Agatha Christie's Poirot

Možda je toliko vjerno prikazana atmosfera u vozu zaglavljenom u snježnom nanosu da se prosto smrznem kad gledam film i zapravo mi možda nije legao jer je uvjerljiv što zvuči paradoksalno

Kapiram šta hoćeš da kažeš. Još ako se na to doda činjenica da se radi o užasnom događaju koji predstavlja motiv ubistva, kao i o Poirotovoj moralnoj dilemi i finalnoj odluci...Biće to težak film.

Još ako se na to doda činjenica da se radi o užasnom događaju koji predstavlja motiv ubistva, kao i o Poirotovoj moralnoj dilemi i finalnoj odluci...

Ne znam što je Suchetu kao glumcu bilo najizazovnije tj. koja epizoda i scena, ali mi se kao gledaocu čini da bi jedna od njih morala biti upravo ta. Stvarno je uspio prenijeti svu tjeskobu koju je Poirot osjećao prilikom donošenja te odluke.

Inače, prije snimanja je kao dio pripreme pošao na putovanje Orient Expressom Film je iz 2010, a po podacima s wikipedije Orient Express je vozio do 2009. godine. Izgleda da je samo čekao da se s njim provoza Poirot prije penzionisanja

Zanimljivo, u The Mystery of the Blue Train Katherine pominje kako će ići na putovanje Orientom dodavši da je Poirot sigurno mnogo puta njim putovao. On je rekao da nije nijednom Ne mogu da se sjetim da li je taj momenat iz knjige.

Palo mi je sada na pamet da je možda Agatha sa Orientom željela da se "iskupi" ili popravi utisak koji je ostavio Plavi voz jer se ta smatra jednom od njenih slabijih knjiga. Kada se oporavila od razvoda i svega što je prolazila u to vrijeme vjerujem da je odlučila da ponovi priču sa vozom i da baš zakuca sa fenomenalnom i nesvakidašnjom idejom i realizacijom iste.

Film je iz 2010, a po podacima s wikipedije Orient Express je vozio do 2009. godine.

OMG, ja sam tek nedavno saznala da je Orient Express voz stvarno postojao   Informisanost   Opšta kultura  

i da baš zakuca sa fenomenalnom i nesvakidašnjom idejom i realizacijom iste.

I uspela je u tome.

OMG, ja sam tek nedavno saznala da je Orient Express voz stvarno postojao

Nije strašno Ja sam imala boljih momenata

12. sezona...

Three Act Tragedy - Dobra je adaptacija, nemam posebnih zamerki, osim da mi se čini da je falilo harizme u toku radnje. Opet, sa druge strane, bilo je interesantno gledati Charlesa Cartwrighta kako "istražuje" sopstvene zločine uz Poirota.

* Žao mi je što dr. Sheppardu iz Ubistva Rodžera Akrojda nije pružena ista prilika u adaptaciji.

Charles me po načinu rezonovanja podseća na Jane Wilkins. Oboje su u glumačkom svetu, a nisu postavili jasnu granicu između fikcije i stvarnosti. Život im je oboma bio pozornica, a zločini deo scenarija.

Poslednje scene su mi moćne - Charlesovo pravdanje ubistava time da mu je nedostajala ljubav, da je samo želeo ljubav i Poirotova duboka razočaranost u svog prijatelja. I naravno, finalni momenat - And there is a possibility even more terrible, mademoiselle...It could have been me.  

Inače, ne smeta mi što su izbacili lik Satterthwaitea. Realno, bio bi višak pored aktivnog i maksimalno uključenog Charlesa i Egg Lytton Gore. U knjiškom formatu je već drugačije, jer ostaje više prostora za više likova.

Hallowe'en Party - Prezadovoljna sam filmom i sigurno ću ga reprizirati u jesenjim danima u periodu oko Halloweena!  

Atmosfera je baš onakva kakva treba da bude. Jeziva, nelagodna, teskobna, ali i privlačna za nas koji volimo Halloween, suvo jesenje lišće, tmurno nebo i misteriju koja je smeštena u takvom ambijentu.

