Agatha Christie's Poirot

Baš mi je na umu jedna porodica koja smatra da su sve probleme oko vaspitanja djece i njihovog odrastanja riješili tako što su pošli na selo.

Nisam iznenađena. Čini mi se da je u doba pandemije još više popularizovano "bekstvo iz grada."

Ljudi su u fazonu da su gradske sredine pune opasnosti i da će deca u gradskom ambijentu lako skrenuti sa "pravog puta" bez obzira na kućno vaspitanje, pa ih onda izmeštaju na periferiju misleći da su ih time zaštitili od štetnih uticaja. A bespotrebno je govoriti koliko je to apsurdno i kakve efekte na istu tu decu može da ima.

a jednom je izjavio da bi prirodu ljeti trebalo zatvoriti (nakon ujeda ose)

Tepih s kravljim dezenom

Ili tepih od kravlje kože

Ursula mi je vrlo slatka i dopadljiva i dopao mi se onaj detalj kada Poirot pronalazi njenu burmu. I Flora mi je dopadljiv lik, svakako je zrelija i prizemnija od svoje majke.

Slažem se za Ursulu i Floru, obe su dopadljive i simpatične.

A The A.B.C. Murders ti je na drugom?

Od svih do sada odgledanih ekranizacija, ABC smatram objektivno najboljom. Čak i produkcijski gledano poseduje drugačiji šmek od ostalih epizoda. Ali da, sa subjektivnog stanovišta mi je na drugom mestu. Lord Edgware Dies mi je draža i za nijansicu sam se više vezala za nju, nego za ABC.

Realne su šanse da ti se na vrhu nađu Death on the Nile, Five little pigs i Sad cypress. A da, zbog atmosfere i Hallowe'en Party.

No, interesuje me kakav će mi utisak ostaviti gorenavedeni filmovi

Carlotta je tako gotivna, vedra, avanturističkog duha i kao da je bila totalno nesvjesna opasnosti realnog svijeta.

Ona je bila neko ko ume da razdvoji svakodnevan, normalan život (koji je uglavnom, pa...normalan i običan) od umetničkih/glumačkih performansa (koji mogu da budu i najčešće jesu puni iznenađenja i preokreta). Bila je profesionalna i jednostavno dobra u svom poslu i uživala je u njemu, ali na zdrav način.

Verovatno zato nije računala na to da postoje ljudi kojima se privatni život konstantno prepliće sa igranjem uloga i koji svoju svakodnevicu doživljavaju kao pozornicu, pa s tim odu predaleko. I sama Jane je na kraju praktično rekla da ju je sve što je uradila stavilo u poziciju glavne uloge, centralne figure u priči.

Carlotta nije bila u tom fazonu, a upala je u tu ludnicu nesvesna tuđih patologija i iščašenih mentalnih procesa.

To je vrsta odbrambenog mehanizma i njihovog isključivanja od strahota s kojima se sreću. Dobra strana tog posla je to što ih je spojio i što je tako nastalo njihovo prijateljstvo.

Potpisujem!

Ne znam. Kontam zašto im je na startu promakla. Prvo, smatrali su Jane žrtvom kojoj neko smješta, a drugo, nisu mislili da njen posao ima veze s tim.

Eh...Ovo boldovano im je bio osnovni propust. Da su tretirali Jane kao ravnopravno osumnjičenu sa drugim licima možda im neke stvari i ne bi promakle.

Ili tepih od kravlje kože

Da

No, interesuje me kakav će mi utisak ostaviti gorenavedeni filmovi

I mene I kako će izgledati tvoja top lista

Verovatno zato nije računala na to da postoje ljudi kojima se privatni život konstantno prepliće sa igranjem uloga i koji svoju svakodnevicu doživljavaju kao pozornicu, pa s tim odu predaleko.

Da, stoga je i onu zamjenu doživjela kao šalu ne razmišljajući zašto bi joj neko dao toliki novac za učešće u nečemu što je samo šala

E da, ono što u fimu nisu ubacili je to što je Jane došla na ideju kada ju je Carlotta zbilja oponašala u svom nastupu. Ako se dobro sjećam u knjizi se spominje da su i ličile malo.

