Agatha Christie's Poirot

Zapravo, Arlena iz knjige se može doživjeti na oba načina tako da mi to, za razliku od lokacija, nije prava zamjerka.

Slažem se za Arlenu. To kakva je stvarno, najstvarnije bila je otvoreno za različite interpretacije, a njen lik je u suštini i koncipiran tako da su saznanja o njenoj ličnosti uglavnom rezultat tuđih posmatranja koja ne moraju i nisu stoprocentno objektivna.

radije bih birala novu mašinu i nastavila da se naginjem kroz prozor.

Meni dajte i jare i pare

Odgledala sam drugu sezonu i prvu epizodu treće tj. jedini dugometražni film u trećoj sezoni. Dakle...

Peril at End House - Pročitala sam ovaj roman i veoma sam zadovoljna njegovom adaptacijom  

Prvo da pohvalim outfite, fantastični su. Najviše su mi se svidele prva (bela) kombinacija koju je Nick nosila i ona bela sa crvenim detaljima i crvenim šeširom. I crvena suknja koju je nosila Freddie na početku, uz gornji deo boje slonovače. Šminka, nakit...Čista 10ka!

Poirot na odmoru sa Hastingsom, pa dodaj gđicu Lemon, pa dodaj Jappa...Ne može da ne valja. A Poirotovo uganuće skočnog zgloba mi je probudilo razne uspomene. Srećom, samo je malo uganuo nogu, nije završio na operaciji zbog preloma za razliku od *nekih.*  

Misterija je savršena, a Nick je pravi vuk u jagnjećoj koži. Uspeva da deluje otvoreno, srdačno, dopadljivo, ali u isto vreme ti se čini da u celoj toj priči oko njene ugrožene bezbednosti postoji neki nesklad, da se nešto ne uklapa u sliku žrtve višestrukih pokušaja ubistva.

Nakon što je Maggie (navodno greškom) ubijena, moraš da se zapitaš kako je moguće da je taj ubica toliko smotan i nesposoban. Prvo nekoliko puta pokuša da likvidira Nick i fejluje u tome, a onda greškom ubije njenu rođaku.

U knjizi sam počela da sumnjam na Nick baš nakon ubistva Maggie, mada nikakve konkretne teorije u vezi motiva nisam imala.

Poslednje scene su mi najjače. Gđica Lemon održava seansu prizivanja duhova te se pojavljuje "pokojna" Nick, sva srećna što su Croftovi razotkriveni kao prevaranti i falsifikatori, uverena u to da joj je pošlo za rukom da se dokopa Setonovog bogatstva i sačuva svoje imanje. Ali, kad je upetljan Poirot, ne može to tako lako da prođe  

Inače, Nick je još jedna ubica u nizu čiji je motiv bila ljubav. Ne prema nekoj osobi, čak ni prema novcu kao takvom, nego prema End House imanju. Da, želela je da pribavi bogatstvo koje je ostavljeno drugoj Magdali (Maggie) od strane Setona, a isto joj je prvenstveno bilo potrebno za očuvanje imanja. Cool motive, still murder. Jbg.

Btw, glumica koja glumi Nick je prelepa, ima upečatljive oči.

The Veiled Lady - Gotivna mi je ova pričica, a adaptacija je zabavna i opuštajuća. Možda je bilo nekoliko momenata koji su za Poirota malčice out of character, ali se uklapaju u vedrinu radnje.

Ono što mi je falilo jeste Poirotovo objašnjenje kako je znao da lady Millicent nije lady Millicent (prava Millicent bi nosila kvalitetnije cipele ili tako nešto) i generalno su mi falila Poirotova podrobnija objašnjavanja slučaja.

The Lost Mine - Haha, to je ono sa Kinezom Ali, ekranizovana verzija mi je puuuuuno bolja od izvornog materijala koji je dosta tanak, kratak i nerazrađen, te je moguće da mi se zato nije dopala u pisanoj formi. U adaptaciji je svašta nešto dodato, što je zapravo pun pogodak. Čak mi ni pokojni Kinez nije smetao.

The Cornish Mystery - Nemam zamerki na ovu adaptaciju. Nenametljivo je emotivna, ono kada Poirot kaže da on ne predstavlja zakon već gđu Pengelley. To mi se svidelo. I kišovito vreme, idealno uz priču.

The Disappearance of Mr. Davenheim - Solidna priča sa kul plot twistom. Pretpostavila sam da je gosn Davenheim sam odgovoran za sopstveni "nestanak" i da želi da inkriminiše Lowena, ali nije mi ni palo na pamet da su Kellett i Davenheim ista osoba. Ovaj tip priče bi dobro prošao i u formi romana.

Double Sin - Izvorni materijal mi je super, ekranizacija takođe. Dve prevarantkinje, stara i mlada, "ukradene" minijature, cilj da se zadrže i minijature i da se izvuče novac i naravno - Poirot u autobusu. Njegovo primarno prevozno sredstvo je voz, pa mi je čudno bilo videti ga u busu. A Hastings koji sam pokušava da izvede ispravne zaključke i reši slučaj...Haos  

The Adventure of the Cheap Flat - Priču nisam čitala, tako da mi je ovo prvi susret sa radnjom iste i svidela mi se. Ko bi rekao da se iza iznajmljivanja stana po niskoj ceni kriju mafijaško-špijunska posla.

Okej, scena sa početka epizode (u kojoj Poirot, Hastings i Japp u bioskopu gledaju gangsterski film) se može protumačiti kao hint za sve što će nadalje uslediti, ali svejedno je bilo teško pretpostaviti da je stvar ozbiljna na međunarodnom nivou.

The Kidnapped Prime Minister - Ovo je čista politička epizoda, da ne kažem politički triler i mislim da je neophodno imati određeno predznanje da bi se kontekst bolje razumeo. Da li mi se svidela? Tu i tamo, bilo je solidnih dijaloga. Lično volim politiku i političke teme, ali mi ne idu uz Poirota, bar ne u svom čistom obliku. Druga stvar je kad se provlače kao sporedni elementi slučaja.