Ok su mi načinjene modifikacije u priči. Neke likove su uklonili, neke dodali, ubacili LGBT element, ali je i to lepo odrađeno, neagresivno i sa merom. Ono, nije natrljavano gledaocima na nos, a i sporedni storilajn je u pitanju koji ne zauzima puno minutaže.

Žao mi je što je Ariadne većinu vremena provela bolesna u krevetu. No, bitno je da je bila prisutna.

Ne znam da li mi je odvratnija gđa Drake ili njen voljeni Michael. Koliko ljudi pobiše, jbt. Ona je žena u teškoj deluziji, a na kraju je ispala blamantno patetična. A on je bizarni sociopatski interesdžija koji je utripovao da se razume u filozofiju estetike. Iritantni su mi bili sve vreme.

Simbolika sa perfektno uređenim vrtom i krvlju koja se u njemu prolivala i lešom koji je tamo zakopan daje notu dodatne morbidnosti.

A da, simpatična mi bi baba Goodbody, kako je Poirotu izdeklamovala detaljne informacije plus onaj lapsus (opera girl umesto au pair girl)  

Murder on the Orient Express - Ne znam šta bih rekla, film je pretežak za gledanje, depresivan, sumoran. Ali loš? Nipošto, suprotno je od lošeg. Bez zadrške obrađuje i ispituje sve one teme kojima se nije lako baviti, koje su složene, koje se ne mogu definisati i ukalupiti na širem planu.

Šta je ispravno i moralno, šta je pravda, šta je krivica, šta je odgovornost...Ima tu i filozofije i psihologije i prava, ali ima i sistemskih falinki u svemu tome. Msm, ne zaboravimo da se Cassetti izvukao zahvaljujući novcu i korisnim poznanstvima i vezama. Dakle, sprovođenje zakonskih odredbi je onemogućeno korupcijom, što je sistemu nekako promaklo i na šta se nije odreagovalo.

A jasno je šta može da se desi ukoliko sistem izneveri očekivanja - ljudi uzimaju stvar u svoje ruke i sprovode ono što bi strukture državnog aparata trebalo da sprovedu. I tako dolazi do anarhije, divljaštva, dezorganizovane mase gde se ne zna ko koga. Ako institucije zabušavaju, ako nisu istinski nezavisne i oslobođene uticaja sa strane, haos je neminovan.

U principu, problem odatle izvire, dok je grupica ljudi u vozu rešena da kazni nekažnjeno samo posledica gorenavedenih hendikepa, kao i očigledno opravdanog nepoverenja u institucije.

Međutim, i pored toga apsolutno razumem Poirotove moralne dileme i unutrašnje borbe, pogotovo što se radi o čoveku čiji je pristup najčešće vrlo racionalan i imun na prenaglašene emocionalne i instinktivne porive. Na kraju krajeva, reč je o umišljajnom i planiranom ubistvu. Ne iz nehata ili u afektu.

Da li je doneo dobru odluku? Verovatno da, iz nekoliko razloga. A i da je odlučio drugačije bilo bi razumljivo.

Suchetova gluma je u ovom filmu izvanredna, kako je Poirotova unutrašnja previranja pretočio u spoljne manifestacije istih. Pogled, facijalne ekspresije, ton glasa...Sve. Poslednja scena pogađa u metu.

I Jessica Chastain  

The Clocks - Roman sam pročitala pre jedno 4-5 godina i ponešto sam zapamtila, ponešto sam i zaboravila, ali adaptacija mi se svidela.

Vedrija je od većine iz poslednjih nekoliko sezona; delimično zbog razvoja romanse između Colina i Sheile, delimično zbog odnosa između Colina i Poirota, kao i rivaliteta između Poirota i inspektora Hardcastlea. Ofc, ne smem da zaboravim ni ludu mačkarku gđu Hemmings.

Misterija je kompleksna tj. obe misterije su kompleksne i iz obe je proisteklo zanimljivo rešenje. Prva misterija se tiče ubist(a)va i dokazivanja Sheiline nevinosti, a druga je vezana za špijunska posla u koja je upleteno dvoje komšija.