I kako će izgledati tvoja top lista

Vrv će mi biti teško da sastavim sveobuhvatnu listu (filmovi + kratke epizode), ali ću pokušati. Sastaviću i dve odvojene, ofc  

A pored toga sam mislila da napravim i listu omiljenih epizodnih/gostujućih likova. Od ovih glavnih i regularnih su mi svi na vrhu, pa tu nema šta da se rangira. Dobro, Poirot se ipak ističe zato što je Poirot.

E da, ono što u fimu nisu ubacili je to što je Jane došla na ideju kada ju je Carlotta zbilja oponašala u svom nastupu. Ako se dobro sjećam u knjizi se spominje da su i ličile malo.

U knjizi su njih dve imale zajedničko i to što su obe bile Amerikanke. No, meni se sviđa što je u filmu Jane Britanka. Dođe mi nekako prirodnije i logičnije, ide mi uz njenu prigušenu hladnokrvnost i fingiranu bespomoćnost.

Danas ću konačno pogledati osmu sezonu, prethodnih dana sam bila u stisci s vremenom.

Vrv će mi biti teško da sastavim sveobuhvatnu listu (filmovi + kratke epizode), ali ću pokušati. Sastaviću i dve odvojene, ofc

Mislila sam na neku TOP 5 ili TOP 10 listu, a ti ćeš ući u mnogo hrabriji poduhvat.   Ta objedinjena lista je i meni bila nezgodna. Na kraju mogu top liste i ovdje prekopirati, pa da ih uporedimo I da, odlična ideja za listu sporednih likova.

U knjizi su njih dve imale zajedničko i to što su obe bile Amerikanke. No, meni se sviđa što je u filmu Jane Britanka. Dođe mi nekako prirodnije i logičnije, ide mi uz njenu prigušenu hladnokrvnost i fingiranu bespomoćnost.

Taj detalj sam zaboravila. Slažem se da je promjena u filmu logična.

Osma sezona...

Evil Under the Sun - Ambivalentna sam prema ovom filmu.

Sa jedne strane ne bih mogla da mu nađem nijednu konkretnu zamerku, ni da onako taksativno nabrojim šta mi se nije svidelo. Štaviše, gomila momenata i elemenata radnje mi je bila i više nego odlična.

Sam početak sa sveštenikovim izlaganjem u crkvi dok se paralelno s tim pronalazi telo Alice Corrigan (istovremeno turobno i moćno), posledice Poirotove gojaznosti (za koje se na kraju ispostavilo da su zapravo posledice trovanja u Hastingsovom restoranu i da je Poirot bio 14. "žrtva" istog ), Poirotov restriktivni režim kojeg su ga terali da se pridržava, većina scena sa gostima hotela od kojih je praktično svako imao motiv da ubije Arlenu, način na koji je objašnjeno ucenjivanje Arlene od strane Nathana, zamena Kennethove ćerke Linde sinom Lionelom, subplot sa krijumčarenjem heroina...

Ali naravno, najviše mi se svideo mali preokret u vezi sa stvarnim značenjem zla pod Suncem i osvrt na zabludu gosn-a Lanea koja se izrodila iz njegovog negativnog iskustva sa bivšom mu ženom. Jer, to toliko potencirano zlo nije bila Arlena. Arlena je bila plen, naivna i laka meta za koristoljubivce, kako je Poirot objasnio.

Takođe, dopala mi se glumica koja je glumila Arlenu i dopala mi se njena interpretacija lika (videću kakva će mi biti Diana Rigg kada pogledam verziju sa Ustinovim).

Patrick Redfern mi je isto ok, a Christine mi je bila isuviše lepa u odnosu na sliku kakvu sam o njoj stekla na osnovu knjige. Čudna "zamerka", znam, ali kada je u pitanju fizički izgled ja je nisam doživela kao inferiorniju u poređenju sa Arlenom. Samo je drugačiji tip lepote, nikako je ne bih nazvala bledunjavom, nevidljivom, marginalizovanom.

E sad, karakter i ponašanje je već druga priča. Arlenina ekspresivnost, otvorenost, lepršavost, flertujuća priroda jesu svakako upečatljiviji od Christinine rezervisanosti.

