Agatha Christie's Poirot

Hopkinsova mi je inače jedna od najodvratnijih ubica

Jeste, sva mi je odbojna sa sve svojim jbenim šoljama jbenog čaja

Pomenula si listu omiljenih sporednih likova. Na prvom mjestu bi mi definitivno bila Caroline Crale, a nakon nje Elinor.

Ja još uvek nemam preciznu listu, sastaviću je nakon što odgledam ceo serijal. Ali znam koji će mi likovi iz do sada odgledanih ekranizacija završiti na listi. Ima tu i ubica, i žrtava ubistava, i onih koji ne spadaju ni u jednu od te dve kategorije  

Poirot: Je li život prema vama bio nepravedan?
Rosalie: Upoznali ste moju majku.

Daaa, i ovo  

Da nisu uradili što  su uradili i da se oženio sa Jacqueline, mislim da bi se bez nje (uopšte bez nečijeg vođstva) izgubio kroz život.

Lik ima integritet jednoćelijskog organizma (nadam se da ovim ne vređam jednoćelijske organizme) i kao takav nije podoban ni za kakve međuljudske odnose, ni na jednoj relaciji. Sreća njegova što ga je poremećena Jackie romantizovala i smatrala ga vrednim (auto)destrukcije  

Knjiga je bolja, sa više detalja, naravno.

Pročitaću je.

Lik ima integritet jednoćelijskog organizma (nadam se da ovim ne vređam jednoćelijske organizme)

Nije politički korektno prema njima

E da, nisam imala pojma za ovo:

Zanimljivo je da u ovom filmu imamo i dvoje dece istaknutih glumica - Rachael Stirling (Caroline), ćerka Diane Rigg i Toby Stephens (Philip Blake), sin Maggie Smith.

Baš me je oduševio ovaj detalj posebno što su njih dvije radile zajedno u pomenutom Poirot filmu

Deseta sezona, nažalost, jeste u celini slabija (prva dva filma su mi se manje dopala od trećeg i četvrtog). Mada je bilo i elemenata koji su mi se svideli u svakom od filmova.

The Mystery of the Blue Train - Slično kao kod Plimut Ekspresa, i ovde mi je deo pre ubistva bio sasvim ok tj. prvih 40ak minuta filma. Napetost u vozu, pred ubistvo, je bila osetna, ta anksiozna atmosfera koja govori da će se nešto loše desiti.

Dopala mi se i gradnja Poirotovog odnosa sa Katherine Grey. Tim putem su razrađeni njegovi sentimenti iz Plimuta, u vezi sa pitanjima samoće i usamljenosti. Poslednja scena u filmu mi je baš dirljiva, ali ne i tužna (za razliku od one u Plimutu).

E sad, problem je to što me nakon ubistva Ruth jednostavno nije bilo briga šta će se dešavati i kakav će biti ishod. Istraga mi je bila mlaka, većina likova beživotna u tom procesu, Ada Mason odvratna (retko odvratna njuška), a Poirot je mogao ozbiljno da za'ebe stvar kada je razotkrio Adu i Knightona dok je Knighton sedeo tik pored Katherine. Sreća pa ju je pustio i izvršio suicid solo.

Sve u svemu, do sada mi je ova adaptacija među najslabijima u serijalu.

Cards on the Table - Nisam čitala knjigu, ali sam znala o čemu se radi i skontala sam izmene koje su napravljene u adaptaciji. Znam da se situacija sa Anne Meredith i Rhodom drugačije odigrala u knjizi i da je Anne u izvornom materijalu ispala negativan lik, kao i da je Shaitanin ubica (dr. Roberts) imao druge motive za ubistvo i definitivno nije bio gej.

Da sam roman pročitala, verovatno bih bila kritičnije nastrojena prema filmu. Ovako mi je relativno prihvatljiv, zato što ga izvlače pojedini aspekti poput bizarnosti Shaitaninog lika, prvog pojavljivanja Ariadne Oliver u serijalu i jake glumačke izvedbe Lesley Manville (gđa Lorrimer).

Muzika mi se takođe svidela, orijentalni* prizvuk se slaže uz Shaitanu kao žrtvu i na neki način mastermajnda istovremeno.