The Adventure of the Western Star - Iskreno, epizoda mi se nije posebno dopala. Početak je obećavao, a kasnije je već počelo da mi fali nečega. Više intrige možda? Ili više uzbuđenja? Ne znam.

Nasmejao me je Hastings kada je na Poirotovu konstataciju da je Marie Marvelle najveća filmska zvezda u Belgiji rekao u fazonu "mislim da je i jedina filmska zvezda u Belgiji" i kada je odvalio da nije znao da se u Belgiji uopšte snimaju filmovi.  

The Mysterious Affair at Styles - Roman nisam čitala, ali sam otprilike znala o čemu se radi.

Priča je specifična, zato što na neki način predstavlja prequel Poirotovog odnosa sa Hastingsom i saradnje sa Jappom. Pritom je smeštena oko 20ak godina ranije, u sred I svetskog rata i sviđa mi se kako su i ambijent i scenografija i kostimi prilagođeni tom periodu. Tačno se vidi razlika između ove i ostalih epizoda smeštenih u 30im godinama.

Dopala mi se i dubina koja je data Hastingsu kao učesniku rata sa blažim oblikom PTSD-a, uprkos čemu on nije izgubio vedar duh i poštovanje prema lepotama obične svakodnevice   Naravno, tu je i njegov ponovni susret sa Poirotom i njihova zajednička avantura rešavanja slučaja smrti gđe Emily Inglethorp.

Sama misterija je dobra. Klasična, ali dobra. Alfred i Evie su skovali relativno efikasan plan i nije im bila loša ideja u osnovi. Najjači deo mi je kada Evie uporno optužuje Alfreda i insistira na njegovom procesuiranju. U stvari, čitava predstava oko Evieinog hejtovanja Alfreda je fino osmišljena.

Ono što mi je bilo sporno jeste momenat sa pismom. Odnosno, dva momenta sa pismom.

Prvo, Emily ga je pročitala i tako saznala da joj je život u opasnosti. Zašto nije uradila nešto po tom pitanju, zašto nikome ništa nije rekla, zašto se nije spakovala i otišla, zašto se makar privremeno nije sklonila na sigurno?

A drugo, ubica je pocepao pismo na tri dela i iste je ostavio u toj prostoriji i krišom je izašao odatle. Zar ne bi bilo logičnije da je pismo strpao u džep i poneo ga sa sobom nego što ga je ostavio tamo sa rizikom da bude pronađeno?

Ako sam propustila neki važan momenat sa pismom, onda se izvinjavam na nepažnji  

A da, nasmejalo me je Poirotovo We must be so intelligent that he does not suspect us of being intelligent at all. And there you will be invaluable, mon ami. A Hastingsova zbunjena faca u fazonu "da li je ovo kompliment ili uvreda?" je još veći hit  

Ok, nastavljam polako sa trećom sezonom

Prvo da pohvalim outfite, fantastični su.  Najviše su mi se svidele prva (bela) kombinacija koju je Nick nosila i ona bela sa crvenim detaljima i crvenim šeširom

I ja sam oduševljena. Da, to je ona kada izlazi sa jahte i ulazi u kola. Ne znam koliko puta sam gledala epizodu i svaki put se zadivim tim kompletom. Ja bih ga nosila

A Poirotovo uganuće skočnog zgloba mi je probudilo razne uspomene. Srećom, samo je malo uganuo nogu, nije završio na operaciji zbog preloma za razliku od *nekih.*

Već je prošlo godinu i nešto od tada, je li moguće?

Misterija je savršena, a Nick je pravi vuk u jagnjećoj koži. Uspeva da deluje otvoreno, srdačno, dopadljivo, ali u isto vreme ti se čini da u celoj toj priči oko njene ugrožene bezbednosti postoji neki nesklad, da se nešto ne uklapa u sliku žrtve višestrukih pokušaja ubistva.

Iskreno, nisam sumnjala na nju kao ubicu, više mi je djelovala kao nepovezana osoba koja ne shvata situaciju ozbiljno i za koju je to sve dječja igra. Kako sam se zeznula.  Dopada mi se izbor glumice, baš zbog bezazlenih očiju. Dok joj oči odaju čistotu i naivnost osmjeh govori nešto drugo što je u suprotnosti tome. I to se savršeno uklapa u lik Nikki.

Poslednje scene su mi najjače. Gđica Lemon održava seansu prizivanja duhova

A nije jadna znala u što će je Poirot uvaliti. Ali dobro se snašla u "prizivanju duhova"  Zabavno mi je kako je Poirot zapravo nastavio njenu i Hastingsovu igru  sa imenima  I da zadnja scena sa sladoledom. "Za Poirota nema sladoleda jer je loš za male sive ćelije." "A pošto su moje već mrtve ja ći uzeti dva"

Inače, Nick je još jedna ubica u nizu čiji je motiv bila ljubav. Ne prema nekoj osobi, čak ni prema novcu kao takvom, nego prema End House imanju.

Jeste. Ima dosta njenih priča u kojima je motiv čisto sticanje bogatstva, ali ovdje mi se dopala specifičnost motiva i to što je neko spreman da uradi sve zarad jedne kuće tj. ljubavi prema njoj. Dobro, zarad dvorca na moru.

i generalno su mi falila Poirotova podrobnija objašnjavanja slučaja.

Ali nije falila mačka

Meni je bila zabavna zbog Poirotovog prerušavanja i konstatacije da bi on bio zločinac kojeg je nemoguće uhvatiti

The Lost Mine - Haha, to je ono sa Kinezom Post a reply 2078043430 Ali, ekranizovana verzija mi je puuuuuno bolja od izvornog materijala koji je dosta tanak, kratak i nerazrađen, te je moguće da mi se zato nije dopala u pisanoj formi. U adaptaciji je svašta nešto dodato, što je zapravo pun pogodak. Čak mi ni pokojni Kinez nije smetao.

