Agatha Christie's Poirot

Haha, Poirot i njegova čuvena "skromnost."

U jednoj epizodi je rekao da će biti skroman i da u skromnosti neće biti nikog boljeg od njega

Takođe. Volim i kada ubace likove i drugih nacionalnosti (mada se to ne dešava često), s obzirom na to da je i sam Poirot stranac u UK.

Sad se pokušavam sjetiti još nekoga osim Kineza U Ubistvu na igralištu za golf imamo policajca Francuza i još par Francuza, ali se radnja u toj epizodi i odvija u Francuskoj. U Orient Ekspresu i Mukama Herkulovim takođe ima neEngleza, ali opet se radnja ne dešava u Engleskoj. Ma sigurno ima drugih primjera, ali se sada ne mogu sjetiti.

U jednoj epizodi je rekao da će biti skroman i da u skromnosti neće biti nikog boljeg od njega

Haha, to je tek skromno  

Sad se pokušavam sjetiti još nekoga osim Kineza

A Ruskinjeeee? Vera R. i Katrina iz HDYGG epizode. Obe Ruskinje i kod obe je izražen taj narativ o strankinjama u tuđoj državi, zbog čega ih Poirot sa te strane razume.

U ovoj petoj sezoni smo imali Argentinku Lolu u Žutom Irisu i Italijane u epizodi o italijanskom "plemiću." U Raspaloj cipeli je bio Grk Amberiotis, mada ne mnogo relevantan. Vrv će ih biti još u narednim filmovima.

Peta sezona...

The Adventure of the Egyptian Tomb - Intenzivna epizoda. Tematika verovanja u okultno i smrti koje se dešavaju jedna za drugom, a uz to još i adekvatna muzika, onako uznemirujuća.

Svidelo mi se što nisam uspela da pogodim kako je do koje smrti došlo tj. šta je bio pravi uzrok svake od smrti.

Za prvu (Willardovu) smrt sam mislila da nije prirodna i da je otrovan, a zapravo je umro od srčanog zastoja. Za drugu (Felixovu) smrt sam mislila da jeste prirodna i da do sepse nije došlo akcijom nekog drugog lica. Za treću (Rupertovu) me je zbunilo što se ubio u NY, a smrti se događaju u Egiptu. Ono, kako je ubica mogao da izvrši zločin u Americi? Ali, držala sam se toga da jeste samoubistvo, s tim da su mi okolnosti bile nejasne.

E, jedino sam sa sigurnošću mogla da kažem da je Schneider de facto ubijen, a tada sam ionako počela da sumnjam na dr. Amesa. Sumnja mi se učvrstila nakon što mu je kao pozlilo, a nije umro i oporavio se, premda motive i ostale bitne stavke u vezi sa zločinima nisam pogodila.

U svakom slučaju, Poirotove metode otkrivanja istine su zablistale, kao i obično. I da, sujeverje može da bude moćno oružje.

The Underdog - Ova epizoda mi nešto nije legla. Dopao mi se plot, ideja je bila ok, a ni razrešenje Reubenovog ubistva nije bilo loše. Ali, nisam mogla da se udubim u radnju i likove, pa samim tim ni da uživam u priči. Nečega mi je falilo, ne znam čega tačno  

The Yellow Iris - Veliki sam fan "Iskričavog cijanida", a pročitala sam i ovu kratku pričicu i mogu reći da mi se adaptacija svidela.

Najbolji deo mi je bila prva polovina epizode, kada Poirot prepričava Hastingsu i gđici Lemon svoju avanturu u Argentini. Prisustvovanje večeri na kojoj je Iris "izvršila samoubistvo", nemiri, privođenje i deportacija. I naravno, poniženje koje je doživeo kada su ga tretirali kao nekog nebitnog građanina petog reda  

Nasmejao me je momenat sa No, no! The Belgian embassy! kao odgovor na Chapellovu izjavu da će pozvati francusku ambasadu. U ovom konkretnom slučaju jeste bilo važno naglasiti da je Belgijanac  

Dobar mi je bio i drugi deo, onaj u sadašnjosti. Glumica koja glumi Pauline me podsetila na šumsku vilu iz keltske mitologije. Nije konvencionalno lepa, ali poseduje taj mitološki vajb.

I na kraju kad Poirot i Hastings jedu tradicionalni britanski fish & chips, a Poirot konstatuje da može da prođe  

The Case of the Missing Will - Ok je priča sa solidnim raspletom, zanimljiva zbog feminističkih podtonova, stoga je i pomalo neobična i nekarakteristična za Poirotovo okruženje. Tbh, (po naslovu) sam mislila da će glavna misterija biti fokusirana isključivo na nečiji nestali testament, nisam se nadala i ubistvu.

The Adventure of the Italian Nobleman - Dobra epizoda, plot je interesantan jer uključuje Italijane i njihovu internu problematiku tog vremena (fašisti i anti-fašisti, pominjanje mafije i tajnih udruženja). Za misteriju stvarno nisam znala u kom će se pravcu kretati, ni ko će biti ubijen dok se ubistvo nije desilo.