Međutim, neću ga reprizirati. Nije mi ostavio toliki utisak.

* Oprostite na izrazu orijentalni, svesna sam da je uvredljiv  

After the Funeral - Prilično mi se dopao film, najbolji mi je u desetoj sezoni. Jedna od onih klasičnih, tradicionalnih misterija koja se odigrava u okvirima dobrostojeće porodice. Početak mi je odličan tj. uvod u priču, kada Entwhistle objašnjava Poirotu šta se dogodilo i ko je ko u Abernethie familiji, tako da smo se i mi gledaoci upoznali sa likovima i njihovim međusobnim odnosima.

Ja sam bila ubeđena da je Richard stvarno otrovan i nije mi padalo na pamet to da Cora sa sahrane nije bila prava Cora. Zato sam i više nego zadovoljna raspletom, pogotovo momenat sa prerušavanjem. Pritom, glumica koja glumi gđicu Gilchrist/fejk Coru je odradila fenomenalan posao, ukrala je show. Poslednje scene kada je Poirot razotkriva...Wow!

A i motiv je dosta neobičan. Nije ono standardno "htela sam gomilu novca da bih plivala u njemu." Skromnije je i prizemnije i nekako manje površno, a prokleto uznemirujuće i obavijeno deluzijama. Kažem, svaka čast glumici kako je iznela lik.

I Michael Fassbender u ulozi Georgea...On je baš daleko dogurao u svojoj karijeri, sad već ima nekoliko osvojenih prestižnih nagrada i dva puta je bio nominovan za Oscara. U vreme kada je snimljen ovaj film nije bio nešto poznat.

Taken at the Flood - Knjiga mi je bila solidna, ali mi je ujedno izazivala i nelagodu koja je u adaptaciji udvostručena. Zajedničke scene Davida Huntera i Rosaleen/Eileen su mi jezive, kao neki prefinjeni horor. Bilo je u tome nečega hičkokovskog. Isto važi i za Davidove scene sa Lynn.

Inače, od Davida su u filmu napravili još veće đubre i monstruma nego što je bio u knjizi, ali mi to ne smeta. Naprotiv, uklapa se uz njegovu narcisoidno-sociopatsku strukturu ličnosti. Premda mi je bilo teško gledati ga, jer je odvratno biće.

Generalno su mi okej izmene načinjene u adaptaciji. Dve su mi se posebno dopale - Eileen ostaje živa na kraju, a Lynn nije otrčala na romantičnu seansu pomirenja sa Rowleyem nakon što ju je pokušao zadaviti. Zadovoljna sam što su to promenili. Ne bih podnela ponovno nerviranje oko Lynninog mazohizma.

Posle prvomajskih praznika krećem sa 11. sezonom, baš me zanimaju Mačka međ' golubovima i Treća devojka  

Dopala mi se i gradnja Poirotovog odnosa sa Katherine Grey. Tim putem su razrađeni njegovi sentimenti iz Plimuta, u vezi sa pitanjima samoće i usamljenosti. Poslednja scena u filmu mi je baš dirljiva, ali ne i tužna (za razliku od one u Plimutu).

I meni isto. Generalno mi je Katherine dopadljiva i divan mi je bio njihov odnos. I imala je divnu haljinu u sceni kada se su upoznali u restoranu. Slažem se da je dio do ubistva bolje urađen. Dokle su god u vozu bilo mi je zanimljivo, a inače me privlače priče sa vozovima i željezničkim stanicama. Primjera radi, triler Narrow margin mi je jedan od dražih  Dakle, do tog dijela je priča ok. Onu zabavu kasnije bih izbacila. Nekako je neukusno bilo ubaciti tu scenu. Od kasnijih scena bih kao simpatičnu izdvojila Lenox koja hrabro napada maskiranu Adu dok se Katherine sakrila. I još je bila u fazonu "neko nas je napao, kako uzbudljivo"  

kao i da je Shaitanin ubica (dr. Roberts) imao druge motive za ubistvo i definitivno nije bio gej.