Gđa Pebmarsh mi je interesantan lik, među najinteresantnijim epizodnim likovima. Radila je za neprijateljsku/nacističku stranu, to stoji, ali kapiram njene motive za koje bih rekla da su se izrodili iz nepreležane traume od I svetskog rata i od gubitka sinova. Dopao mi se momenat kada je na Poirotovu konstataciju da se za liberalnu Englesku vredi boriti, odgovorila u fazonu ali nećete se boriti Vi, nego će to ponovo biti mladi momci.

Iz njene perspektive, slaba Engleska znači nemogućnost ulaska u rat, što dalje znači da se mladi životi neće masovno gasiti i da mnogobrojne porodice neće gubiti svoje sinove. U celini mi je to tragično.

Što se tiče zločinke Kathy Martindale i bračnog para Bland, ne znam ko mi je od njih troje iritantniji i patetičniji i ne znam šta mi je u vezi njih najgore. Grozni su mi.

Enivejz, film ću reprizirati, s obzirom na to da mi je bilo uživanje gledati ga. Možda ću jednom i knjigu ponovo pročitati.

Ok, ostala mi je još 13. sezona. Slonove sam čitala, a izvorni materijali preostale četiri adaptacije su mi koliko-toliko poznati. Uskoro se bacam na gledanje

Charles me po načinu rezonovanja podseća na Jane Wilkins. Oboje su u glumačkom svetu, a nisu postavili jasnu granicu između fikcije i stvarnosti. Život im je oboma bio pozornica, a zločini deo scenarija.

Slažem se da podsjećaju jedno na drugo. Oboje su onako specifični i upečatljivi, doduše ne na normalan način s tim što mi Jane ipak prednjači. S druge strane me Charles malko podjeća na Franklina Clarka iz The ABC Murders jer je počinio dva ubistva da bi zamaskirao ono pravo. Zapravo je ubistvo sveštenika bila prije svega proba i stoga mi je Charles u neku ruku mješavina Jane i Franklina.

I naravno, finalni momenat - And there is a possibility even more terrible, mademoiselle...It could have been me.

Jedan od omiljenih završetaka

Egg mi je baš dopadljiva, sva je vedra i poletna i čak mislim da bi i ona Charles funkcionisali kao par da on nije ubica.

Hallowe'en Party - Prezadovoljna sam filmom i sigurno ću ga reprizirati u jesenjim danima u periodu oko Halloweena!  

Atmosfera je baš onakva kakva treba da bude. Jeziva, nelagodna, teskobna, ali i privlačna za nas koji volimo Halloween, suvo jesenje lišće, tmurno nebo i misteriju koja je smeštena u takvom ambijentu.

Pretpostavila sam da će ti doživljaj biti takav. Kad pogledaš zadnju sezonu po sjećanju ću napraviti listu onih epizoda koje su ti se najviše dopale

ubacili LGBT element, ali je i to lepo odrađeno, neagresivno i sa merom. Ono, nije natrljavano gledaocima na nos, a i sporedni storilajn je u pitanju koji ne zauzima puno minutaže.

Upravo tako. Provuklo se, ali je skroz je sporedna priča i ne utiče na tok radnje, pa u tom dijelu ne smeta promjena radnje u odnosu na knjigu.

Ne znam da li mi je odvratnija gđa Drake ili njen voljeni Michael. Koliko ljudi pobiše, jbt. Ona je žena u teškoj deluziji, a na kraju je ispala blamantno patetična. A on je bizarni sociopatski interesdžija koji je utripovao da se razume u filozofiju estetike. Iritantni su mi bili sve vreme.

Da, baš su gadni. Ona možda više zbog one scene sa kraja kada nije mogla biti jadnija nego što je ispala. Inače, mislim da je ovo jedina epizoda u kojoj se Poirot fizički obračunao sa nekim

A da, simpatična mi bi baba Goodbody, kako je Poirotu izdeklamovala detaljne informacije plus onaj lapsus (opera girl umesto au pair girl)  

Mislim da mi je taj opera momenat simpatičniji od svih varijanti Poirotovog imena i prezima koje smo imali kroz serijal od strane raznih likova.