Ali, više od same misterije, svidele su mi se neke druge stvari. Recimo, narativ sa gđicom Lemon i gosn-om Gravesom (koji je ispao ubica i prevarant i folirant). Lepo su razradili priču o njenom ljubavnom razočarenju.

Prvo je bila ushićena oko Gravesa, pa je saznala da ju je lagao i da je samo obični sluga, pa joj je na kraju bilo drago što je uhapšen zato što je bio spreman da surovo eliminiše sijamsku mačku (ne znajući celu istinu o Gravesovim "poduhvatima").

Pod broj dva, Poirotova i Hastingsova istinska briga o osećanjima i dobrobiti gđice Lemon. Prema njoj su zaštitinički nastrojeni, svaki na svoj način, što se dalo i primetiti u ovoj ekranizaciji.

I treće, ofc, sijamski mjau  

The Chocolate Box - Divna i emotivna adaptacija vrlo unikatne kratke priče. Stilski je odrađeno bez greške, uverljivo smenjivanje prošlosti i sadašnjosti, uverljivo je i od strane Sucheta napravljena razlika između mladog i još uvek neiskusnog Poirota od "juče" i iskusnog i cenjenog privatnog detektiva Poirota od "danas."

Rasplet slučaja Paulovog trovanja može da pokrene moralne dileme, ali teško je poreći da se (sa racionalnog stanovišta) odluka Paulove rođene majke čini razumljivom. Opet, naglašavam - sa racionalnog stanovišta, prilikom čega nije baš uvek moguće ostaviti po strani i druga stanovišta kao što su emotivna, moralna i zakonska.

Poirotova zanesenost sa Virginie mi je pružila dodatni uvid u njegov karakter i zaključila sam da on definitivno nije, niti je bio čovek za brak ili bilo kakva dublja emocionalna vezivanja. On je naprosto rođen da bude samac i posveti se poslu, kao i drugim "aktivnostima" koje obavlja u slobodno vreme (odlasci na večere, u pozorište, putovanja i tako to).

I Japp je bio odličan dodatak ovoj priči. Msm uvek je Japp dobrodošao, ali mi se ovde predobro uklopio.

Dead Man's Mirror - Wow! Pričicu nisam čitala, ali mi je epizoda savršena. Mogu da je zamislim i u formi romana/dugometražnog filma i mislim da bi tek tada iskoristila sav svoj potencijal. No, i ovako je bez greške.

Iritantno arogantni i ekscentrični G. Chevenix je sjajno odglumljen. Glumac ga je odradio za desetku i šteta što nije imao više minutaže. Ostali gostujući glumci su isto uplovili u svoje uloge kako treba, posebno Vanda, gđica Lingard, Ruth i John Lake.

O jezivoj atmosferi i doziranim horor elementima da ne govorim. Pametno su povezali sve bitne elemente (famozno ogledalo, ubistvo, Vandin "spiritualizam") i od toga napravili konceptualno perfektnu misteriju sa sasvim odgovarajućim raspletom.

Jewel Robbery at the Grand Metropolitan - Epizoda je dobro startovala (Poirotova "bolest", premor i potreba za odmorom van grada). Ali mi misterija oko krađe biserne ogrlice nije bila nešto zanimljiva. Priči je nedostajalo malo energije i živosti.

A sada prelazim na šestu sezonu od koje kreću samo i samo dugometražni filmovi

A Ruskinjeeee?

Spominjale smo Veru već, pa sam je preskočila,  a ostalih se nisam sjetila u momentu  Imaćemo i još jednu Ruskinju u jednom filmu i to balerinu

The Adventure of the Egyptian Tomb - Intenzivna epizoda. Tematika verovanja u okultno i smrti koje se dešavaju jedna za drugom, a uz to još i adekvatna muzika, onako uznemirujuća.

I meni se dopala iako je teška zbog velikog broja ubistava. I dopalo mi se što rješenje nije imalo veze sa natprirodnim već sa tim koju moć sujevjerje ima nad ljudima.

The Underdog - Ova epizoda mi nešto nije legla.

Meni je ok i ovako i u pisanom obliku. I isto tako na ubicu nikad ne bih posumnjala.

Najbolji deo mi je bila prva polovina epizode, kada Poirot prepričava Hastingsu i gđici Lemon svoju avanturu u Argentini. Prisustvovanje večeri na kojoj je Iris "izvršila samoubistvo", nemiri, privođenje i deportacija. I naravno, poniženje koje je doživeo kada su ga tretirali kao nekog nebitnog građanina petog reda

I meni isto premda su taj dio dodali

Nasmejao me je momenat sa No, no! The Belgian embassy! kao odgovor na Chapellovu izjavu da će pozvati francusku ambasadu. U ovom konkretnom slučaju jeste bilo važno naglasiti da je Belgijanac

Joj da! Baš mi ga je bilo žao tada  Neoprostivo!