E da, znam da je još neko bio ko je u filmu gej, a u knjizi nije. Slučaj koji sam pominjala u nekom prethodnom postu se odnosi na Noć vještica, a imala sam osjećaj da mi neko fali

Ovako mi je relativno prihvatljiv, zato što ga izvlače pojedini aspekti poput bizarnosti Shaitaninog lika

U samom predgovoru knjige Agata kaže da stvari nisu kao u ostalim romanima i da neće biti tog faktora iznenađenja, da ubica bude neko od koga to nikad ne bismo očekivali. Dakle, može biti neko od 4 ljudi i za svakog od njih je podjednaka šansa. Taj dio mi je i u filmu ok. Interesantno mi je kako na osnovu toga kakvih detalja se sjećaju (da li se više sjećaju detalja enterijera ili toga kako je tekla igra) Poirot može da zaključi dosta o njihovim ličnostima. Onda mi je bilo interesantno kakav odgovor su dali na pitanje što misle ko je ubica. Muškarci su optužili jedan drugog, Lorimerova je sa uobičajenom hladnoćom odbila da se izjasni dok je Anne rekla da nije niko od njih  Što se tiče samog Shaitane interesantna mi je ideja o nekome ko je kolekcionar zločinaca s obzirom da toliko bogatim ljudima uobičajene stvari nisu dovoljno zanimljive, ali mi se ne sviđa to što je zapravo znao da će biti ubijen, što je tako i planirao da se desi.

* Oprostite na izrazu orijentalni, svesna sam da je uvredljiv

Ništa strašno. Ja ću uraditi još goru stvar i reći da mi je odbojna  Mirelle iz prethodnog filma i da je zbog toga kriva sama glumica. E sad ću ispasti rasista

Ja sam bila ubeđena da je Richard stvarno otrovan i nije mi padalo na pamet to da Cora sa sahrane nije bila prava Cora. Zato sam i više nego zadovoljna raspletom, pogotovo momenat sa prerušavanjem. Pritom, glumica koja glumi gđicu Gilchrist/fejk Coru je odradila fenomenalan posao, ukrala je show. Poslednje scene kada je Poirot razotkriva...Wow!

Da, rasplet je stvarno nepredvidiv. Ko bi rekao da je stvar bila u Cori, a ne u Richardu. Slažem se i za glumicu. Momenat kada na kraju oponaša Coru me malo asocira na zadnju scenu iz Psycho-a

A i motiv je dosta neobičan. Nije ono standardno "htela sam gomilu novca da bih plivala u njemu." Skromnije je i prizemnije i nekako manje površno, a prokleto uznemirujuće i obavijeno deluzijama.

O da, jedan skroman, jednostavan san. Niko ne bi rekao da bi zarad toga bilo ko bio u stanju ubiti i zato je ona kao ličnost dosta specifična u odnosu na druge ubice. Knjiga je isto dobra, zapravo i bolja. U filmu ima izmjena, recimo nemamu rođake-ljubavnike niti je ispalo da je  George Richardov sin.

Taken at the Flood - Knjiga mi je bila solidna, ali mi je ujedno izazivala i nelagodu koja je u adaptaciji udvostručena.

Meni je baš nelagodan, atmosfera nema veze sa onom iz prvih sezona. Kao da je čovjek upao u psihijatrijsku ustanovu, svi djeluju nenormalno. Nije jedan od onih koje uvijek mogu pogledati.

Generalno su mi okej izmene načinjene u adaptaciji. Dve su mi se posebno dopale - Eileen ostaje živa na kraju, a Lynn nije otrčala na romantičnu seansu pomirenja sa Rowleyem nakon što ju je pokušao zadaviti. Zadovoljna sam što su to promenili. Ne bih podnela ponovno nerviranje oko Lynninog mazohizma.

Posebno ova druga

Posle prvomajskih praznika krećem sa 11. sezonom, baš me zanimaju Mačka međ' golubovima i Treća devojka

Prvi mi je jedan od najdražih i jako ga volim pogledati za praznike iako radnja nema veze sa prazničnim periodom. Možda mi je čak i draži od knjige zato što se Poirot pojavljuje od starta. Jeste da je tako izostao simpatični momenat kada se Julia iskrada iz škole da bi pronašla Poirotovu kancelariju i pozvala ga da istraži. Jeste da bi se to savršeno uklopilo  uz Julijin lik u filmu, ali je možda uvjerljivije ovako kako je odrađeno.