Ja volim ovu ekranizaciju i baš mi je zabavna. A ono što mi je epizodi dalo najveću čar je igranje monopola jer ga obožavam

The Disappearance of Mr. Davenheim - Solidna priča sa kul plot twistom.

Ideja je odlična, ali nekako mi nije prijala, ne znam zašto. Atmosfera mi se nije dopala.

i naravno - Poirot u autobusu. Njegovo primarno prevozno sredstvo je voz, pa mi je čudno bilo videti ga u busu. A Hastings koji sam pokušava da izvede ispravne zaključke i reši slučaj...Haos

Nije da je imao izbora Sam slučaj krađe jeste bio zabavan, ali meni su ovdje zabavniji Poirot koji nije slučajno došao u taj grad, Hastings koji sam istražuje što si pomenula i to kako je Poirot osramoćen na kraju zbog isječka iz novina. I konstatacija da je u Belgiji nepristojno čitati tuđe isječke iz novina  

The Adventure of the Cheap Flat - Priču nisam čitala, tako da mi je ovo prvi susret sa radnjom iste i svidela mi se. Ko bi rekao da se iza iznajmljivanja stana po niskoj ceni kriju mafijaško-špijunska posla.

E ovu baš volim. I takođe je dodato materijala u odnosu na priču, ali mi se to, kao i najčešće, dopalo. Takođe mi se dopao izbor glumice za Karlu, kontrast Poirota i Amerikanca i još jedan Poirotov pokušaj provaljivanja

The Kidnapped Prime Minister - Ovo je čista politička epizoda, da ne kažem politički triler i mislim da je neophodno imati određeno predznanje da bi se kontekst bolje razumeo. Da li mi se svidela?

Meni onako. Nije jedna od onih koje bih rado ponavljala Ne zbog toga što nešto posebno ne volim politiku nego mi je opet atmosfera škripala. Ali daleko od toga da je loša i da misterija nije intrigantna.

The Adventure of the Western Star - Iskreno, epizoda mi se nije posebno dopala. Početak je obećavao, a kasnije je već počelo da mi fali nečega. Više intrige možda? Ili više uzbuđenja? Ne znam.

Nasmejao me je Hastings kada je na Poirotovu konstataciju da je Marie Marvelle najveća filmska zvezda u Belgiji rekao u fazonu "mislim da je i jedina filmska zvezda u Belgiji" i kada je odvalio da nije znao da se u Belgiji uopšte snimaju filmovi.

Nije ni meni. Najzabavnija mi je bila upravo ova Hastingsova opaska

Priča je specifična, zato što na neki način predstavlja prequel Poirotovog odnosa sa Hastingsom i saradnje sa Jappom. Pritom je smeštena oko 20ak godina ranije, u sred I svetskog rata i sviđa mi se kako su i ambijent i scenografija i kostimi prilagođeni tom periodu. Tačno se vidi razlika između ove i ostalih epizoda smeštenih u 30im godinama.

Aham  To je prvi roman kojeg napisala (iz opklade sa sestrom koja je tvrdila da Agatha ne bi mogla napisati detektivski roman), ali zanimljivo odlučili su kasnije da ga snime. Možda je za gledaoce tako i zabavnije, da se taj film ubaci kao vrsta flešbeka.

Roman mi se mnogo više sviđa od ekranizacije.

Sama misterija je dobra. Klasična, ali dobra. Alfred i Evie su skovali relativno efikasan plan i nije im bila loša ideja u osnovi. Najjači deo mi je kada Evie uporno optužuje Alfreda i insistira na njegovom procesuiranju. U stvari, čitava predstava oko Evieinog hejtovanja Alfreda je fino osmišljena.

Da, tu je postavila osnovu za neke od njenih kasnijih ideja.

Prvo, Emily ga je pročitala i tako saznala da joj je život u opasnosti. Zašto nije uradila nešto po tom pitanju, zašto nikome ništa nije rekla, zašto se nije spakovala i otišla, zašto se makar privremeno nije sklonila na sigurno?

Ne sjećam se objašnjenja iz knjige za ovaj dio. A što se ovoga tiče

A drugo, ubica je pocepao pismo na tri dela i iste je ostavio u toj prostoriji i krišom je izašao odatle. Zar ne bi bilo logičnije da je pismo strpao u džep i poneo ga sa sobom nego što ga je ostavio tamo sa rizikom da bude pronađeno?

I mene je ovo mučilo svaki put kada bih gledala film dok nisam pročitala knjigu. Šteta što u filmu nisu ubacili to objašenjenje jer ovako djeluje kao rupa.
Dakle, u Emilinu sobu se još moglo ući/izaći i kroz sobu pored kroz zajednička vrata. Alfred je dakle bio u sobi čuo glasove i panično sakriva pismo da bi pobjegao kroz sobu pored. Pismo nije ponio sa sobom zato što je kod vrata druge sobe stojao policajac na straži i bilo ga je strah da ga ne krene pretresati, zbog toga ga nije smio ponijeti sa sobom.

A da, nasmejalo me je Poirotovo We must be so intelligent that he does not suspect us of being intelligent at all. And there you will be invaluable, mon ami. A Hastingsova zbunjena faca u fazonu "da li je ovo kompliment ili uvreda?" je još veći hit  

Nije da Poirot ne zna biti grub A što je najjače Hastings mu to i ne zamjera. Baš je onako dobrodušan

Ja bih ga nosila

Takođe. Ne znam u kojim bih još epizodama mogla da očekujem zanimljive ženske outfite. Za sada su mi se najviše dopali u ovom filmu i u "Triangle at Rhodes" epizodi. Možda će "Death on the Nile" i "Evil Under the Sun" imati nešto da ponude u tom pogledu  

Već je prošlo godinu i nešto od tada, je li moguće?