Međutim, uprkos svemu što mi se svidelo, nešto mi je falilo za postizanje pravog wow-efekta. Da li bolje lokacije, pamtljiviji ambijent? Ili harizmatični duh radnje? Falilo mi je prokrvljenosti, živosti i energije. Ne znam zašto mi se čini da je to u većoj meri izostalo.

Da se razumemo, da se ne radi o ekranizaciji baš *ove* knjige, ne bih se bunila. A ovako, "Zlo pod Suncem" je jedan od najjačih romana sa Poirotom, prosto se ističe (zajedno sa još nekoliko njih). Zbog toga mi je žao što na mene adaptacija nije ostavila podjednako jak utisak kao knjiga  

Planiram da pogledam i Ustinov verziju, a onda ću vrv posle nekog vremena ponovo pogledati i ovaj film, te ću moći da ih uporedim i definitivno odredim koju od njih dve uzimam za the ekranizaciju.

Murder in Mesopotamia - Ok je adaptacija, s obzirom na to da me knjiga nije oduševila. Volim kada Poirot putuje u inostranstvo, pogotovo na neku egzotičnu destinaciju koja za sobom vuče i egzotičnu atmosferu.

* Ipak, pominjanju Verinog imena ovde nije bilo mesta, a ponajmanje njenoj involviranosti u Poirotov život. To mi je VELIKI minus.

Elem, ubistvo Louise je dosta inovativno i originalno, ono što mu je prethodilo je isto creepy. Inače, Louise je u knjizi predstavljena kao fatalna žena, dok mi filmska Louise to nije. Delovala mi je stabilno, razumno i racionalno i ni u jednom trenutku nisam posumnjala u njenu moć rasuđivanja.

Što se tiče ubistva gđice Johnson, još mi je potresnije nego u knjizi, veoma brutalno, nasilno umiranje. I sjajno odglumljeno.

Od vedrih događaja, tu je Hastingsovo visokointelektualno objašnjavanje termina Mesopotamija. Hippopotamus, da...Strefio me je transfer blama, a reklo bi se i Poirota. I sve ostale prisutne  

Stižem do devete sezone koja će mi, verujem, biti uzbudljiva! Tu su prasići, tu je čempres, tu je Nil...Jedino mi je The Hollow nepoznata priča.

Sam početak sa sveštenikovim izlaganjem u crkvi dok se paralelno s tim pronalazi telo Alice Corrigan (istovremeno turobno i moćno), posledice Poirotove gojaznosti (za koje se na kraju ispostavilo da su zapravo posledice trovanja u Hastingsovom restoranu i da je Poirot bio 14. "žrtva" istog    ), Poirotov restriktivni režim kojeg su ga terali da se pridržava,

Obožavam taj dio. Uz samu radnju romana koja je izvanredna ovi detalji su mi baš dopunili ugođaj i ne bih mogla zamisliti film bez njih. A miss Lemon je saopštila Hastingsu da i on naravno ide sa Poirotom na odmor sa takvim autoritetom da jadničku nije ni palo na pamet da pokuša odbiti

Takođe, dopala mi se glumica koja je glumila Arlenu i dopala mi se njena interpretacija lika (videću kakva će mi biti Diana Rigg kada pogledam verziju sa Ustinovim).

Obje su dale neki svoj pečat. Dianina Arlena je glamuroznija, odraslija i puca od samopouzdanja, dok je ova Arlena lepršavija, razmaženija, djetinjastija... Ovako djeluje da glume dva različita lika, ali Arlena iz knjige može da se uklopi u sve to, čudljiva je i samim tim spoj suprotnosti. A pored svega toga nije znala pročitati muškarca s kojim je bila.

a Christine mi je bila isuviše lepa u odnosu na sliku kakvu sam o njoj stekla na osnovu knjige.

U staroj verziji je glumi Jane Birkin

Međutim, uprkos svemu što mi se svidelo, nešto mi je falilo za postizanje pravog wow-efekta. Da li bolje lokacije, pamtljiviji ambijent?