Što se tiče Treće djevojke knjiga je bolja, ali je i ekranizacija dobra premda jednu izmjenu ne volim. Sladoled mi je asocijacija na ovaj film A Ariadne i njena istraga su ukrali show.

Mrs McGinty's Dead je seoska priča i atmosferno me podsjeća na Hallowe'en Party koju tek treba da gledaš. Nema dodirnih tačaka sa radnjom, ali mene baš podsjećaju jedna na drugu. Appointment with Death se poput Mesopotamije dešava na istoku na arheološkom nalazištu samo što je od nje i bolja. Mojoj mami je to omiljena ekranizacija nakon Nila, a inače pojavljuju se dvije glumice iz Downtona.

I još je bila u fazonu "neko nas je napao, kako uzbudljivo"

Podseti me na sestre Tripp iz Nemog svedoka kojima je uzbudljivo sve što normalnim ljudima nije

Interesantno mi je kako na osnovu toga kakvih detalja se sjećaju (da li se više sjećaju detalja enterijera ili toga kako je tekla igra) Poirot može da zaključi dosta o njihovim ličnostima. Onda mi je bilo interesantno kakav odgovor su dali na pitanje što misle ko je ubica.

Slažem se, ti momenti su bili interesantni.

i reći da mi je odbojna  Mirelle iz prethodnog filma

 

i da je zbog toga kriva sama glumica

Is it cuz she's black? You raaaacist!  

Momenat kada na kraju oponaša Coru me malo asocira na zadnju scenu iz Psycho-a

Da, ono kada umišljeni identitet nadvlada stvarni. Jesu različite situacije ovde i u Psycho-u, ali na psihološkom nivou imaju određenih podudarnosti.

Kao da je čovjek upao u psihijatrijsku ustanovu, svi djeluju nenormalno.

Vala baš  

Možda mi je čak i draži od knjige zato što se Poirot pojavljuje od starta.

Odlično  

A Ariadne i njena istraga su ukrali show.

Ariadne mi je skroz gotivna. Sviđa mi se kako Zoë Wanamaker odrađuje pos'o.

Appointment with Death se poput Mesopotamije dešava na istoku na arheološkom nalazištu samo što je od nje i bolja. Mojoj mami je to omiljena ekranizacija nakon Nila, a inače pojavljuju se dvije glumice iz Downtona.

Onda i ovo jedva čekam  

Podseti me na sestre Tripp iz Nemog svedoka kojima je uzbudljivo sve što normalnim ljudima nije

Podsjeća s tim što je Lenox simpatična i razigrana i podsjeća na proljeće

Is it cuz she's black? You raaaacist!

Ariadne mi je skroz gotivna. Sviđa mi se kako Zoë Wanamaker odrađuje pos'o.

Da, odlična je. Zoë je Suchetova prijateljica još od ranije. Izgleda da je on i bio za to da ona dobije tu ulogu.

11. sezona...

Mrs McGinty's Dead - Nisam mogla da pretpostavim da će mi se film toliko svideti. I priča i atmosfera i vizuelni aspekti...Sve!

Broadhinny poseduje klasične karakteristike engleskog mestašceta u kojem su raznorazne tajne zamaskirane jednoličnom svakodnevicom. Posebno bih kao upečatljivu scenu izdvojila onu kada Poirot pristiže u Broadhinny i stoji napolju sa koferom pored sebe, dok vetar duva i raznosi suvo lišće okolo. A pritom je bilo i oblačno. Snažan i pomalo turoban momenat.

Pojavljivanje Ariadne Oliver me je naravno obradovalo, ono kada je zveknula Poirota jezgrom jabuke. Gde je jabuka, tu je i Ariadne

Još je bilo svetlih tj. vedrijih scena u filmu, poput Poirotovog eksplicitnog nezadovoljstva smeštajem, hranom i higijenskim navikama gđe Summerhayes. A prejako mi je i ono kada zove Spencea i uzbuđeno mu saopštava veoma dobru vest - da su pokušali da ga ubiju

Što se tiče same misterije, istovremeno je i kompleksna i jednostavna, što mi se sviđa. Obuhvata i neke univerzalne probleme iz života, ali suptilno, bez nametanja.