O da, vreme brzo leti  

"A pošto su moje već mrtve ja ći uzeti dva"

Hastingsove odvale zlata vrede, umeju čak da budu i pametne tj. smislene, ali nenamerno  

Ali nije falila mačka

Jao, mačku sam zaboravila da spomenem  

Roman mi se mnogo više sviđa od ekranizacije

I mene je ovo mučilo svaki put kada bih gledala film dok nisam pročitala knjigu. Šteta što u filmu nisu ubacili to objašenjenje jer ovako djeluje kao rupa.

Onda mislim da ću pročitati knjigu. Ne bih volela da mi momenat sa pismom kvari utisak o priči.

Možda će "Death on the Nile" i "Evil Under the Sun" imati nešto da ponude u tom pogledu

Prva definitivno. Posebno Linetini outfiti Možda Five little pigs i Lord Edgware dies.

Onda mislim da ću pročitati knjigu. Ne bih volela da mi momenat sa pismom kvari utisak o priči.

Baš mi je ona i mislila biti sljedeći predlog.

I treća sezona odgledana

How Does Your Garden Grow? - Pričica mi se u svom izvornom obliku nije posebno svidela. To jest, falilo mi je nešto, delovalo mi je da potencijal nije u potpunosti iskorišten. E, ovom adaptacijom je to ispravljeno. Radnja je obogaćena i lepo razrađena.

Plot sa ruskom devojkom Katrinom koja nije komunistkinja već potiče iz aristokratske porodice je koristan dodatak, zato što su pravi krivci za Amelijino ubistvo nastojali da zavaraju trag i odvuku sumnju u pravcu Katrine i njenih navodnih špijunskih poslova.

Zatim, dobili smo bolji uvid u situaciju u Amelijinom domu, u njeno neposredno okruženje i naposletku - poslednje scene. Kada je Mary potegla flašu sa namerom da se ubije i skontala da je to viski, pa rekla Henriju kao "ti budalo, osudio si me na vešala."  

I da ne zaboravim na aktivno učešće gđice Lemon u istrazi, kao i na Hastingsovu misterioznu alergiju (ispostavilo se da je alergičan na Poirotovu kolonjsku vodu)  

The Million Dollar Bond Robbery - Nisam čitala ovu priču, ali mi se epizoda baš dopala. Nije bilo ubistva, niti bilo čega mračnog u njoj, a opet mi je bila uzbudljiva od početka do kraja, sve vreme mi je držala pažnju.

Medicinska sestra Long = zanosna Miranda Brooks sa broda, gosn Shaw i ona su saučesnici & ljubavni par te su pokušaji ubistva gosn-a Shaw bili fejk, Poirot i Hastings na brodu...Zabavna epizoda skroz sa svim tim plot twistovima.

Shaw mi je bio najjači sa izjavom Prison can't be much worse than 25 years at the London and Scottish Bank.  

Jedino mi je bilo glupo što je Ridgeway, koji je osvedočeni KOCKAR, na kraju unapređen u banci  

The Plymouth Express - Ok mi je adaptacija, posebno prvih 15ak minuta epizode, pre ubistva. Enterijeri, razgovor Flossie i Ruperta, dolazak njenog oca kod Poirota, scene u elitnom restoranu hotela...Estetika mi se svidela.

A kraj mi je bio tužan, deprimirajući. Gosn Halliday skrhan bolom zbog ćerkinog ubistva, Rupert odbija nakit jer ne želi da profitira smrću Flossie, pismo koje je Halliday ostavio Poirotu...

Poirota je, čini mi se, ovaj slučaj potresao i mislim da to ima delimično veze sa onim što mu je Halliday rekao kada je prvi put došao kod njega - da ne može da razume šta znači i kako izgleda biti zabrinut za dete, jer nije otac. Poirot se verovatno na kraju zapitao da li je gore kada nešto nemaš ili kada imaš, pa izgubiš.

Wasps' Nest - Još jedna priča sa tužnim završetkom. Izvorni materijal mi je odličan, a adaptacija nije ništa slabija. Sve mi je ovde tako žalosno, tmurno, depresivno, ali u isto vreme je prelepo i poetično. Poslednja scena sa Poirotom i Johnom Harrisonom mi je bila potresna.

Tu vidimo mladog, a bolesnog čoveka kome je ostalo svega oko dva meseca života, koji je izgubio ženu koju je voleo i koji je malo falilo da napravi ogromnu grešku, što je Poirot sprečio. Najgore od svega jeste to što bi priča imala istinski srećan kraj da John nije smrtno bolestan.

Ono, u prvom naletu ti bude drago što je Poirot povezao konce i osujetio Johnove planove, a onda se setiš da će John uskoro umreti, pa se ponovo smoriš. Ok, umreće čiste i mirne savesti, ali će umreti. U tome leži najveća tragedija.

The Tragedy at Marsdon Manor - Priču nisam čitala, niti sam imala ikakvo predznanje o njoj, a ekranizacija mi je fenomenalna!

Creepy, horor atmosfera, jezive maske stvarnih pokojnih faca, legenda o devojci koja je izvršila samoubistvo i čiji duh luta tom teritorijom, ambijent, zvuci, nelagoda...Brutalno dobro je odrađeno sve u kompletu.

Na Susan sam povremeno sumnjala. Jeste mi bila najlogičniji izbor za ubicu i osobu koja stoji iza natprirodnih zbivanja u Marsdonu, ali sam na momente mislila da i nju neko hoće da likvidira, te nisam bila sigurna ni u šta. A kada je razotkrivena (u kreativnom Poirot-maniru), onaj nesrećnik kapetan Black ju je upitao da li je to uradila zbog njega, a ona kao "zbog tebe? haha."  

Uprkos horor elementima, epizoda je sadržala i dosta kvalitetnog humora. Poirot voštana figura, Poirotova nadrkanost u interakcijama sa simpatičnim gosn Naughtonom i sam Naughton za kojeg mi je žao što se pojavljuje samo u jednoj priči u serijalu.