Msm, ne zaboravimo da se Cassetti izvukao zahvaljujući novcu i korisnim poznanstvima i vezama. Dakle, sprovođenje zakonskih odredbi je onemogućeno korupcijom, što je sistemu nekako promaklo i na šta se nije odreagovalo.

A jasno je šta može da se desi ukoliko sistem izneveri očekivanja - ljudi uzimaju stvar u svoje ruke i sprovode ono što bi strukture državnog aparata trebalo da sprovedu.

Da, uzročno-posledična veza. Potpuno je razumljivo to što su uradili iako je plan strašan. Dopalo mi se i što se Helena povukla. Ono, bila je tu, ali nije imala petlje da nekog probode. Prirodno je da će među njima naći neko ko prosto ne može to uradi.

Da li je doneo dobru odluku? Verovatno da, iz nekoliko razloga.

I ja mislim. Nije mu bila jednostavna, ali mislim da bi se gore osjećao da je donio suprotnu odluku.

Film je toliko uvjerljiv da mi se čini da fizički mogu osjetiti hladnoću i tjeskobnost koja je vladala u zaglavljenom vozu.

Vedrija je od većine iz poslednjih nekoliko sezona; delimično zbog razvoja romanse između Colina i Sheile, delimično zbog odnosa između Colina i Poirota, kao i rivaliteta između Poirota i inspektora Hardcastlea. Ofc, ne smem da zaboravim ni ludu mačkarku gđu Hemmings.

Baš volim Clocks I super su mi par njih dvoje, zbilja daju priči dozu vedrine. Ipak, Colin me je strahovito iznervirao u prvoj sceni, strahovito! Pa znaš li saslušati, čovječe? S druge strane, mislim da se tragičan ishod svakako ne bi izbjegao.

A gospođa Hemmings  "Znate li da se TS Eliot unazad čita kao toilets? Skoro."

Iz njene perspektive, slaba Engleska znači nemogućnost ulaska u rat, što dalje znači da se mladi životi neće masovno gasiti i da mnogobrojne porodice neće gubiti svoje sinove. U celini mi je to tragično.

Ne mogu je čak ni osuditi zbog toga što je radila iako na kraju dana to nije bilo ispravno. Nakon onoga što je prošla je posve razmljivo da nije mogla razmišljati u pravcu da slaba Engleska znači da bi i lako bila pregažena i poražena. Samim tim bi opet bilo žrtava. Interesantna je ona kao ličnost, njena hladnokrvnost tokom većine vremena, posebno kada je u svojoj kući zatekla Sheilu i leš.  Glumicu smo gledale u jednoj epizodi Midsomera i bilo je nečeg zastrašujućeg u njoj. Mogla bih je zamisliti kao miss Danvers u Rebecci.

Što se tiče zločinke Kathy Martindale i bračnog para Bland, ne znam ko mi je od njih troje iritantniji i patetičniji i ne znam šta mi je u vezi njih najgore. Grozni su mi.

Gospođe Bland mi je čak malo žao iako je ne pravdam. A drugo dvoje su mi samo ljigavi i mizerni posebno gospođa Martindale koja je sposobna ne samo ubiti nego i podmetnuti nekom nevinom i to samo zato što je ljubomorna na jednu mladu i poželjnu djevojku. Da, mislim da je u korjenu njene mržnje prema Sheili ljubomora.

Edna mi je simpatična i iznervirao me je njen postupak nakon istrage. Bukvalno je ubijena zato je bila nepromišljena i nije pazila što govori pred kim. Slično kao Donald Ross u Lord Edgwareu.