Počev od lekcije o važnosti slušanja onoga što ti sagovornik govori (Poirot je rekao Jamesu da ako bude obešen, to će biti zato što nije obraćao pažnju na ono što mu je gđa McGinty pričala), pa do ozbiljnih propusta i posledica do kojih plasiranje neproverenih informacija u jeftinim tabloidima može da dovede (kao npr. info da je Eva Kane rodila ćerku).

Rasplet mi se baš svideo i svidelo mi se što su se tragovi i ključ istrage vrteli oko fotki Eve Kane i Lily Gamboll. Odnos između Robina i Laure Upward mi je ionako bio bizaran i nije mi ličio na odnos majke i sina. Drago mi je što zapravo nisu ni bili u krvnom srodstvu.

Glumac koji glumi Robina je odličan i prilično sam sigurna da sam ga negde gledala, ali nemam pojma gde. I onaj koji glumi Jamesa Bentleya se takođe dobro pokazao.

Film ću sigurno reprizirati.

Cat Among the Pigeons - I ovaj film mi je super. A što je najinteresantnije, atmosferno je radnja baš onakva kakvom sam je zamišljala dok sam čitala knjigu. Duh priče je verno prenet iz izvornog materijala na ekran.

Kišovita noć u kojoj je Springerova ubijena mi je ostavila jak utisak. Način na koji je ubijena (brutalnije nego u knjizi) još više. Dotična mi je među najodvratnijim likovima iz Poirot univerzuma. Gora mi je od ubice - Ann Shapland. Ok, Ann je hladnokrvna i ubijanje joj dođe k'o dobar dan, ali ima barem neku agendu, konkretne ciljeve i kao takva je izuzetno opasna za one koji joj se nađu na putu.

Za razliku od nje, Springerova prosto uživa u sadističkom podhebavanju drugih, u psihičkom mučenju drugih, u ponižavanju drugih...Eto tako, zato što joj se može i pričinjava joj zadovoljstvo.

A gđica Blanche je ispala glupsonka sa pokušajima ucenjivanja Shaplandove, stvarno je mislila da će sve ispasti kako valja.

U svakom slučaju, Poirot je bio suočen sa složenijim zadatkom nego što to uglavnom biva. Špijunaža, revolucija u stranoj zemlji i (lažna) princeza, dragulji, tajna agentkinja pod pseudonimom Anđeo, ubistva u školi...Kompletna situacija je na višem nivou od onoga kada se desi obično ubistvo pod običnim okolnostima.

Kao što je Poirot rekao, ta škola predstavlja mikrokosmos. Njegov monolog o deci tj. učenicama koje su personifikacija budućnosti, o tajnama koje se tamo brižljivo čuvaju...Pogodio je suštinu. Za zdravu budućnost potrebni su zdravi uslovi.

Btw, Adam Goodman je doooobar frajer i nije da nije imao hemiju sa Ann Shapland

Third Girl - Nažalost, adaptacija mi se u celini nije svidela. Pojedini delovi jesu, kao što je Poirotov odnos prema Normi Restarick, Ariadne Oliver i njena visokorizična istraživanja, matori Roderick & Sonia kao par (neobičan spoj koji bi najčešće bio podstaknut interesom), to što je David Baker ostao živ.

E sad, šta mi se nije dopalo...Radnja je originalno smeštena u 60e godine, ali je u adaptaciji prebačena u 30e, baš kao i većina epizoda tako da mi tu ništa nije nejasno.

Međutim, ova priča ne funkcioniše u 30im godinama prošlog veka, ne uklapa se, odudara. Štaviše, u filmu jesu 30e, ali je prisutan i osetan vajb 60ih zbog samih likova i njihovih osobina (akcenat na Davida, Frances i Normu). Tako su napisani, da odgovaraju nekom drugom vremenu.

Plus, jedan od razloga iz kojih mi se knjiga sviđa jeste atmosfera turbulentnih 60ih u kojima su se dešavale mnoge promene.