Lokacije svakako. To mi je najveća zamjerka, moglo je to mnogo bolje, film bi bio potpuniji i zapamćeniji. Ipak, meni je i dalje jedan od najdražih

Što se tiče promjena u odnosu na knjigu, nemam pojma zašto su Lindu zamjenili sa sinom Ali dobar je onaj dio što su svijeće i nekakve magijske gluposti s kojima se Linda htjela baviti zamijenili knjigom o otrovima. Žao mi je što su izbacili bračni par Gardiner zato što su mi u knjizi bili baš zabavni  Zato mi je drago zbog ubacivanja naše drage trojke.   Tako je na kraju u partiji tenisa trebao biti Hastings umjesto Gardinera kako je u knjizi. Lik koji je ulagao Christinin novac je dodat i to što je ispalo da nije prvi put prevarena mi se dopalo. Detalj koji je genijalno dodat je onaj komentar za "Arleninu" boju kože ispod koje se naziralo blijedilo.

U filmu iz 1982. Gardinerovi su prisutni, a gospođa Brewster je zamjenjena gospodinom Brewsterom kojeg je bočica sa kremom pogodila u vodi. (U knjizi je gospođa Brewster bila u vodi) Rosamund i miss Castle su objedinjene u jedan lik kojeg glumi Maggie Smith. I dodato je još par kreativnih detalja. Od filmova sa Ustinovim sam inače pogledala još i Death on the Nile i Thirteen at Dinner (Lord Edgware dies) i oba su me smorila.

Planiram da pogledam i Ustinov verziju, a onda ću vrv posle nekog vremena ponovo pogledati i ovaj film, te ću moći da ih uporedim i definitivno odredim koju od njih dve uzimam za the ekranizaciju.

U principu meni njih dvije čine cjelinu i nekako se dopunjuju.

* Ipak, pominjanju Verinog imena ovde nije bilo mesta, a ponajmanje njenoj involviranosti u Poirotov život. To mi je VELIKI minus.

Meni to nije toliko zasmetalo, ali jeste bezveze da Poirot ispadne budala koja je samo trebala platiti račun. Ne ide uz njega. Doduše pažljivo je odrađeno i ne vjerujem da im je to bio cilj, ali kad se dublje pogleda tako ispada.

Što se tiče ubistva gđice Johnson, još mi je potresnije nego u knjizi, veoma brutalno, nasilno umiranje. I sjajno odglumljeno.

Previše potresno toliko da mi se čini da bi bolje bilo da je manje uvjerljivo. Čaša vode pored kreveta me uvijek asocira na tu scenu. Inače, i ja pored sebe moram imati vodu tokom noći pošto mi je pijenje vode prva stvar koju ujutro radim. Ali ja je držim u boci

Od vedrih događaja, tu je Hastingsovo visokointelektualno objašnjavanje termina Mesopotamija. Hippopotamus, da...Strefio me je transfer blama, a reklo bi se i Poirota. I sve ostale prisutne  

Ali kad Hastings nešto odvali to je slatko, pa ne djeluje kao glupost

Stižem do devete sezone koja će mi, verujem, biti uzbudljiva! Tu su prasići, tu je čempres, tu je Nil...Jedino mi je The Hollow nepoznata priča.

O da! Što se tiče Hollow nije mi draga priča. Knjiga mi je bolja, ali svakako nije od onih priča kojima se rado vraćam. Ima interesantnih momenata, ali mi nijedan od likova nije legao. I kraj mi je sumoran. Ne objašenjenje zločina, nego nešto drugo. Vidjećeš.

Ovako djeluje da glume dva različita lika, ali Arlena iz knjige može da se uklopi u sve to, čudljiva je i samim tim spoj suprotnosti. A pored svega toga nije znala pročitati muškarca s kojim je bila.

Apsolutno se slažem za Arleninu ličnost u knjizi. Zato i jedva čekam da vidim i drugačiju (Dianinu) interpretaciju. A mislim da je poenta Arleninog lika upravo u tome što je posmatrana kao nosilac gomile negativnih osobina, kao pravo zlo od žene, a na kraju se ispostavlja da je zlo bilo pogrešno tumačeno.

U filmu iz 1982. Gardinerovi su prisutni, a gospođa Brewster je zamjenjena gospodinom Brewsterom kojeg je bočica sa kremom pogodila u vodi.