Dopada mi se ideja o ulici u obliku polumjeseca, cijelom onom komšuliku i ambijentu. Dok sam čitala knjigu čak sam "crtala" šemu ulice gdje je ko i čije dvorište se na naslanja na čije Inače, ulicu u kojoj je snimana radnja sam prepoznala i u drugim epizodama. Isto tako u End housu i Plavom vozu imamo isti kadar

Ok, ostala mi je još 13. sezona. Slonove sam čitala, a izvorni materijali preostale četiri adaptacije su mi koliko-toliko poznati. Uskoro se bacam na gledanje

Veći dio ne volim

Dead Man's Folly volim, vedra je, tu je Ariadne, a atmosferno podsjeća na prve sezone i Poirotove slučajeve sa Hastingsom. S druge strane, radnja jeste teška zbog žrtve zločina

Spoiler:

ali sve u svemu drag mi je film. Sniman je u pravoj Agathinoj kući i to je poslednji snimljen film u serijalu. Suchet je insistirao da poslednji film koji snimi ne bude i ta zadnja kobna epizoda. Slonove isto volim, dobra je epizoda, ponovo imamo Ariadne i njenu istragu. Dodato je materijala u odnosu na knjigu i to mi se dopalo.

Ali preostala tri filma Curtain je objektivno dobar, ali je zadnji, pa ga ne volim samo zato što mi je potresan i bolan. Radnja se dešava u kući Styles court iz prvog romana. Poetično  The Big Four nikako ne volim, bukvalno mogu reći samo jednu dobru stvar iz tog filma. Previše je jeziv. S druge strane, ni sama knjiga mi se ne dopada. Totalno odudara od Poirot kanona, ali na loš način. U knjizi više djeluje kao neki super-heroj iz stripa nego kao pravi Poirot. Knjiga se inače sastoji od 12 zasebnih priča koje su periodično izlazile u novinama. Svaka je zaokružena, ali bez odgovora na pitanje je ko je broj 4. U vrijeme Agathinog rastrojstva kada nije bila baš u stanju da piše (vrijeme Plavog voza) joj je zet predložio da tih 12 priča uklopi u jednu cjelinu, u roman. On je malo izmjenio početak i kraj svake priče da bi se lakše uklopile u tok radnje i poglavlja i tako je nastao roman. U filmu ima izmjena, ali mora se priznati da izvorni materijal nije zahvalan za adaptaciju.

Što se tiče  The Labours of Hercules nju nešto  više volim od četvorke. Ponovo materijal nije lak za apaptaciju. U pitanju je kolekcija priča, kako sam pominjala, iz koje su uzeli nekih 5-6, odnosno elemente iz istih i sve ih smjestili na jednom mjestu, u planinskom hotelu. Kolekcija priča je inspirisana mitološkim Herkulom i sa njegovih 12 zadataka. Poirot je želio posebnih 12 slučajeva s kojima će on ispuniti Herkulove zadatke. U principu mislim da su se dobro snašli oko adaptacije i jasno mi je zašto  neke priče nisu mogli koristiti. Međutim, likovi su nekako jezivo-morbidni plus puno snijega tako da mi se nije dopao film i prilično odudara od ostatka serijala.

Zapravo je ubistvo sveštenika bila prije svega proba i stoga mi je Charles u neku ruku mješavina Jane i Franklina.

Istina. Dotični poseduje fragmente Janeine izvitoperene ličnosti i Franklinove hladnokrvne proračunatosti.

A od njih troje mi je Franklin najopasniji, jer ni u jednom trenutku nije pokazao ni najmanju dozu iracionalnog razmišljanja. Jane i Charles nisu baš uvek stajali čvrsto na zemlji. Kod Franklina je konstantno bio uključen čist racio i predatorski pristup zločinima u svakom segmentu.

U stvari, Franklin mi je među najopasnijim ubicama iz Poirot univerzuma generalno.

Film je toliko uvjerljiv da mi se čini da fizički mogu osjetiti hladnoću i tjeskobnost koja je vladala u zaglavljenom vozu.

Isto! Inače mi je jako bitan taj momenat uverljivosti, prenošenje atmosfere tako da mogu da je osetim i uživim se u nju.

"Znate li da se TS Eliot unazad čita kao toilets? Skoro."

 

Glumicu smo gledale u jednoj epizodi Midsomera i bilo je nečeg zastrašujućeg u njoj. Mogla bih je zamisliti kao miss Danvers u Rebecci.

Pokojna Anna Massey Ja sam je gledala u dosta starijih filmova, pretežno iz 60ih i 70ih godina. Bila je odlična glumica, a definitivno su joj ležali likovi koji izazivaju nelagodu.

Da, mislim da je u korjenu njene mržnje prema Sheili ljubomora.