Dalje, umesto Louise ovde je žrtva spornog ubistva Nanny Seagram, čiji se lik razlikuje od Louise i ubijena je na drugi način (ugušena, pa su joj prerezane vene). Nisam oduševljena promenom, al' mogu da je istolerišem.

Ali, glavna promena me je tako prokleto smorila. Mary je bila Normina majka koja se ubila što je Normu istraumiralo, a Frances je Normina polusestra sa očeve strane. Divno. Roberta Orwella u ulozi fejk Andrewa Restaricka su zadržali.

Trudim se da ih razumem. Ne bi bilo nimalo lako preslikati situaciju iz knjige i uverljivo prezentovati Mary i Frances kao istu osobu. Odnosno, preteško bi bilo za jednu glumicu da odigra dva lika, tako da za gledaoce na kraju bude iznenađenje kada se ispostavi da je to jedna osoba.

Opet, ni rešenje u adaptaciji mi nije najsrećniji izbor. Frances mi je prošla kroz film skoro pa neprimetno, toliko mi je nebitna, a o njenoj majci (gđici Battersby) da ne govorim. Claudia mi je bila izražajnija i od nje se možda moglo nešto više napraviti, kad su već menjali izvorni materijal.

A drugo, falilo je drogiranja Norme. Frances se oslanjala isključivo na njene traume od majčine smrti, a to za sobom vuče rizik. Povremeno ubacivanje droZe bi bio sigurniji potez za Frances i Roberta/Andrewa.

I treće, ništa od prerušavanja, iako mi je (kao što već napisah) jasno zašto  

Appointment with Death - Film je odličan! Teška i ružna priča o zlostavljanju dece, od kojih je troje imalo "sreće" da bude usvojeno od strane svoje zlostavljačice, pa se i gaženje njihovog integriteta nastavilo i u odraslom dobu.

Babetina Boynton je sadistički tip ličnosti kao Springerova iz Mjau međ' golubovima, samo 10x gore. I ne mogu da je žalim, nikako. Ne kontam kako je budaletina od njenog muža (lord Boynton) mogao da je voli. Šta tu ima da se voli, pobogu?!

Sarah i Jinny su mi prelepe. Prva je agresivnije lepa, a druga nežna i mila. Ali obe su divne i fizički i karakterno. Raymond i Leonard su takođe zanimljivi likovi.

Rasplet je tragičan, asocira me na Šekspirove tragedije. Jinny saznaje ko su joj biološki roditelji, saznaje šta su uradili, a potom ih gleda kako umiru. Totalno šekspirovski.

U svemu mi je jedini višak bila ona časna sestra, bespotreban mi je bio taj plot.

Glumačka ekipa je odgovarajuća, sa nekoliko krupnijih imena. Elizabeth McGovern, Mark Gatiss, Cheryl Campbell, Tim Curry, Paul Freeman...Svi su profi uplivali u svoje interpretacije.

Film je i produkcijski kvalitetan, osećaš se kao da se nalaziš tamo dok ga gledaš. Bukvalno osetiš sparinu, vrućinu, zagušljivost, pa i kojekakve prijatne i neprijatne mirise. Radnja se odvija u Siriji, ali rekla bih da je snimano negde u severnoj Africi.

I muzika je sjajna. Ide uz vanevropsku egzotiku i Poirota u njoj  

Ubrzo prelazim na 12. sezonu. Sve 4 priče su mi poznate, sve sam ih pročitala, tako da se nadam da me čekaju dobre adaptacije.

Mrs McGinty's Dead - Nisam mogla da pretpostavim da će mi se film toliko svideti. I priča i atmosfera i vizuelni aspekti...Sve!

Nisam očekivala da će ti se u tolikoj mjeri svidjeti

Još je bilo svetlih tj. vedrijih scena u filmu, poput Poirotovog eksplicitnog nezadovoljstva smeštajem, hranom i higijenskim navikama gđe Summerhayes.