Rosamund i miss Castle su objedinjene u jedan lik kojeg glumi Maggie Smith. I dodato je još par kreativnih detalja.

Okeeej, sad još više čekam da pogledam film Nadam se da ću stići za vikend.

Od filmova sa Ustinovim sam inače pogledala još i Death on the Nile i Thirteen at Dinner (Lord Edgware dies) i oba su me smorila.

Znači njima da ne dajem šansu...Nisam ni znala da je snimljena Lord Edžver verzija sa Ustinovim, ali svakako je ne bih gledala. Ne posle odgledanog filma iz serijala.

Ali ja je držim u boci

Opušteno, dok nemaš nekog dr. Leidnera u blizini, bezbedna si  

Znači njima da ne dajem šansu...Nisam ni znala da je snimljena Lord Edžver verzija sa Ustinovim, ali svakako je ne bih gledala. Ne posle odgledanog filma iz serijala.

Ja sam je odgledala zato što Jappa glumi David Suchet.  Radnja je smještena u istu godinu (1985) kada je i sniman film, a ne radi se o pozorišnim glumcima već o filmskim. Kako je Jane u ovoj ulozi izgledala nisam ni zapamtila.

Smrt na Nilu predugo traje, a glumci mi nisu legli i sve u svemu me je smorio. Sa Ustinovim su još snimljeni Dead Man’s Folly (1986), Murder in Three Acts (1986) i Appointment with Death (1988). Planirala sam ih sve odgledati, ali sam odustala nakon što su me pomenuta dva smorila.

Opušteno, dok nemaš nekog dr. Leidnera u blizini, bezbedna si

Tačno, mogu biti mirna

Radnja je smještena u istu godinu (1985) kada je i sniman film, a ne radi se o pozorišnim glumcima već o filmskim. Kako je Jane u ovoj ulozi izgledala nisam ni zapamtila.

Znači definitivno preskačem.

Smrt na Nilu predugo traje, a glumci mi nisu legli i sve u svemu me je smorio.

Vidim da Mia Farrow glumi Jackie. Totalni promašaj za tu ulogu. Gotivim je kao glumicu i gledala sam je u dosta filmova, ali ona ne ide uz lik Jackie.

Moram da kažem da mi deveta sezona ima drugačiji vajb od prethodnih osam. Teža je, sumornija, pa i mračnija (Smrt na Nilu je donekle izuzetak).

Znam da je delimično tako zbog odsustva Poirotovih najbližih saradnika i prijatelja (Hastings, Japp i Lemon), a delimično i zbog priča koje su u njoj obrađene. Msm, ne može se od Prasića ili Čempresa očekivati cveće & proleće. Opet, nisam sigurna da li su to jedini razlozi i da li će ovaj novi vajb nastaviti da se oseća i u narednim sezonama.

Napominjem da mi uopšte ne smeta, samo sam konstatovala osetnu promenu.

Dakle...

Five Little Pigs - Kvalitet ovog filma je u rangu sa ABC ubistvima, ako ne i koji nivo iznad. Stilski i vizuelno pravo umetničko delo. Dovoljno je obratiti pažnju na flešbekove, na delove radnje koji se odvijaju u prošlosti i uporediti ih sa segmentima iz sadašnjosti. Kakav je kontrast napravljen, neverovatno!

U prošlosti vidimo naizgled vedre i sunčane dane, toplu atmosferu, ali sve je to nekako zamagljeno i na klimavim nogama, tenzija i animozitet na raznim relacijama su nadjačali tu površnu vedrinu i fasadu. Sa druge strane, sadašnjost je siva, teška i tmurna, ali realna, možda i previše opipljiva.

Film je specifičan i po emotivnoj dubini, ne samo intelektualnoj. Emocije se ne drže na racionalnoj distanci, nego se prožimaju kroz radnju i likove i nemoguće je stavljati ih u drugi plan. Ta sentimentalnost je ključna komponenta ove priče + muzika koja je prati.

Svidele su mi se izmene u odnosu na izvorni materijal. Mislim prvenstveno na to što je Caroline Crale obešena, dok je u knjizi navedeno da je umrla u zatvoru. Činjenica da je nad njom izvršena smrtna kazna na koju je nepravedno osuđena čini priču još tragičnijom i težom za progutati.