Žena bi se super snašla u nekoj sapunjari poput Marimar, kao glavna negativka. Mozak joj je nekako...sapunjarski  

Curtain je objektivno dobar, ali je zadnji, pa ga ne volim samo zato što mi je potresan i bolan.

Na ovo se psihički pripremam  

Kolekcija priča je inspirisana mitološkim Herkulom i sa njegovih 12 zadataka. Poirot je želio posebnih 12 slučajeva s kojima će on ispuniti Herkulove zadatke.

Ovako u teoriji zvuči interesantno i ujedno veoma ambiciozno, ali videćemo kako će mi se svideti realizacija.

A od njih troje mi je Franklin najopasniji, jer ni u jednom trenutku nije pokazao ni najmanju dozu iracionalnog razmišljanja. Jane i Charles nisu baš uvek stajali čvrsto na zemlji. Kod Franklina je konstantno bio uključen čist racio i predatorski pristup zločinima u svakom segmentu.

Jeste, kod njega je više nego kod ikoga prisutna apsolutna ravnodušnost i hladnoća prema svemu osim prema novcu. Nisam razmišljala do sada koji ubica mi je najopasniji od svih iz serijala. Definitivno bi to bili on, ubica iz Dead man's folly, Jacqueline... Ne, ne želim praviti još i tu rang listu

Žena bi se super snašla u nekoj sapunjari poput Marimar, kao glavna negativka. Mozak joj je nekako...sapunjarski

Jao da!  Živa istina.

Na ovo se psihički pripremam

Da, treba  Reći ću još da je tu zločinac protiv kojeg se bori Poirot zbilja drugačiji od svih ostalih te bi i on mogao dospjeti pri vrhu liste najopasnijih.

I 13. sezona...

Elephants Can Remember - Knjiga mi je dobra, a adaptacija još bolja. Uvođenjem paralelnog i podjednako važnog storilajna su unapredili izvorni materijal, pogotovo što su slučajevi međusobno povezani. Ni Poirot to nije odmah spoznao i zato se nije odmah ni fokusirao na nerešenu misteriju bračnog para Ravenscroft.

Svidelo mi se što se u prvoj polovini filma Poirot bavio ubistvom matorog psihijatra, dok je Ariadne intervjuisala "slonove" i prikupljala podatke o Ravenscroft slučaju, da bi se naposletku obe istrage spojile u jednu veliku.

Zadovoljna sam uvođenjem Dorotheine ćerke Mary Jarrow u priču, jer su time aktuelizovali prošlost i u praksi. Mary i njeni postupci su uneli dinamiku bez koje bi ova adaptacija možda previše podsećala na Pet prasića. Naravno, to samo po sebi ne bi bilo loše, ali ovako je Slonovima dat integritet i vlastite prepoznatljivosti koje nisu ničija kopija.

Moram da kažem i da mi je Dorothein lik privukao pažnju, iako je fizički bila prisutna samo u kratkim flešbekovima. Doživela sam je kao izrazito žalosnu figuru, mentalno obolelu i neadekvatno lečenu, čije su životne okolnosti ostale pomalo upitne ako se uzme u obzir to da smo je posmatrali iz perspektive drugih ljudi i njihovog viđenja njene psihičke neuravnoteženosti.

Sve u svemu, film je perfektno izbalansiran i koliko nudi odgovore na stara pitanja, toliko otvara i neka nova i navodi na razmišljanje, što ga čini intrigantnim.

The Big Four - Zašto? Jbeno zašto? Neuverljivo, suludo, apsurdno. Iza svih tih zločina i masovne histerije oko "velike četvorke" je stajao jedan čovek, a motiv mu je bila nekadašnja neuzvraćena ljubav. Ozbiljno? Ne mogu to da prihvatim.

Osim toga, film mi je delovao rasparčano pa nespretno sastavljeno, kao da se sastoji iz nekoliko nezavisnih mini-filmova. U paketu ostavlja čudan utisak. Loše je i traljavo režirano.

Samo su dve pozitivne strane - okupljanje Poirotove družine (akcenat na Jappu koji je dobio najviše minutaže) i gluma Toma Brookea (novinar Tysoe).