Tbh, (po naslovu) sam mislila da će glavna misterija biti fokusirana isključivo na nečiji nestali testament, nisam se nadala i ubistvu.

Pisana priča jeste bazirana samo na nestalom testamentu i to je doslovno jedino što su uzeli za ovu epizodu. Dakle, kompletna radnja, likovi i ubistvo nisu iz Agatinog pera. Doduše, u slučaju ove priče su morali nešto izmisliti ili je ne ekranizovati.

The Adventure of the Italian Nobleman

Potpisujem sve što si napisala. Misterija mi se dopala, ali prije svega sve ostalo čime je začinjena epizoda. Divno je bilo vidjeti kako je miss Lemon za njih mnogo više od saradnice i sekretarice.

Stilski je odrađeno bez greške, uverljivo smenjivanje prošlosti i sadašnjosti, uverljivo je i od strane Sucheta napravljena razlika između mladog i još uvek neiskusnog Poirota od "juče" i iskusnog i cenjenog privatnog detektiva Poirota od "danas."

Daa, odlično osmišljeno + što si već pomenula dodavanje Jappa se odlično uklopilo

Poirotova zanesenost sa Virginie mi je pružila dodatni uvid u njegov karakter i zaključila sam da on definitivno nije, niti je bio čovek za brak ili bilo kakva dublja emocionalna vezivanja. On je naprosto rođen da bude samac i posveti se poslu, kao i drugim "aktivnostima" koje obavlja u slobodno vreme (odlasci na večere, u pozorište, putovanja i tako to).

Slažem se. I dobro je što nije na silu pokušavao da se uklopi u sliku koji ljudi imaju da se brak i porodica moraju zasnovati. Mnogi to rade jer tako treba, a suštinski nisu za to. Poirot je introspektivan i živi u skladu sa onim što zna o sebi, onako kako je za njega najbolje bez bojazni što će drugi reći.

Dead Man's Mirror - Wow! Pričicu nisam čitala, ali mi je epizoda savršena. Mogu da je zamislim i u formi romana/dugometražnog filma i mislim da bi tek tada iskoristila sav svoj potencijal. No, i ovako je bez greške.

I meni je jedna od najdražih kraćih epizoda i kraćih priča. Priča i nije  baš tako kratka kao što je slučaj sa ostalim, mislim da ima i preko 50 strana. I da lagano se mogla raširiti u roman.

Jewel Robbery at the Grand Metropolitan - Epizoda je dobro startovala (Poirotova "bolest", premor i potreba za odmorom van grada). Ali mi misterija oko krađe biserne ogrlice nije bila nešto zanimljiva. Priči je nedostajalo malo energije i živosti.

Nije se ne meni naročito svidjela. Slučaj krađe je ok, ali su mi likovi neharizmatični.

A sada prelazim na šestu sezonu od koje kreću samo i samo dugometražni filmovi

Slijedi najbolji dio, uživaj!

I dobro je što nije na silu pokušavao da se uklopi u sliku koji ljudi imaju da se brak i porodica moraju zasnovati. Mnogi to rade jer tako treba, a suštinski nisu za to. Poirot je introspektivan i živi u skladu sa onim što zna o sebi, onako kako je za njega najbolje bez bojazni što će drugi reći.

Slažem se u potpunosti. Poirot sebe odlično poznaje, u tome je i njegova prednost u odnosu na većinu drugih ljudi sa kojima dolazi u susret.

Slijedi najbolji dio, uživaj!

Krenula sam da uživam

Šesta sezona...

Hercule Poirot's Christmas - Roman mi se mnogo svideo, a adaptacija ni najmanje ne zaostaje za svojim izvornim materijalom. Prava uživancija koju ću zasigurno reprizirati u sezoni zimskih praznika  

Stoga, prvo moram da pohvalim prazničnu atmosferu, savršena je u svim aspektima, uključujući i razmenu poklona između Poirota i Jappa (za kojeg mi je drago što je ubačen u adaptaciju), pa detalji sa hranom i pićem (poput onoga kad je Japp sebi uzeo cider što se najčešće konzumira u hladnim danima). Naravno, tu je i Poirotov problem sa centralnim grejanjem. Ma sve što se odnosi na zimu i praznike je ovde fino inkorporisano.

Ono što mi je malčice odudaralo od ostatka jeste uvodna scena koje nema u knjizi, smeštena 40 godina ranije u Južnoj Africi. Nisam sigurna da li je zaista bila neophodna, ne ide mi uz ostatak atmosferno, ni vizuelno.

Plus, ni lik Sugdenove majke Stelle ne postoji u knjizi, a u filmu me je ta babetina iznervirala svojom reakcijom na kraju. Ok, razumem da je mrzela Simeona i razumem da je živela za osvetu. Legitimno i nimalo iznenađujuće, s obzirom na to da je Simeon bio odvratno stvorenje.

