga neko nazove Francuzom). To daje radnji lakšu notu, malo opušteniju, ali ne previše što je veliki plus.

I meni isto. Slažem se da atmosfera tako postaje opuštenija i bolja i čini da se zbližimo sa likovima, a da se nije pošlo  u neku drugu krajnost uz koju bismo zaboravili da se radi o krimi serijalu.

Uglavnom, Poirota je ova misterija naučila da ne odbacuje slučajeve koji na prvi pogled deluju trivijalno i nedovoljno bitno da bi se na njih trošilo vreme i male sive ćelije

Ja bih to vidjela kao jedini razlog zbog kojeg su odlučili da baš ta epizoda bude uvodna.

ali nekada ljudi čine gluposti zato što ne umeju da se izbore sa negativnim osećanjima na zdrav način.

Jane je jarko želela da kazni Eustacea zbog Barbarinog suicida, a otišla je toliko daleko u tome da mi se čini da ni sama nije bila svesna toga dok je Poirot nije "prodrmao."

Da, nije bila svjesna da i ona tako postaje ubica, razum je bio zamračen i djelovala je isključivo iz bola i bijesa. Zanimljivo je koliko raznolikih ubica imamo i da to nisu uvijek crno-bijele situacije.

Mene je u ovoj epizodi kopkala aktovka. Mislila sam da je zbog nečega bitna, kad ono samo zavaravanje traga.

Najbolji deo epizode - Hastings & automobili

Ooo da, Hastings mi je presimpatičan u svojoj pasiji Ovaj slučaj mi je čisto ok, nije jedan od boljih. Prije nego što se sama otmica desila jeste mi bila fascinantna uvjerenost otmičara da će baš tada uspjeti da izvrši otmicu iako je znao da će baš tada biti četa ljudi oko malog dječaka. Zanimljivo, čini mi se da Poirot na kraju nije odlučio da svoja saznanja podijeli sa Johnnievom majkom.

Pretpostavila sam da će ta činjenica odigrati neku ulogu, ali mi nije palo na pamet da je matori Gascoigne promenio svoju naviku zato što...Pa, to nije bio Gascoigne in d frst plejs.

Ni ja  Ovo mi je jedna od boljih kratkih epizoda, kao što rekoh volim te momente zamjene identiteta i prerušavanja. Sam jelovnik koji se pominje u epizodi ne bih komentarisala

I svidela mi se poslednja scena, Poirotovo poznavanje kriketa i Hastingsova zbunjeno-impresionirana faca

koja ne može da te ne oraspoloži. Samo je tu falilo njegovo istorijsko I say

Ali, Poirotova prehlada je tu sa narativnim razlogom - da on nije bio prehlađen, ne bi bilo razloga da Donovan "onjuši" onu bočicu (i onesvesti se). Samim tim, Poirot ne bi uspeo (ili barem ne tako nesmetano) da se dočepa ključnih dokaza. Ok, mogao se pretvarati da mu je zapušen nos kao u izvornom materijalu, ali mi je bolje ovako sa stvarnom prehladom.

Uglavnom su mi se dopadale te neke promjenice, nekako upotpune Agatinu misao. Inače ovo je prva kratka epizoda koju sam gledala. Izlazile su na DVD-jevima po dvije i sve sam ih kupovala. Uglavnom, moram da se pohvalim da sam ovdje pogodila ubicu. Prosto je to morao biti onaj ko prvi udje u stan

Triangle at Rhodes - čitala sam je i svidela mi se pričica, ali je ekranizacija još bolja. Vizuelno je perfektna, lokacije idealne, ženske odevne kombinacije su mi takođe privukle pažnju. Celokupan stil epizode predstavlja estetski užitak.

Slažem se da su lokacije fenomenalne. Šteta što za Evil under the sun nisu odabrali neke bolje. Moram priznati da je stara verzija sa Peterom Ustinovim u tom segmentu bila bolja.

Što se misterije tiče, da nisam pročitala priču do samog kraja bih mislila da su trougao na Rodosu činili Douglas-Valentine-Tony, a ne Douglas-Marjorie-Tony. I ne bih nipošto sumnjala na Marjorie.

Isto tako. To je bila i namjera da se šokiramo, a da se opet sve uklopi.

Problem at Sea - Opet, i u ovoj epizodi su lokacije top notch. Plus mi se sviđa kada je Poirot na nekom putovanju, to daje radnji šmek egzotike

Da, sam ambijent doprinosi užitku, a sama priča kao priča, može da prođe, ali ima i boljih. Specifičnost sa trbuhozborcem-ubicom je svakako plus, bez toga bi bila sasvim obična.

The Incredible Theft - "Podmornicu" sam čitala tako da mi je radnja bila poznata. No, za razliku od "Podmornice" ova priča i ekranizacija su mi fino legle. Vedra je, light, lepo i optimistično se završila. Jedna od onih koje ne sadrže bogznakako komplikovanu misteriju, ali su dopadljive i uz to adekvatno razrađene.