E da, i Doctor, there is a gentleman outside who is suffering from Hercule Poirot scenu sam oplakala  

Sve u svemu, ova epizoda mi je među najboljima do sada  

The Double Clue - Hmm, mišljenje o ovoj adaptaciji mi je podeljeno. Sa jedne strane mi je misterija slabašna i ne toliko interesantna. A sa druge strane, kontam da se poenta ove priče i ne nalazi toliko u misteriji u vezi sa krađama nakita koliko u osvrtu na Poirotove doživljaje ljubavi i emotivnih odnosa i uklapanju toga u njegovu jedinstvenu ličnost.

Već na početku epizode imamo uvod u glavnu temu kojom će se ista baviti - Poirot i Hastings u autu razgovaraju o braku i Poirot govori da brak nije za njega, dodavši u polu-šali da zna za više slučajeva ubistava muževa od strane njihovih žena nego obratno.

A potom je usledio slučaj sa krađama i upoznavanje ruske grofice Vere, provođenje vremena sa njom, dugi razgovori, šetnje, odlazak na piknik, čitava romansa...Da bi na kraju Poirot napravio određeni izbor kojim je u neku ruku pomirio racio i emocije, iako su mu prioriteti bili i ostali nepromenjeni.

E sad, meni se čini da je u izvornom materijalu Poirot više bio impresioniran, fasciniran Verinim karakterom nego što su mu proradile emocije, a i Vera mi je nekako drčnija i neposrednija u kratkoj priči. Ovde su mi oboje mekši, svedeniji na ono ljudsko što ne može baš uvek da se stoprocentno iskontroliše.

Elem, nije mi među dražim epizodama, ali je ne bih mogla nazvati lošom, već atipičnom (za Poirota), tako da je stvar ukusa.

The Mystery of the Spanish Chest - Nisam je čitala, a po naslovu tek nisam ništa mogla da zaključim po pitanju radnje. Štaviše, do samog ubistva Edwarda Claytona sam bila u nedoumici oko toga šta će zapravo biti misterija u priči (da li nečije ubistvo pošto je insinuirano da Edward planira da ubije svoju ženu ili Edwardov nestanak ili neka krupna krađa ili prevara ili nekakva špijunaža).

Kad ono ubistvo, vrlo originalno izvršeno bukvalno pred gomilom ljudi, a niko to nije provalio + intenzivni momenti razotkrivanja Curtissa prilikom čega je i Poirotov život bio u neposrednoj opasnosti.

Dobra i napeta epizoda, sviđa mi se.

The Theft of the Royal Ruby - Topla, ušuškana, praznična pričica koja "miriše" na kakao, vanilu i kardamon    

Najviše mi se dopala božićna atmosfera, okupljanje pod krovom jedne porodice, hrana...Uživala sam u svim tim scenama. I čokolaterija sa početka epizode u kojoj je Poirot kupio čokoladice  

Misterija oko krađe rubina je okej, ali mi je bila sporedna stvar u poređenju sa pomenutim atmosfernim i ambijentalnim aspektima priče. A razmaženi i nevaspitani egipatski princ je zasebni hit  

The Affair at the Victory Ball - Odličan izvorni materijal i odlična adaptacija. Ekstravagantno, uznemirujuće glamurozno i pomalo groteskno, ali inteligentno osmišljeno i realizovano. Bez zamerki.

Inače, commedia dell'arte mi je konceptualno interesantan pozorišni stil, čak se na bizaran način i slaže uz ubistvo  

The Mystery of Hunter's Lodge - Solidna misterija i rasplet, uz uvek poželjno prerušavanje. Prvo sam mislila da je misteriozno nestala gđa Middleton ubijena i da je pitanje trenutka kada će pronaći njen leš, ali sam kasnije uzela u obzir mogućnost da ta žena ne postoji tj. da je neko igrao tu ulogu.

Jedino me je smorilo što je Poirot većinu epizode proveo u krevetu, teško bolestan od deadly fever   Tek se pri kraju oporavio i aktivirao, onako u svom fazonu.

Četvrta sezona - tri dugometražna filma

Kada je Mary potegla flašu sa namerom da se ubije i skontala da je to viski, pa rekla Henriju kao "ti budalo, osudio si me na vešala."

Što sam likovala u toj sceni  Ona mi je baš jedna od najljigavijih ubica.

I da ne zaboravim na aktivno učešće gđice Lemon u istrazi, kao i na Hastingsovu misterioznu alergiju (ispostavilo se da je alergičan na Poirotovu kolonjsku vodu)

Joj da, zaboravila sam na ove detalje

Shaw mi je bio najjači sa izjavom Prison can't be much worse than 25 years at the London and Scottish Bank

Haha da

Meni je Hastings najbolji dio ovdje, njegovo oduševljenje brodom, pa prilika da zaista putuje njim... Bilo mi ga je žao što se razbolio

Poirota je, čini mi se, ovaj slučaj potresao i mislim da to ima delimično veze sa onim što mu je Halliday rekao kada je prvi put došao kod njega - da ne može da razume šta znači i kako izgleda biti zabrinut za dete, jer nije otac. Poirot se verovatno na kraju zapitao da li je gore kada nešto nemaš ili kada imaš, pa izgubiš.

Jeste da. Posjeduje empatiju iako se to možda na prvi pogled ne bi reklo.

The Double Clue - Hmm, mišljenje o ovoj adaptaciji mi je podeljeno. Sa jedne strane mi je misterija slabašna i ne toliko interesantna. A sa druge strane, kontam da se poenta ove priče i ne nalazi toliko u misteriji u vezi sa krađama nakita koliko u osvrtu na Poirotove doživljaje ljubavi i emotivnih odnosa i uklapanju toga u njegovu jedinstvenu ličnost.

Meni nije pretjerano zanimljiva priča, a ni Vera kao lik. Nemam ništa protiv što se Poirot zaljubio, što ga je fascinirala toliko da ju je pustio da prođe nakažnjeno, sve ga to čini ljudskijim i bližim gledaocima/čitaocima (ono što smo komentarisale i za njegovu jedinu grešku), ali jednostavno cijela ta priča mi nije legla.