Obožavanje  njegovog izraza lica kad se posjekla ili kad joj pas dira hranu

A prejako mi je i ono kada zove Spencea i uzbuđeno mu saopštava veoma dobru vest - da su pokušali da ga ubiju

I ovo mi je mi je momenat za pamćenje

pa do ozbiljnih propusta i posledica do kojih plasiranje neproverenih informacija u jeftinim tabloidima može da dovede (kao npr. info da je Eva Kane rodila ćerku)

Ja sam se prva dala zavarati i uzela sam zdravo za gotovo da je rodila djevojčicu

Kišovita noć u kojoj je Springerova ubijena mi je ostavila jak utisak. Način na koji je ubijena (brutalnije nego u knjizi) još više. Dotična mi je među najodvratnijim likovima iz Poirot univerzuma. Gora mi je od ubice - Ann Shapland. Ok, Ann je hladnokrvna i ubijanje joj dođe k'o dobar dan, ali ima barem neku agendu, konkretne ciljeve i kao takva je izuzetno opasna za one koji joj se nađu na putu.

Za razliku od nje, Springerova prosto uživa u sadističkom podhebavanju drugih, u psihičkom mučenju drugih, u ponižavanju drugih...Eto tako, zato što joj se može i pričinjava joj zadovoljstvo.

Slažem se. Meni Ann ne izaziva ni 5% odbojnosti kao Springerova. Btw, odličan izbor glumice. Takve ličnosti stvarno treba dočarati.

A gđica Blanche je ispala glupsonka sa pokušajima ucenjivanja Shaplandove, stvarno je mislila da će sve ispasti kako valja.

Ima li što gluplje od ucjenjivanja ubice? Aha, ima. Zakazivanje sastanka u nekom zabitom mjestu blizu vode

Špijunaža, revolucija u stranoj zemlji i (lažna) princeza, dragulji, tajna agentkinja pod pseudonimom Anđeo, ubistva u školi...Kompletna situacija je na višem nivou od onoga kada se desi obično ubistvo pod običnim okolnostima.

Daaa, plus Julia & Jennifer tandem. Te dvije male su mi presimpatične osim što je Julia još i inteligentna. Zaslužila je onaj poklon I naravno, kako ne bih voljela radnju u internatu u kojem se kriju opake tajne?  

Ono što nikad nisam uspjela uočiti u kojem je momentu Julijina majka uočila Ann u sceni kada  brblja dok je direktorka jedva sluša. Sve se brzo dešava i ja nisam uopšte mogla primjetiti da je Ann tamo.

Pojedini delovi jesu, kao što je Poirotov odnos prema Normi Restarick, Ariadne Oliver i njena visokorizična istraživanja, matori Roderick & Sonia kao par (neobičan spoj koji bi najčešće bio podstaknut interesom), to što je David Baker ostao živ.

Sve se ovo i meni dopalo s posebnim naglaskom na Ariadne. I dio sa sladoledom. Nikad ne bih pomislila da se nešto može kriti iza obične scene u kojoj neko na zabavi pominje/nudi sladoled...

Međutim, ova priča ne funkcioniše u 30im godinama prošlog veka, ne uklapa se, odudara. Štaviše, u filmu jesu 30e

Meni ovo nije toliko smetalo mada se slažem da priča ide uz novije vrijeme u kojem je i pisana. Jasno mi je zašto su to uradili. Agatha je zažalila zbog toga što je Poirot star u prvom romanu. U autobiografiji se našalila da zbog toga on sada ima 125 godina (u momentu kada je to pisala) Nije slutila da će o njemu pisati narednih pola stoljeća. Jasno mi je zašto serija ne ide dalje od 40ih, skupili su Poirotovo djelovanje u UK na nekih 20 godina da bi bilo uvjerljivo.

Ali, glavna promena me je tako prokleto smorila. Mary je bila Normina majka koja se ubila što je Normu istraumiralo, a Frances je Normina polusestra sa očeve strane.

Ovo se ni meni nije dopalo, a znala sam da neće ni tebi. Baš zato što je bio izazov da se to prikaze na ekranu trebali su da ostave taj dio i da se potrude. Vjerujem da je moglo dobro da ispadne. Ali eto više su išli na sigurno.