A dopalo mi se i što se ispostavilo da je Philip Blake bio zaljubljen u Amyasa. Razlog iz kojeg ova promena funkcioniše u adaptaciji jeste to što se istom nije izašlo iz okvira Philipovog lika u knjizi, nije se išlo protiv njegove prirode. I tamo i ovamo je Philip hejtovao Caroline, i tamo i ovamo je idealizovao Amyasa, što se moglo shvatiti ovako ili onako. U filmu su odabrali drugačije odgovore na pitanja zašto se Philip tako ponašao, ali u granicama njegove prirode.

Hoću da kažem da se često homoseksualnost ubacuje u storilajn radi političke korektnosti i/ili senzacionalizma, što ovde nije bio slučaj i pitanje Philipove sexualne orijentacije je smisleno hendlovano.

Takođe mi se dopao momenat na kraju, kada Lucy uperi pištolj u Elsu (dobro što je nije upucala i što ju je ostavila da nastavi da bude mrtva u životu), a posle odlazi na terasu i suočava se sa sećanjima nečega što je pamtila kao lepo, čisto i srećno, a to su uspomene iz detinjstva koje ni sve tragedije ne mogu da izbrišu. Ali, suočava se i sa tim da su lepi porodični momenti samo to - uspomene i da je to poglavlje konačno zatvoreno, a život ide dalje. Pretužna scena baš.

Glumačka ekipa nije mogla biti bolja. Aidan Gillen (najjači je bio u GoT-u i u The Wire) je odličan izbor za ulogu Amyasa Cralea. Super mu leže slojevito ljigavi likovi.

Zanimljivo je da u ovom filmu imamo i dvoje dece istaknutih glumica - Rachael Stirling (Caroline), ćerka Diane Rigg i Toby Stephens (Philip Blake), sin Maggie Smith. Rekla bih da su oboje nasledili talenat od svojih majki

Enivejz, film ću verovatno reprizirati tj. sigurno hoću, iako je deprimirajući i mučan.

Sad Cypress - Još jedna sumorna i depresivna, ali izuzetna ekranizacija podjednako izuzetnog romana. Doduše, za nijansu je manje sumorna od Prasića, pošto je Elinor imala više sreće od Caroline. A imala je sreće jer je upoznala Poirota koji se angažovao da pročešlja i razreši slučaj.

U vezi sa tim, dopalo mi se što je Poirot u filmu bio angažovaniji i zastupljeniji nego u knjizi. Isto tako, pozdravljam i promenu u vidu načina na koji je Hopkinsova razotkrivena. Sviđaju mi se i knjiški momenti iz sudnice, ali veća mi je fora Poirot koji se pretvarao da je otrovan i ceo taj završni segment.

Lik Elinor Carlisle - obožavanje! Glumica je za tu ulogu savršena. Plus, ona je kompleksan lik u kojem se odvija jedan čitav mali univerzum, tako da nije nimalo lako bilo preneti to na ekran. Međutim, to je uspešno odrađeno u velikoj meri zahvaljujući samoj glumici.

I Mary mi je draga. Poseduje nevinu i neiskvarenu lepotu, uz dozu nesvesne zavodljivosti. Nažalost, ona nije bila Elinorine sreće. Nju je smrt tako podmuklo sustigla. A Poirotov košmar sa njom pokojnom...Jezivo

Repriziraću film kada budem u odgovarajućem raspoloženju, ofc.

Death on the Nile - Vredelo je čekati i dočekati ovu adaptaciju! Poirot na egzotičnom putovanju? Ne može da ne valja. Harizmatična, vibrantna, dovoljno dinamična priča koja se odvija na pažljivo odabranim lokacijama i u koju su upleteni interesantni i pamtljivi likovi. Ono kad ti je svaki minut filma uživancija

Bilo je i par smešnih scena, pre izvršenja prvog ubistva. Nasmejalo me je kada se Salome Otterbourne otvoreno i bezobrazno nabacivala Poirotu i plesala s njim, ko o čemu - Salome o sexu