Problem je samo to što je odgajala sina u mržnji, znajući da će jednog dana izvršiti zločin, što znači da će potencijalno biti razotkriven, što dalje znači da će vrlo verovatno biti osuđen na smrtnu kaznu. Dakle, upropašten ceo život i uskraćena budućnost.

A njena izjava u fazonu "uspeli smo", sa sve blagim osmehom na licu. Da, uspela si da shebeš sinu život in a big way. Bolje da je nekoga unajmila da likvidira Simeona ili da je ona to lično uradila. Al' ne bi baba na vešala  

No, kapiram čitavu poentu priče, tematiku koja se provlači (krv nije voda, sličnosti na relaciji otac-sin, nasleđene osobine i ostalo). Moralo je ovako da bude, na Sugdenovu žalost.

Uzgred rečeno, izostavljen je citat iz Šekspirovog Magbeta (Ko bi još pomislio da je starac imao toliko krvi u sebi?) Ali, u filmu Simeonovo ubistvo nije bilo toliko krvavo, te se citat ne bi uklopio, bio bi bespotreban.

Pilar/Conchita mi je super i u početku sam se smorila što su izbacili lik Stephena i umesto njega stavili da Harry Lee bude Conchitin izabranik, ali mi se svidelo kako njih dvoje funkcionišu tako da mi ne smeta.

Izbacili su i četvrtog sina Davida i neke njegove karakteristike su dodelili Alfredu, što mi takođe ne smeta.

Glumački me je oduševio glumac koji igra Simeona. Dočarao ga je perfektno, upravo sam tako i zamišljala tog matorog stvora dok sam čitala knjigu. Pribojavala sam se scene sa "Pilar" sa da mi greje stare kosti gadostima i bilo je ljigavo kako se i moglo očekivati.

Lydia mi je baš draga, George mi je iz nekog razloga simpatičan iako možda ne bi trebao biti, a Magdalene je prelepa i old-Hollywood vajb glamurozna. A da, i stari batler Tressilian  

Hickory Dickory Dock - Veoma dinamična epizoda, zabavna, sa nekoliko manjih plot twistova i predobrim finalnim razrešenjem misterije. Knjigu nisam čitala, te nisam znala šta sve mogu da očekujem. A dobila sam više nego što sam očekivala.

Krađe među studentima, krijumčarenje dijamanata i ruksaci, tri ubistva, Sally Finch je tajni agent (ona mi je gotivna skroz), slučaj misteriozne smrti žene Arthura Stanleya, Nigel je glavni krivac (i Arthurov sin i ubica svoje majke), Val je bila njegova saučesnica, tu je i miš koji je bio svedok svim ubistvima, gđica Lemon ima sestru, Poirot i Japp su imali svoje momente...

Kao što rekoh, dinamično i uzbudljivo.

Murder on the Links - OMG, Hastings našao srodnu dušu? On & Bella? Knjiški Hastings je, čini mi se, oženio Dulcie (Bellinu twinsicu koje nije bilo u filmu)? Msm da sam naletela negde na taj podatak.

Uglavnom, ni ovaj roman nisam čitala, ali sam otprilike znala o čemu se radi, onako okvirno. Misterija je dosta kompleksna i zahteva pažljivo praćenje radnje. U nekoliko navrata je malo falilo da se totalno pogubim i možda bi pametnije bilo da sam ipak pročitala roman pre gledanja filma.

Ali mi se, u svakom slučaju, priča jako svidela. Odgovori na glavna pitanja su valjano povezani u jednu celinu gde su uzroci i posledice jasno definisani.

E sad, za mene žrtva ubistva (Paul/George) nije bio ništa manje krimos od majke & ćerke zločinki. A gđa Eloise Renauld njegova višestruka saučesnica. Dobro, hajde, ona jeste manje smeće od ostalih. Svejedno, nervira me što je zauzela stav da je njen voljeni Paul/George sve vreme bio bespomoćna žrtvica gđe Beroldy.

Simpatičan mi je inspektor Giraud, iako je hejtovao Poirota i smatrao ga svojim rivalom  

I naravno, šta mi se još dopalo - lokacije. Deauville je prelepo primorsko mestašce u kojem (za sada) nisam bila, a nije da ne bih volela. To jest, nisam imala prilike da posetim delove Francuske severno i severozapadno od Pariza. I u krajnje južnim delovima zemlje sam bila samo u prolazu. Ali ima vremena da ispravim tu grešku.

Btw, roman ću možda jednom pročitati. Imam ga u planu.

Dumb Witness - Booob! Kako je sladak psić, a dobio je i više prostora nego u romanu. Njegove interakcije sa Poirotom su čista ljubav  

Adaptacija mi se dopala, statičnost u knjizi koju sam pominjala ovde nisam osetila, ni uočila. Sve scene i dijalozi su mi držali pažnju, od početka do kraja. Izmena u odnosu na izvorni materijal jeste bilo, protiv čega uglavnom nemam ništa.

Kažem uglavnom, jer su mi jedino dve stvari zasmetale - ono što si ti Kristina rekla (izostavili su Belline pokušaje oponašanja Therese) i momenat sa Theresom i Charlsom u ulozi provalnika, prosto mi je bilo suvišno.