Kad ono ubistvo, vrlo originalno izvršeno bukvalno pred gomilom ljudi, a niko to nije provalio + intenzivni momenti razotkrivanja Curtissa prilikom čega je i Poirotov život bio u neposrednoj opasnosti.

Dobra i napeta epizoda, sviđa mi se.

U pisanom obliku mi se mnogo više dopala i dok sam je čitala bila sam potpuno zbunjena kako se slučaj može riješiti u korist optuženog Richa. Ekranizacija mi se takođe sviđa, ali kažem, u pisanoj formi mi je fascinantnija.

The Theft of the Royal Ruby - Topla, ušuškana, praznična pričica koja "miriše" na kakao, vanilu i kardamon

Priča se drugačije zove The Adventure of the Christmas Pudding i dio je istoimene kolekcije u čijem je predgovoru Agatha napisala kako je ta priča napisana kao uspomena na Božiće iz njenog djetinjstva koje je provodila u jednoj porodici (zaboravila sam kod koga). Meni je to jedna od omiljenih kratkih priča  i ekranizacija istih.

Prija mi baš zbog te domaće, praznične atmosfere, dječijih nestašluka i svega što ide uz to Naravno, saosjećam sa Poirotom koji je želio da u miru uz omiljenu radio emisiju i čokoladice uživa kod kuće u samoći. Vrlo nepravedno što mu je neko taj plan poremetio

Inače, commedia dell'arte mi je konceptualno interesantan pozorišni stil, čak se na bizaran način i slaže uz ubistvo

Agatha je bila fascinirana njom, čak je napisala pjesme, njih 10, kao dio kolekcije pjesama The Road of Dreams.

The Mystery of Hunter's Lodge - Solidna misterija i rasplet, uz uvek poželjno prerušavanje.

Aham plus seoska atmosfera (premda ne volim lov)  

Jedino me je smorilo što je Poirot većinu epizode proveo u krevetu, teško bolestan od deadly fever

Kao Hastings na brodu

Četvrta sezona - tri dugometražna filma

Još peta sezona i od šeste su svi dugometražni

Roman Death in the clouds nisi čitala, a sigurna sam da će ti se film svidjeti  Jednim malim djelom se dešava i u Parizu  Za druga dva filma odgovorno tvrdim da će ti se dopasti

Posjeduje empatiju iako se to možda na prvi pogled ne bi reklo.

Njegov posao po prirodi nalaže kontrolu izražavanja emocija i mešanja ličnih doživljaja u slučajeve kojima se bavi, ali mislim da on i ne bi bio tako jak detektiv da nema razvijenu empatiju. Empatija predstavlja i sposobnost uskakanja u tuđe cipele i sagledavanje situacije tuđim očima. A Poirot evidentno razume ljude i to različite tipove ljudi.

Vrlo nepravedno što mu je neko taj plan poremetio

I to ni manje, ni više nego iritantni i neodgovorni egipatski princ sa svojim jbenim problemom  

Još peta sezona i od šeste su svi dugometražni

Yasss!  

Filmovi iz četvrte sezone...

The ABC Murders - Kakva filmčina! Vajb je takav da ti deluje kao da uopšte ne pripada Poirot serijalu, kao da je nezavisan film snimljen za bioskopska platna. Tehnički je savršen, vizuelno prilagođen radnji u kojoj je u centru zbivanja misteriozni serijski ubica, rad kamere je takođe verno ispratio tok radnje.

Gluma stalne postave, kao i gostujućih glumaca je bila na visokom nivou, ali show je definitivno ukrao Donald Sumpter u ulozi Custa (on je glumio dobrodušnog i mudrog meštra Luwina u GoT-u).

Ozbiljan je glumac inače, a ovde je izdominirao. Pokazao je sve nijanse Custove okrnjene psihe, pod uticajem epilepsije, trauma iz rata i efekata njegove labilne ličnosti. Na scene sa Custom sam se vraćala u par navrata, čisto kako bih uživala u Donaldovoj interpretaciji lika.

Sama priča je vrhunska, svaki delić iste. Misterija je skrojena inteligentno i (kao što sam već rekla na temi o knjigama) Franklin Clarke je negativac kojem jednostavno moraš da se diviš na kreativnosti i uspešnoj realizaciji tako grozne i surove ideje, ali Poirotu pogotovo moraš da čestitaš što je iz ove opasne igre izašao kao pobednik.

Ne znam koji mi je deo najdraži - pisma i ubistva, okupljanje i organizovanje lica bliskih žrtvama radi traganja za ubicom, Custove scene, Poirotovo procesuiranje događaja ili Hastingsov "mirišljavi" kajman.

Ono što sam primetila da se provlači u narativu jeste tematika nedovoljne zainteresovanosti nadležnih organa za serijskog ubicu i njegove najave zločina kroz pisma. Čini mi se da nisu shvatani dovoljno ozbiljno i zanemarivani su hintovi koje je i sam ubica bacao, što je Poirota jako nerviralo tokom celog slučaja.

A potom su se obrušili na Custa (ok, F. Clarke je i sredio sve da Cust bude taj koji će pasti), ali poenta je u tome da se neodgovorno i nonšalantno ponašaju DOK se nešto ne desi, a kad se desi gledaju da brže bolje reše stvar i to bez mnogo razmišljanja, analiziranja i izvođenja logičkih zaključaka na nemerljivu štetu potencijalno nevine osobe.

Msm, slušaš pametnjakoviće kako su u fazonu "haha, pa to je garant slučajnost" ili "ma ludak neki šalje pisma, opušteno." Da bi kasnije krenuli da prave frku i "jaooo, imamo serijskog ubicu!" Pa dobro jutro, Kolumbo  

Enivejz, film ću sigurno reprizirati više od jednom. Vredan je toga.