Ostatak stvarno nemam volju da komentarišem. I dalje ne kapiram kako je ispalo da je ova (naizgled kompleksna) priča zapravo produkt frustracija jednog nebitnog luzera i njegovih neostvarenih ljubavnih fantazija.

Najslabija epizoda od svih, nažalost

Dead Man's Folly - Uživala sam u filmu. Lokacije, diskretno teskobna atmosfera, dozirana bizarnost...Sve je vrlo odgovarajuće i elegantno, a efektno.

Roman nisam čitala, ali sam delimično bila upoznata sa radnjom, premda ne i sa rešenjem misterijA tako da me je rasplet pozitivno iznenadio. Od svega sam jedino pretpostavljala da Amy Folliat zna više nego što govori i da je na neki način upletena u sva ta zbivanja.

No, nije mi padalo na pamet da joj je sin James živ i da je to George Stubbs. Pravi identitet Hattie Stubbs mi je takođe iznenađujuće otkriće. Bila sam ubeđena da je Hattie ubijena otprilike kad i nesrećna Marlene i da nije imala nikakve veze sa ubistvom. Kad ono...Ispade da prava Hattie jeste uveliko mrtva, a gđa Stubbs koju smo gledali je zločinka u bekstvu i Marlenin ubica.

Poirot reče da je uveren da će ubrzo uhvatiti tu ženu, ali bih volela da su nam to prikazali. Msm, aktivno je učestvovala u Jamesovim sra.njima, ubila je 14ogodišnju devojčicu i pobegla. Zaslužila je nešto žešće od Poirotove uverenosti da će biti uhapšena.

A James/George je niskofunkcionalni i pritom antipatični sociopata "rođen pod srećnom zvezdom" čim je imao majku koja je bila spremna da ga štiti i pokriva i pored svega što je uradio. Kraj je idealan, uz Poirotovo bon

The Labours of Hercules - Oukej...Sledi jedno nepopularno mišljenje, ali meni je ovaj film odličan u onome što želi da postigne.

Ukoliko bih ga uporedila sa velikom većinom ostalih adaptiranih misterija u serijalu, onda je među najslabijima. Međutim, ako ga  protumačim kao egzistencijalnu dramu, retrospektivu Poirotove karijere i životnih izbora i svojevrsnu ciničnu parodiju...E, onda se već dobija drugačija dimenzija.

Potpuno razumem zašto je ova epizoda pretposlednja. Ona je praktično uvod u Poirotovu završnicu. Izolacija u planinskom hotelu sa osobama od kojih je svaka izazov za Poirotov sistem vrednosti, klaustrofobični ambijent, monotonija, sivilo, stagnacija, manjak živosti, etička i moralna preispitivanja, mnogo introspekcije...

Sve mi to simbolizuje lagano gašenje Poirota, ali i zaokruživanje njegovih odluka i izbora, onoga što on jeste i isticanje činjenice da je Poirot uplovio u mir sa samim sobom, a to je najvažnije od svega.

Radi se o specifičnoj adaptaciji i teško mi je da odredim da li mi se na subjektivnom planu sviđa. Ne verujem da ću ga reprizirati. Ipak, cenim trud, podtonove filma i filozofsko-psihološki pristup. Originalno je i pamtljivo.

Curtain: Poirot's Last Case - Odgledala sam ga prvi i poslednji put. Emotivno je pretežak, bolno nepodnošljiv, deprimirajući. Ne znam šta mi je teže palo, da li sama Poirotova smrt ili njegovo zdravstveno stanje u zadnjim mu danima ili Hastingsovo čitanje Poirotove ispovesti...Ma jedva sam završila film

Ono kad ti je negativac "najvedrija" strana priče. Ne bukvalno ofc, nego mi je dobro došao kao distrakcija od surove istine da Poirot zauvek odlazi. Lik je kralj manipulacije operisane od ljudskosti i da, stavljam ga na tron zločinaca iz Poirotovog univerzuma.