Veliki plus za izmenu Bellinog kraja, preferiram da je krivac živ i po mogućnosti prisutan kada Poirot objašnjava rešenje slučaja. A Bella ima jezivo ledene oči, pogled joj je da se smrzneš.

Veliki plus i za Poirotovo i Hastingsovo rano prisustvo u slučaju, kao i za Poirotovo pravo pravcato upoznavanje sa Emily. Ta promena je pun pogodak.

Sledeći plus ide izbacivanju dr. Donaldsona iz priče i davanju dr. Graingeru relevantniju ulogu, pa i smrt. Donaldson bi mi u filmu bio višak.

Specijalni plus dobijaju sestre Tripp za značajniju minutažu koje su dobile. Bizarne čudakinje, ali su me pošteno nasmejale. Najjače mi je bila izjava jedne od njih u stilu kakva avantura! dok nesretna Emily umire. I ono kad su Poirotu oduševljeno rekle Mi smo osumnjičene? To je tako uzbudljivo!  

E, sedma sezona se sastoji iz svega dve epizode, ali su u pitanju adaptacije izuzetno bitnih i jakih romana, tako da jedva čekam da ih pogledam  

Stoga, prvo moram da pohvalim prazničnu atmosferu, savršena je u svim aspektima, uključujući i razmenu poklona između Poirota i Jappa (za kojeg mi je drago što je ubačen u adaptaciju), pa detalji sa hranom i pićem (poput onoga kad je Japp sebi uzeo cider što se najčešće konzumira u hladnim danima). Naravno, tu je i Poirotov problem sa centralnim grejanjem. Ma sve što se odnosi na zimu i praznike je ovde fino inkorporisano.

To su te neke sitnice koje upravo radnju čine privlačnijom. Misterija je dobra i bez toga, ali ne bi bila toliko dobra da se dešava u neko drugo doba godine. Stoga je i ja volim pogledati u praznično vrijeme.

A njena izjava u fazonu "uspeli smo", sa sve blagim osmehom na licu. Da, uspela si da shebeš sinu život in a big way. Bolje da je nekoga unajmila da likvidira Simeona ili da je ona to lično uradila. Al' ne bi baba na vešala

I meni je ona odvratna. Upropastila je sina ni za što, a što je najgore nesvjesna je toga. Simeon se lijepo naživio, dok će njen sin na vješala. Da, baš je uspjela u životu

Izbacili su i četvrtog sina Davida i neke njegove karakteristike su dodelili Alfredu, što mi takođe ne smeta.

Ni meni to nije smetalo. Film bi možda "prenatrpan" da su uključeni svi iz knjige.

Hickory Dickory Dock - Veoma dinamična epizoda, zabavna, sa nekoliko manjih plot twistova i predobrim finalnim razrešenjem misterije.

U ovom slučaju mi se film više svidio od knjige. I u ovom slučaju je su neke likove izbacili iz ekranizacije. Volim je i ja, dopada mi se ta atmosfera sa grupom studenata u hostelu, početak sa greškama u kucanju koje je miss Lemon napravila i sve zajedno.  Sally je i meni simpatična, a moram priznati i Valerie iako je ispalo da je ubica Detalj sa mišem mi je interesantan, ali mi stvara traume. I takođe mi se dopada detalj sa šavom na rancu/haljini. Plus slučaj iz prošlosti za koji je u početku djelovalo da ne može imati nikakve veze sa aktuelnim dešavanjima.

OMG, Hastings našao srodnu dušu? On & Bella? Knjiški Hastings je, čini mi se, oženio Dulcie (Bellinu twinsicu koje nije bilo u filmu)? Msm da sam naletela negde na taj podatak.

Jeste, zar nisu slatki?  A jeste, u knjizi je oženio njenu blizankinju, njih dvije su akrobatkinje. A Bella je ostala sa Eloisinim sinom.

Svejedno, nervira me što je zauzela stav da je njen voljeni Paul/George sve vreme bio bespomoćna žrtvica gđe Beroldy.

Ljubav je slijepa Meni je generalno ona kao lik dopadljiva, valjda zbog glumice, ali tačno je da bi trebala biti malo objektivnija i realnija. A gospođa Baroldy je majka godine zajedno sa onom iz Božića.

Simpatičan mi je inspektor Giraud, iako je hejtovao Poirota i smatrao ga svojim rivalom

Aha. Opklada je poseban dragulj  Ali vidi, zamalo da Poirot zbilja obrije brkove

Booob! Kako je sladak psić, a dobio je i više prostora nego u romanu. Njegove interakcije sa Poirotom su čista ljubav  

Daaaaa!  Ne znam zašto su promijenili njegovu sudbinu, u knjizi ostaje sa Hastingsom.