Priče sa krađama mi nisu naročito zanimljive (osim Božićnog pudinga) ali ova je simpatična. Hastings i njegovo umjeće u jurcanju kolima su sve uljepšali, posebno kad nonšalantno pomene njemačkog ambasadora ne shvatajući značenje svojih riječi

The King of Clubs - Još jedna pričica sa lepim krajem, iako je u istu upleteno ubistvo iz nehata koje je (zahvaljujući Poirotu) prošlo nekažnjeno (ponovo imamo domen moralne dileme).

Ova epizoda mi nije nešto posebno draga, gotovo da me ostavlja ravnodušnom. Nije mi krivo što je Valerie prošla nekažnjeno. Najviše sam zapamtila tiraniju koju je ubijeni sprovodio na setu.

The Dream - Super je epizoda. Pričicu nisam čitala, te mi je sve bilo novo i uzbudljivo.

Ja sam neke epizode gledala nakon čitanja djela, a neke prije, ali mi je jednako zadovoljstvo predstavljalo prvo uživanje u istrazi kad nemam pojma što se krije iza. Zapravo, ove kratke priče sam uglavnom prvo gledala, pa čitala, pošto je kolekcije priča bilo malo teže za naći.

I da, meni se dopada The Dream zajedno sa prerušavanjem i detaljem oko naočara. Poirot kao da je od starta posumnjao te je, sigurna sam, namjerno prvo dao pogrešno pismo lažnom Farleyu.

Ali, najsimpatičniji deo epizode su gđica Lemon, problematika pisaće mašine i finalno razočarenje kada je umesto očekivane nove pisaće mašine stigao sat

Da,da! A Poirot se zadihao kao da je nosio vreću cementa Bitnija mu je bezbjednost miss Lemon, nego njeni živci koje troši na pisaću mašinu. Slatko

E, sada prelazim na drugu sezonu u kojoj me čeka prvi dugometražni film

One su najčešće bolje, baš kao i romani. U drugoj sezoni je samo jedan film, u četvrtoj su sve tri epizode zapravo filmovi i od šeste sezone do kraja takođe.

Ja bih to vidjela kao jedini razlog zbog kojeg su odlučili da baš ta epizoda bude uvodna.

Bukvalno sam isto to pomislila. Između ostalog su vrv time poručili i gledaocima da ne zanemaruju nešto što im u prvi mah ne odaje utisak naročite važnosti.

Zanimljivo je koliko raznolikih ubica imamo i da to nisu uvijek crno-bijele situacije.

Yasss

Zanimljivo, čini mi se da Poirot na kraju nije odlučio da svoja saznanja podijeli sa Johnnievom majkom.

Da, nije ništa otkrio dečakovoj majci. Gosnu Waverliju je rekao da neće preduzimati nikakve dalje korake, zato što je procenio da dotični istinski voli svog sina i da je u srži dobar otac.

Ali, kao što rekoh, meni Waverly ne uliva poverenje i bojim se da je jedan od onih što bi bili u stanju da gaze preko mrtvih u slučaju nužde. Ne sa namerom da nekome naudi, ali definitivno bez namere da prvo potraži rešenja koja nisu toliko ekstremna i jednostavno pogrešna.

Samo je tu falilo njegovo istorijsko I say

Njegova zaštitni znak fraza  

Moram priznati da je stara verzija sa Peterom Ustinovim u tom segmentu bila bolja.

Mogla bih je pogledati. Videla sam da pokojna Diana Rigg glumi Arlenu Marshall u tom filmu.

Bitnija mu je bezbjednost miss Lemon, nego njeni živci koje troši na pisaću mašinu. Slatko

Slatko, da, ali pravda za živce    

U drugoj sezoni je samo jedan film

Odgledala sam ga Drugu sezonu sam skoro završila.

Ne sa namerom da nekome naudi, ali definitivno bez namere da prvo potraži rešenja koja nisu toliko ekstremna i jednostavno pogrešna.

Nekad takvi ljudi mogu biti opasnijih od onih koji su otvoreno zli baš zato što ne razmišljaju.

Mogla bih je pogledati. Videla sam da pokojna Diana Rigg glumi Arlenu Marshall u tom filmu.

Aha. Ona mi je tu bila kao prava filmska diva za razliku od glumice u ovoj verziji koja je onako slatka, ali više djeluje razmaženo i hirovito. Zapravo, Arlena iz knjige se može doživjeti na oba načina tako da mi to, za razliku od lokacija, nije prava zamjerka. U 1982. verziji takođe igra Maggie Smith

Slatko, da, ali pravda za živce

Slažem se Kao neko ko nema strpljenje ni živce za gluposti radije bih birala novu mašinu i nastavila da se naginjem kroz prozor.

Odgledala sam ga Drugu sezonu sam skoro završila.

Brza si