Franklin iz ABC je isto proračunati manipulator, sa tom razlikom da je dotični imao tačno određeni cilj koji je želeo da ostvari, dok S. Norton vuče konce zato što mu se jednostavno može, zato što uživa u tome, zato što ga to ispunjava. Da, najgori je od svih.

Čak mislim da su obojica (Poirot i Norton) na kraju pobedili. Nortonov blaženi osmeh neposredno pred primanje Poirotovog metka u čelo mi je WTF?! momenat. Kakav izopačen um, unikatno izopačen.

To bi bilo to...Završih Poirota. Ali, jednom finom broju epizoda ću se sigurno vraćati, u skladu sa potrebama, prilikama i raspoloženjem

A sada me čeka sastavljanje tri liste - rang lista dugometražnih filmova, rang lista kratkih epizoda i lista omiljenih epizodnih likova.

* Jednom ću sastaviti i sveobuhvatnu rang listu za svih 70 epizoda.

Uspela sam nekako da napravim liste   Dakle...

Kratke epizode:

1. The Tragedy at Marsdon Manor
2. Dead Man's Mirror 
3. The Dream
4. The Chocolate Box 
5. The Theft of the Royal Ruby 
6. The Affair at the Victory Ball 
7. The Third Floor Flat
8. Wasps' Nest
9. Triangle at Rhodes
10. The Adventure of the Egyptian Tomb 
11. The Mystery of Hunter's Lodge
12. The Adventure of the Italian Nobleman 
13. Four and Twenty Blackbirds
14. The Million Dollar Bond Robbery
15. How Does Your Garden Grow?
16. The Adventure of the Cheap Flat
17. Double Sin
18. The Mystery of the Spanish Chest
19. The Yellow Iris
20. The Disappearance of Mr. Davenheim 
21. The Lost Mine
22. The Adventure of the Clapham Cook 
23. The Incredible Theft
24. The Cornish Mystery
25. Murder in the Mews 
26. The Plymouth Express
27. The King of Clubs
28. Problem at Sea
29. The Veiled Lady 
30. The Adventure of Johnnie Waverly
31. The Case of the Missing Will
32. The Double Clue 
33. The Kidnapped Prime Minister
34. The Underdog
35. The Adventure of the Western Star
36. Jewel Robbery at the Grand Metropolitan

Dugometražni filmovi:

1. Death on the Nile 
2. Lord Edgware Dies
3. The ABC Murders
4. Five Little Pigs
5. Hallowe'en Party 
6. Sad Cypress 
7. Mrs McGinty's Dead
8. Hercule Poirot's Christmas
9. Cat Among the Pigeons
10. Hickory Dickory Dock
11. Elephants Can Remember
12. Appointment with Death 
13. Dead Man's Folly
14. Peril at End House
15. Death in the Clouds
16. Murder on the Orient Express
17. The Clocks
18. After the Funeral 
19. One, Two, Buckle My Shoe
20. Dumb Witness 
21. The Mysterious Affair at Styles
22. Murder on the Links
23. Evil Under the Sun 
24. The Murder of Roger Ackroyd
25. The Hollow
26. The Labours of Hercules
27. Three Act Tragedy 
28. Murder in Mesopotamia
29. Cards on the Table 
30. Curtain: Poirot's Last Case
31. Taken at the Flood
32. Third Girl 
33. The Mystery of the Blue Train 
34. The Big Four

Najdraži epizodni likovi:

1. Alexander Bonaparte Cust (The ABC Murders)
2. Jane Wilkinson (Lord Edgware Dies)
3. Linnet Ridgeway (Death on the Nile)
4. Elinor Carlisle (Sad Cypress)
5. Arlena Marshall (Evil Under the Sun)
6. Henrietta Savernake (The Hollow)
7. Millicent Pebmarsh (The Clocks)
8. Caroline Crale (Five Little Pigs)
9. James Sheppard (The Murder of Roger Ackroyd)
10. Pilar Estravados/Conchita Lopez (Hercule Poirot's Christmas)
11. Samuel Naughton (The Tragedy at Marsdon Manor)
12. Cornelia Robson (Death on the Nile)

Ima još likova koje gotivim, ali su mi gorenavedeni ostavili najjači utisak, iz ovog ili onog razloga.