Specijalni plus dobijaju sestre Tripp za značajniju minutažu koje su dobile. Bizarne čudakinje, ali su me pošteno nasmejale. Najjače mi je bila izjava jedne od njih u stilu kakva avantura! dok nesretna Emily umire. I ono kad su Poirotu oduševljeno rekle Mi smo osumnjičene? To je tako uzbudljivo!

Ja bih još dodala moment sa seansom Poirota i Hastingsa dok je Poirot na spavanju

E, sedma sezona se sastoji iz svega dve epizode, ali su u pitanju adaptacije izuzetno bitnih i jakih romana, tako da jedva čekam da ih pogledam

Odlične su! Ništa manje genijalne od knjiga!

Simeon se lijepo naživio, dok će njen sin na vješala.

Upravo to. I sam Simeon je rekao kako je u životu radio šta je hteo i kako se ni zbog čega ne kaje. U fazonu, sad slobodno mogu i d'umrem.  

Detalj sa mišem mi je interesantan, ali mi stvara traume.

Ajoj, setila sam se da ti nisi neka ljubiteljka mišOva i njihovog prisustva u domaćinstvu  

Jeste, zar nisu slatki?

Jesu   Tbh, pribojavala sam se da je ona povezana sa ubistvom, pa nisam htela da ulažem previše nade u njen i Hastingsov odnos, ali mi je drago što se Hastings skrasio sa nekim ko je toga vredan.

Ne znam zašto su promijenili njegovu sudbinu, u knjizi ostaje sa Hastingsom.

A bila mi je dirljiva poslednja scena u kojoj Poirot i Hastings odlaze, dok ih Bob onako posmatra i pogledom govor bilo mi je zadovoljstvo sarađivati sa vama, ali zašto morate da odete...bez mene? 

Ajoj, setila sam se da ti nisi neka ljubiteljka mišOva i njihovog prisustva u domaćinstvu  

Upravo

ali mi je drago što se Hastings skrasio sa nekim ko je toga vredan

Uz malu Poirotovu pomoć

A bila mi je dirljiva poslednja scena u kojoj Poirot i Hastings odlaze, dok ih Bob onako posmatra i pogledom govor bilo mi je zadovoljstvo sarađivati sa vama, ali zašto morate da odete...bez mene?

Joj jeste  Bobov pogled dok se oni udaljavaju čamcem me uvijek iznova gane

Sedma sezona...

The Murder of Roger Ackroyd - Iako mi par izmena u odnosu na roman nije leglo, adaptacija mi se u celini svidela.

Sheppardova smrt/suicid u knjizi i način na koji je do toga došlo mi je više u skladu sa njegovim likom, nego jurnjava sa pištoljem i ispaljivanje metka sebi u glavu pred Poirotom, Jappom i Caroline.

A druga zamerka mi je ubacivanje Jappa u priču. Da se razumemo, volim ga i uglavnom mi se svidi kad ga ubace i tamo gde ga u izvornom materijalu nema, ali ovde mi se nije najbolje uklopio, zato što je njegovo prisustvo oduzelo minutažu koju bi dr. Sheppard imao sa Poirotom.

Sve ostalo mi je na nivou, čak i ubistvo Parkera, kao i izbacivanje nekih likova iz priče. I pohvale za glumca koji je glumio dr. Shepparda. Bio je idealan izbor za tu ulogu  

Ambijent je pun pogodak za ovakvu radnju, za promene u Poirotovoj životnoj dinamici, za naglašavanje zablude koju ljudi gaje u vezi sa malim mestima i selima, za naglašavanje i Poirotovih pogrešnih očekivanja od povlačanja u nešto za njega novo.

Zato su mi najupečatljiviji momenti u epizodi bili Poirotovi uvodni i završni monolozi, pogotovo završni:

The fields that are green are the secret burial places of the victims of murders most hideous. The birds sing only briefly before some idiot in tweeds shoots them. And the faces all smiling and friendly: what do they conceal?

Poirot je oduvek bio pažljiv posmatrač i oduvek je umeo da čita tuđe emocije/porive/želje između redova, ali mi se čini da ga je ovaj slučaj "motivisao" da bude još skeptičniji, oprezniji, pa i pesimističniji kad su ljudi u pitanju. Naučio ga je lekciju da nije važno gde se nalaziš (da li u nekom mestašcetu gajiš tikvice ili posećuješ pozorišne predstave u Londonu), jer je od ljudske prirode nemoguće pobeći, a ona se tako lako ne menja.

Btw, tikvice su me podsetile da bih ovih dana mogla napraviti kukuruznu pitu sa tikvicama i sirom  

Lord Edgware Dies - Do sada omiljena ekranizacija, zauzima prvo mesto! Možda je neka druga skine sa trona, videćemo, ali trenutno mi je ova na vrhu. Svidelo mi se bukvalno sveee  

Glumica koja glumi Jane Wilkinson je izdominirala. Poseduje svaku neophodnu karakteristiku za propisno i verodostojno otelotvorenje lika Jane. Ume da odglumi profi manipulaciju i kreiranje sopstvenog narativa kroz ulogu zabrinute, uplašene i bespomoćne fatalne žene "iz nehata." Ono kao, lepa je, atraktivna, privlači pažnju, ali toga nije skroz svesna i nikada ne zloupotrebljava svoje atribute. Kobajagi.