Death in the Clouds - Da, roman nisam čitala i jedino što sam skontala iz naslova jeste da će se desiti ubistvo u avionu  

Obradovala sam se Parizu, zato što je Pariz. Lokacije su pažljivo odabrane. Ok, sa Parizom nema greške, ali su za potrebe filma izvukli i prikazali ono najbolje u njemu, najšarmantnije, ono što je vanvremensko.

Znači, Montmartre četvrt pod broj jedan (gde se nalazi Sacré-Coeur bazilika koja je i prikazana), a to je inače baš stari deo grada u kojem možeš da osetiš prošlost. Stare uličice i kuće, stari kafići i restorani (poput Le Consulat koji se nalazi blizu gorepomenute bazilike i takođe je prikazan u filmu ili La Maison Rose restoran), male trgovinske radnjice, Trg Umetnika (bio nekada i ostao), Moulin Rouge kabare otvoren krajem 19. veka...

Pa luksuzna Jelisejska polja, pa Ajfelov toranj, pa Palais de Tokyo, pa Roland-Garros teniski tereni...Ali da ne smaram sad previše sa Parizom.

Scene u avionu, pred ubistvo, su mi bile žešće napete pošto knjigu nisam čitala i nisam znala ni ko će biti ubijen, ni kako. Mada, logično mi je bilo da se ubistvo odigra na podmukao način s obzirom na to da ga je neophodno izvršiti pred drugim ljudima, u ograničenom prostoru.

I bilo je rizično. Neko od putnika je u svakom trenutku mogao da primeti nešto, tako da mislim da je ubica imao više sreće nego pameti. Ponajviše ga je sreća poslužila u tome što je Poirot malo odspavao + Poirotov strah od letenja i hendlovanje tog straha.

Na Normana nisam sumnjala tj. sumnjala sam podjednako na sve muškarce koji su bili u avionu, ni na koga konkretno. Nakon kratke scene sa venčanjem riđokose devojke i čoveka čije nam lice nisu prikazali sam bila ubeđena da je taj lik bio u avionu i da je on ubio matoru Giselle.

A kada je otkriveno ko je tačno ta devojka prilikom razgovora sa Poirotom i Jappom, mogao se naslutiti i novac kao motiv za ubistvo, kao i to da bi dotična mogla da bude sledeća žrtva. Ali, nije mi palo na pamet da je i ona bila saglasna sa ubicinim (Normanovim) planom. Mislila sam da je u tom pogledu nevina.

Žao mi je Jane, tho. Stvarno se zaljubila u Normana, a on ispade dvostruki ubica. I dopao mi se njen odnos sa Poirotom. Volim kad se Poirot usput sprijatelji sa finim ljudima  

I možda je nepopularno mišljenje, ali meni je lady Horbury zanimljiv lik. Retkost je da mi neko ko je objektivno odbojan, antipatičan i hronično nadrndan bude dopadljiv, al' eto. Moguće da je do glumice, spontano je i neusiljeno odradila posao.

A da, Japp je dobio dosta prostora u ovom filmu  

One, Two, Buckle My Shoe - Dopala mi se ekranizacija ove kompleksne i slojevite priče. Naravno, određeni elementi (politički) su uklonjeni iz radnje, što mi je potpuno razumljivo.

Da nisu, film ne bi bio dovoljan da se sve lepo obradi, već bi bio potreban format mini-serije. Ovako su fokus stavili na centralni pokretač radnje, a to je ubistvo stomatologa i ostala dešavanja koja su iz toga proistekla.

Pritom, misterija oko ubist(a)va je sama po sebi složena i smatram da se film ne bi trebao gledati pre čitanja knjige. Na momente ume da deluje konfuzno ukoliko koncentracija iole opadne.

Svidelo mi se kako je urađen uvod u priču, to jest uvod u predstojeće ubistvo gosn-a Morleya u šta ubrajam i Poirotov strah od zubara. Osetila se neka tmurna, teška, mračna energija, iako ničega otvorenog i eksplicitno mračnog nije bilo na početku. Prosto se osetilo "u vazduhu" da se nešto loše sprema i neverovatno je kako su to uspeli da prenesu na ekran.

Ti osećaji su se nastavili i protegli kroz ceo film i atmosfera je bivala sve teža i teža, a misterija sve komplikovanija. I generalno, narativ je osmišljen tako da se većina radnje oslanja na morbidne atmosferne tonove, koji opet nisu napadni ni isforsirani.

Pohvale idu i za Suchetovu glumu u sceni u kojoj pronalaze i posmatraju Mabellin leš. Leš nije prikazan (samo cipela, jelte), ali je Poirotov izraz lica bukvalno opisao grozotu koju je tu zatekao  

Ali, bilo je i simpatičnih momenata, poput izjave gđe Olivera da joj je čudno što je zubar izvršio samoubistvo, jer se oni (barem u Americi) nikad ne ubijaju zato što dobro zarađuju  

E, peta sezona i poslednjih 8 kratkih adaptacija

ali mislim da on i ne bi bio tako jak detektiv da nema razvijenu empatiju. Empatija predstavlja i sposobnost uskakanja u tuđe cipele i sagledavanje situacije tuđim očima. A Poirot evidentno razume ljude i to različite tipove ljudi.

Upravo tako. "Slušam što ljudi govore, ali čujem ono što misle" Njegovo poznavanje psihologije jeste ključno, a biti dobar psiholog znači upravo to što si navela.

E da, i Doctor, there is a gentleman outside who is suffering from Hercule Poirot scenu sam oplakala

Ovo sam zaboravila prokomentarisati. Od svih scena u kojima pogrešno izgovaraju njegovo ime i prezime ova u kojoj osoba i ne konta da je to ime mi je najveći dragulj

Pokazao je sve nijanse Custove okrnjene psihe, pod uticajem epilepsije, trauma iz rata i efekata njegove labilne ličnosti.

Slažem se da ga je glumac izvanredno dočarao. Ja ga doslovno ne mogu zamisliti ni u jednoj drugoj ulozi, djeluje mi kao stvaran lik, a ne kao glumac.