Babetina Boynton je sadistički tip ličnosti kao Springerova iz Mjau međ' golubovima, samo 10x gore. I ne mogu da je žalim, nikako. Ne kontam kako je budaletina od njenog muža (lord Boynton) mogao da je voli. Šta tu ima da se voli, pobogu?!

Veliki potpis! Ne razumijem kako neko može biti toliko slijep A za nju mi je drago što je završila kako je završila. Inače, u knjizi je motiv ubistva u potpunosti drugačiji, ali dopada mi se promjena u filmu.

Rasplet je tragičan, asocira me na Šekspirove tragedije. Jinny saznaje ko su joj biološki roditelji, saznaje šta su uradili, a potom ih gleda kako umiru. Totalno šekspirovski.

Da, Jinny konačno može da živi slobodno, da ostavi traume za sobom, da ne bude na lancu, ali je cijena bila ogromna.

U svemu mi je jedini višak bila ona časna sestra, bespotreban mi je bio taj plot.

Mene je ona baš iritirala A sad nađoh da je film sniman u Maroku, u pravu si.

Ubrzo prelazim na 12. sezonu. Sve 4 priče su mi poznate, sve sam ih pročitala, tako da se nadam da me čekaju dobre adaptacije.

The Clocks mi je najdraža, baš je volim. Atmosferno me asocira na prve sezone, gotovo da mogu zamisliti i da su Hastings, Japp i miss Lemon tu iako nisu. Poirot je angažovan od početka i sve iz filma mi se dopalo.

Three Act Tragedy je dobra, ne spada mi u omiljene, ali nema joj se što zamjeriti. Dopada mi se izbor glumca za Cartwrighta. Za Hallowe'en Party sam sigurna da će ti se dopasti. Atmosfera je baš onakva kakva treba da bude.
Sa Murder on the Orient Express nisam fascinirana. Knjiga mi je jedna od omiljenih, ali film mi je baš težak. Ali možda je morao biti takav, ne bih mogla reći što bi konkretno trebalo promjeniti. Jednostavno mi nije legao.

Nisam očekivala da će ti se u tolikoj mjeri svidjeti

Nisam ni ja. Pretpostavila sam da će mi biti dobra, ali da će mi uleteti među favorite? Noup

Ima li što gluplje od ucjenjivanja ubice? Aha, ima. Zakazivanje sastanka u nekom zabitom mjestu blizu vode

Pa da, glupsonka teška.

I naravno, kako ne bih voljela radnju u internatu u kojem se kriju opake tajne?

Aaaa, internat  

Ono što nikad nisam uspjela uočiti u kojem je momentu Julijina majka uočila Ann u sceni kada  brblja dok je direktorka jedva sluša. Sve se brzo dešava i ja nisam uopšte mogla primjetiti da je Ann tamo.

Nisu ni prikazali Ann u toj sceni, samo su prikazali gomilu ljudi koja se tuda kreće. Kontam da nisu hteli da je prikažu, jer bi time nama gledaocima otkrili previše.

Sa Murder on the Orient Express nisam fascinirana. Knjiga mi je jedna od omiljenih, ali film mi je baš težak. Ali možda je morao biti takav, ne bih mogla reći što bi konkretno trebalo promjeniti. Jednostavno mi nije legao.

Sad me baš zanima kakav će mi utisak ostaviti. Znam da tu glumi Jessica Chastain, a nju obožavam kao glumicu

Nisu ni prikazali Ann u toj sceni, samo su prikazali gomilu ljudi koja se tuda kreće. Kontam da nisu hteli da je prikažu, jer bi time nama gledaocima otkrili previše.

Bilo bi bolje da jesu makar na sekund, makar među još par ženskih likova. Ili bar da smo na kraju imali flešbek u kome se to vidi. Ali kako god, film mi ostaje jedan od omiljenih i obožavam ga gledati u prazničnom periodu
Ok, znam da sam to već rekla

Sad me baš zanima kakav će mi utisak ostaviti. Znam da tu glumi Jessica Chastain, a nju obožavam kao glumicu

Svi glumci su dobri. Možda je toliko vjerno prikazana atmosfera u vozu zaglavljenom u snježnom nanosu da se prosto smrznem kad gledam film i zapravo mi možda nije legao jer je uvjerljiv što zvuči paradoksalno