A njene odevne kombinacije su mi bile odlične. Počev od roze haljine koju je nosila na show Carlotte Adams, preko The roze satenske haljine koju je i Carlotta nosila "one noći" i crnog Carlottinog outfita sa šeširom koji bi se mogao staviti u "dressed to kill" rubriku, pa sve do tamno crvenog kompleta.

Zaista ne znam koje bih momente iz filma izdvojila kao najbolje. Svašta mi je bilo interesantno.

Poirotova neprijatnost i diskretna uvređenost kada ga je Carlotta imitirala, okupljanje glavne četvorke na večeri i Jappova konstatacija da jedino fali nečiji leš pošto je obično to razlog iz kojeg se okupljaju, zabrinutost Poirotove družine za njegova eventualna osećanja prema Jane, momenat na kraju kada novčana nagrada od Merton vojvode ide Hastingsu zahvaljujući doprinosu u formi one jedne ključne rečenice...

Od žrtava mi je žao Donalda Rossa, a nije morao da umre. Napravio je glupost kad se pred svima obratio Hastingsu i zatražio da ga Poirot kontaktira. Trebao je da iskulira i da se pretvara da ništa nije skontao, a posle da se obrati Poirotu ili je trebao poći sa Hastingsom i ne odvajati se od njega.

I pitam se da li bi slučaj bio malo ranije rešen da se stavio veći fokus na tzv. gđu Van Dusen od trenutka kada ju je Jane prvi put pomenula. Možda i ne bi, ali bi bilo smisleno raspitati se o ženi sa kojom je Jane navodno bila pre odlaska na večeru.

Mislim, imamo misterioznu matoru Amerikanku koja se sastala sa Jane neposredno pre njenog odlaska u Holborn na večeru. A potom imamo i misteriozni poziv koji je Jane primila od neke žene dok je bila na večeri. A imamo i misteriozne pince-nez pronađene kasnije u Carlottinoj torbi.

Ok, mi sad znamo šta se i kako desilo, ko je šta uradio, kada i kako. Ali, zar se prilikom vođenja istrage niko nije zapitao Who the fuck is Mrs. Van Dusen?!

Tim imenom su tek pri kraju počeli da se bave. Da su ranije, moguće je da bi i ponešto i otkrili, a Donald Ross bi vrv ostao u životu

Uglavnom, da li ću reprizirati film? Podrazumeva se  

Prelazim na osmu sezonu koja se takođe sastoji iz dva filma, od kojih me prvi posebno zanima

Sheppardova smrt/suicid u knjizi i način na koji je do toga došlo mi je više u skladu sa njegovim likom, nego jurnjava sa pištoljem i ispaljivanje metka sebi u glavu pred Poirotom, Jappom i Caroline.

Apsolutno se slažem. Ta scena odudara i svaki put sam u fazonu - samo da prođe, da idemo dalje.

A druga zamerka mi je ubacivanje Jappa u priču. Da se razumemo, volim ga i uglavnom mi se svidi kad ga ubace i tamo gde ga u izvornom materijalu nema, ali ovde mi se nije najbolje uklopio, zato što je njegovo prisustvo oduzelo minutažu koju bi dr. Sheppard imao sa Poirotom.

Meni to ne smeta, ali svakako mogu da zamislim ovu epizodu i bez njega s obzirom da je drugačija i da se odnosi na Poirotovo penzionisanje i odsjecanje od svijeta čiji je do tada bio dio.

Stoga je...

Ambijent je pun pogodak za ovakvu radnju, za promene u Poirotovoj životnoj dinamici, za naglašavanje zablude koju ljudi gaje u vezi sa malim mestima i selima, za naglašavanje i Poirotovih pogrešnih očekivanja od povlačanja u nešto za njega novo.

Zato su mi najupečatljiviji momenti u epizodi bili Poirotovi uvodni i završni monolozi, pogotovo završni:

Baš mi je na umu jedna porodica koja smatra da su sve probleme oko vaspitanja djece i njihovog odrastanja riješili tako što su pošli na selo. A zapravo je ljudska priroda svuda ista ili bar slična kao i opasnosti koje iz stoga proizlaze.

Poirot je oduvek bio pažljiv posmatrač i oduvek je umeo da čita tuđe emocije/porive/želje između redova, ali mi se čini da ga je ovaj slučaj "motivisao" da bude još skeptičniji, oprezniji, pa i pesimističniji kad su ljudi u pitanju. Naučio ga je lekciju da nije važno gde se nalaziš (da li u nekom mestašcetu gajiš tikvice ili posećuješ pozorišne predstave u Londonu), jer je od ljudske prirode nemoguće pobeći, a ona se tako lako ne menja.