Čini mi se da nisu shvatani dovoljno ozbiljno i zanemarivani su hintovi koje je i sam ubica bacao, što je Poirota jako nerviralo tokom celog slučaja.

A potom su se obrušili na Custa (ok, F. Clarke je i sredio sve da Cust bude taj koji će pasti), ali poenta je u tome da se neodgovorno i nonšalantno ponašaju DOK se nešto ne desi, a kad se desi gledaju da brže bolje reše stvar i to bez mnogo razmišljanja, analiziranja i izvođenja logičkih zaključaka na nemerljivu štetu potencijalno nevine osobe.

Msm, slušaš pametnjakoviće kako su u fazonu "haha, pa to je garant slučajnost" ili "ma ludak neki šalje pisma, opušteno." Da bi kasnije krenuli da prave frku i "jaooo, imamo serijskog ubicu!" Pa dobro jutro, Kolumbo

Da, nisu shvatali ozbiljno. Moguće je da je i bilo ljudi koji su slali takva pisma zabave radi, a koja su bila prazna prijetnja. Ali poenta je znati napraviti razliku što oni nisu umjeli.

Moram dodati da mi Poirot simpatičan u momentu kada govori da je ubici trebala privatna adresa na koju će slati pisma, da ga nije odabrao iz nekog drugog razloga, kao što je lična netrpeljivosti i sl. Djelovao je razočarano

Enivejz, film ću sigurno reprizirati više od jednom. Vredan je toga.

Vjerovatno će ih još biti

Obradovala sam se Parizu, zato što je Pariz. Lokacije su pažljivo odabrane. Ok, sa Parizom nema greške, ali su za potrebe filma izvukli i prikazali ono najbolje u njemu, najšarmantnije, ono što je vanvremensko.

Znala sam da će ti se to svidjeti

I bilo je rizično. Neko od putnika je u svakom trenutku mogao da primeti nešto, tako da mislim da je ubica imao više sreće nego pameti. Ponajviše ga je sreća poslužila u tome što je Poirot malo odspavao + Poirotov strah od letenja i hendlovanje tog straha.

Da, gotovo da se diviš njegovoj petlji

Žao mi je Jane, tho. Stvarno se zaljubila u Normana, a on ispade dvostruki ubica. I dopao mi se njen odnos sa Poirotom. Volim kad se Poirot usput sprijatelji sa finim ljudima

Isto, isto. Skroz je dopadljiva i sposobna. Iako je miss  Lemon nezamjenjiva, mogla bih i Jane zamisliti kao Poirotovu saradnicu i u drugim slučajevima. U knjizi inače nije stjuardesa nego frizerka ako se ne varam, i dakle bila je jedan od putnika. Meni su se dopale promjene u odnosu na roman.

I možda je nepopularno mišljenje, ali meni je lady Horbury zanimljiv lik. Retkost je da mi neko ko je objektivno odbojan, antipatičan i hronično nadrndan bude dopadljiv, al' eto. Moguće da je do glumice, spontano je i neusiljeno odradila posao.

I meni. Uopšte mi nije odbojna, naprotiv, zabavna mi je. I dopadljivija od njenog muža i prijateljice Venetie iako bi realno bilo da bude obrnuto. Možda  je do glumice, a možda i do toga što uopšte nije folirant. Neposredna je i to je što je.

Da nisu, film ne bi bio dovoljan da se sve lepo obradi, već bi bio potreban format mini-serije. Ovako su fokus stavili na centralni pokretač radnje, a to je ubistvo stomatologa i ostala dešavanja koja su iz toga proistekla.

Da, to je razlog iz kojeg neke stvari iz romana nisu ubacili u filmove, bilo bi preopširno.

Svidelo mi se kako je urađen uvod u priču, to jest uvod u predstojeće ubistvo gosn-a Morleya u šta ubrajam i Poirotov strah od zubara. Osetila se neka tmurna, teška, mračna energija, iako ničega otvorenog i eksplicitno mračnog nije bilo na početku. Prosto se osetilo "u vazduhu" da se nešto loše sprema i neverovatno je kako su to uspeli da prenesu na ekran.

Da. Meni su se dopali i momenti kada one djevojčice igraju školicu dok ide ona pjesma. Baš je doprinijelo turobno-zabavnoj atmosferi.

Pohvale idu i za Suchetovu glumu u sceni u kojoj pronalaze i posmatraju Mabellin leš. Leš nije prikazan (samo cipela, jelte), ali je Poirotov izraz lica bukvalno opisao grozotu koju je tu zatekao

Aha. Doslovno možeš osjetiti i "miris" koji je zatekao.

Ali, bilo je i simpatičnih momenata, poput izjave gđe Olivera da joj je čudno što je zubar izvršio samoubistvo, jer se oni (barem u Americi) nikad ne ubijaju zato što dobro zarađuju

Meni je ona baš zabavna i mogla je imati veću minatužu. Film sam gledala nebrojeno puta i uvijek me nasmije ta izjava i ton i način na koji je to izgovorila. Generalno volim kada se povremeno ubace američki likovi zbog kontrasta u kulturi, akcentu i svemu.

"Slušam što ljudi govore, ali čujem ono što misle"

This!

Djelovao je razočarano

Haha, Poirot i njegova čuvena "skromnost."  

Vjerovatno će ih još biti

Sigurna sam da hoće  

Možda  je do glumice, a možda i do toga što uopšte nije folirant. Neposredna je i to je što je.

U pravu si, veliku ulogu igra i njena neposrednost. Žena se prosto ne pretvara i ne trudi se da se dopadne bilo kome.

Doslovno možeš osjetiti i "miris" koji je zatekao.

Jao užas  

Generalno volim kada se povremeno ubace američki likovi zbog kontrasta u kulturi, akcentu i svemu.

Takođe. Volim i kada ubace likove i drugih nacionalnosti (mada se to ne dešava često), s obzirom na to da je i sam Poirot stranac u UK.