Moglo bi se i reći da je za njega to bila i neka vrsta prekretnice s obzirom da je poslije i nastavio da se bavi svojom poslom u Londonu, jedan podsjetnik da ni on ne može pobjeći od svoje suštine i prirode da istražuje, proučava, zapaža...i da bude gradski čovjek Iz drugih epizoda znamo da prirodom nije naročito oduševljen i da njegova pluća zahtjevaju gradski vazduh, a jednom je izjavio da bi prirodu ljeti trebalo zatvoriti (nakon ujeda ose)

Inače, ona kuća mi djeluje previše moderno za to vrijeme, a svakako mi se i ne sviđa pretjerano. Tepih s kravljim dezenom Ne sumnjam u posao koji su obavili scenografi, vjerovatno je u to vrijeme to bio moderni enterijer za koji bi se odlučio neko ko ima novca i želi da ima nešto drugačije.

Ursula mi je vrlo slatka i dopadljiva i dopao mi se onaj detalj kada Poirot pronalazi njenu burmu. I Flora mi je dopadljiv lik, svakako je zrelija i prizemnija od svoje majke.

Btw, tikvice su me podsetile da bih ovih dana mogla napraviti kukuruznu pitu sa tikvicama i sirom

Kako Poirot budi lijepe asocijacije

Lord Edgware Dies - Do sada omiljena ekranizacija, zauzima prvo mesto! Možda je neka druga skine sa trona, videćemo, ali trenutno mi je ova na vrhu. Svidelo mi se bukvalno sveee

Meni je na trećem  A The A.B.C. Murders ti je na drugom? Realne su šanse da ti se na vrhu nađu Death on the Nile, Five little pigs i Sad cypress. A da, zbog atmosfere i Hallowe'en Party.

Glumica koja glumi Jane Wilkinson je izdominirala. Poseduje svaku neophodnu karakteristiku za propisno i verodostojno otelotvorenje lika Jane.

Slažem se. Do te mjere da publika lako zagotivi Jane i da se to i ne promjeni nakon otkrića da je ubica

A njene odevne kombinacije su mi bile odlične.

Pretpostavila sam da će ti se dopasti I meni su isto. Posebno su probrane da idu uz glumicu i lik Jane I da, moram primjetiti i lijepe nokte koji su na vidiku u sceni kada cijepa ćoškić pisma. Inače, skoro sam dva puta naišla na jedan papir na koji mi je nešto zapisano i na kome fali ćoškić i pogodi na što me je to oba puta asociralo

Poirotova neprijatnost i diskretna uvređenost kada ga je Carlotta imitirala

Ja obožavam taj početak i Carlottin performans. Carlotta je tako gotivna, vedra, avanturističkog duha i kao da je bila totalno nesvjesna opasnosti realnog svijeta.

okupljanje glavne četvorke na večeri i Jappova konstatacija da jedino fali nečiji leš pošto je obično to razlog iz kojeg se okupljaju

I ovo, da. Djeluje bezosjećajno praviti fore na taj račun i smijati se tome, ali nije. To je vrsta odbrambenog mehanizma i njihovog isključivanja od strahota s kojima se sreću. Dobra strana tog posla je to što ih je spojio i što je tako nastalo njihovo prijateljstvo. Vjerujem da je to ono što je Japp htio reći kroz neki svoj humor. (Da, Hastingsu to nije zanimanje, ali s obzirom koliko sarađuje s Poirotom može se reći i da jeste nezvanično)

momenat na kraju kada novčana nagrada od Merton vojvode ide Hastingsu zahvaljujući doprinosu u formi one jedne ključne rečenice...

It was actually the other way around me uvijek podsjeti na Boba koji je lajao na svoj odraz

Od žrtava mi je žao Donalda Rossa, a nije morao da umre. Napravio je glupost kad se pred svima obratio Hastingsu i zatražio da ga Poirot kontaktira. Trebao je da iskulira i da se pretvara da ništa nije skontao, a posle da se obrati Poirotu ili je trebao poći sa Hastingsom i ne odvajati se od njega.

Ma da, i meni. Baš me je iznerviralo kako je postupio

I pitam se da li bi slučaj bio malo ranije rešen da se stavio veći fokus na tzv. gđu Van Dusen od trenutka kada ju je Jane prvi put pomenula.

Ne znam. Kontam zašto im je na startu promakla. Prvo, smatrali su Jane žrtvom kojoj neko smješta, a drugo, nisu mislili da njen posao ima veze s tim.  

Prelazim na osmu sezonu koja se takođe sastoji iz dva filma, od kojih me prvi posebno zanima

I mene baš zanima kako će ti se dopasti. Ima zanimljiv uvod kojeg u filmu nema, dodali su Hastingsa i Jappa i izmjenili neke detalje. Ali detaljnije ću komentarisati kad pogledaš.

Što se tiče Murder in Mesopotamia ne spada mi u draže i bolja mi je knjiga, ali nije da mu nešto konkretno mogu zamjeriti Ima jedna zabavna scena sa Hastingsom kada pokušava objasniti značenje imena Mesopotamija