Pa onda Tim Allerton i njegova majka, njihov borderlajn incestoidni odnos. Njih dvoje su pričali o Joanni, da bi Tim naposletku zaključio da mu dotična ne treba s obzirom na to da ima majku. A najjače je kad ih Salome i Rosalie gledaju i komentarišu i Salome kaže kao po godinama bi mogla da mu bude majka, a Rosalie na to reče ona mu i jeste majka

Cornelia mi je presimpatična. Tako je jednostavna i obična, deluje pristupačno i šarmantno u toj svojoj jednostavnosti. No, žao mi je što se opredelila za dr. Bessnera, iako je on čovek na mestu. Ferguson mi je karakterno privlačniji, ima ono nešto.

E sad, glavni ljubavni trougao...Simon mi je i u knjizi užasno antipatičan, ali ovde je ispao patetičan do bola. To jest, patetičnost njegovog mentalnog sklopa je sjajno prikazana u adaptaciji. Još kad je krenuo da kuka i plače nakon što je Poirot objasnio slučaj...Joj, kakva peeezda od čoveka.

Jackie je baš lepa i poremećena. Očekivano je romantizovala i Simona i njihovu "unikatnu i nesvakidašnju" ljubav. Ja verujem da u njenoj glavi to jeste bila svemirska ljubav zarad koje je vredelo žrtvovati apsolutno sve, ali to su deluzije, viđenja koja su u suprotnosti sa istinom i realnom postavkom stvari. U prevodu, onoliko snažna i nekontrolisana opsesija je materijal za iskusan tim psihijatara, mada je znak pitanja da li bi i oni išta mogli da urade.

Emily Blunt kao Linnet je fantastična, premda mi je Emily svugde fantastična. Meni je ona među najboljim holivudskim glumicama svoje generacije. Što se tiče Linnet, dopao mi se ljudski pristup ulozi. Moglo je ispasti isuviše dramatično, preterano, usiljeno...A nije.

Linnet je nesavršena, bogata i privilegovana naslednica koja nije do kraja svesna efekata svog socio-ekonomskog položaja, ali u podsvesti zna da je povlašćen status čini ranjivom i lakom metom, s tim da je manjak ljudi od poverenja oko nje kojima je istinski stalo do njene (emotivne) dobrobiti učinio svoje, te ne ume da prepozna odakle pretnja dolazi.

Btw, haljine su joj bile top-notch

I ovaj film ću reprizirati...više od jednom

The Hollow - Ne znam ni sama kakvi su mi tačno utisci, pomešani su, ali me je film naveo da roman stavim na listu za čitanje. Ambijent i srž atmosfere u kojoj se odvija radnja mirišu na kišovite jesenje dane, što mi se svidelo. Ovu priču sam najmanje doživela kao misteriju i pre bih je nazvala sumornom i tragičnom dramom.

Imam osećaj da su likovi u knjizi još bolje razrađeni nego u filmu, a i u filmu je hintovana kompleksnost jednog broja njih (ovo se prevashodno odnosi na Henriettu i Gerdu, pa i na švalerčinu Johna).

Henrietta mi je zanimljiva, "osvežavajuća" i odlične su mi njene scene sa Poirotom. U početku sam mislila da će biti klasična ljubavnica-kučka koja će gledati da napakosti ženi svog ljubavnika, ali sam se prevarila. Ok, meni je glumica koja glumi Henriettu draga, tako da vrv i to utiče na moje simpatije prema liku.

Kraj filma ubija u pojam. Žalosnije od potvrđivanja Gerdine krivice i njenog priznanja, zatim suicida i činjenice da su joj deca ostala bez oba roditelja mi je momenat kada Henrietta pita Poirota šta će sada biti s njom, a on joj odgovara Go, my child. Your place is with the living. I will remain here with the dead. Bukvalno da te baci u depru.

A uskoro krećem sa sezonom 10

Vidim da Mia Farrow glumi Jackie. Totalni promašaj za tu ulogu.

Eto i bez gledanja ti je to jasno.Uopšte je nisam shvatila ozbiljno u toj ulozi.

Moram da kažem da mi deveta sezona ima drugačiji vajb od prethodnih osam.

Jesu drugačije te kasnije sezone. Više liče na zasebne filmove. Nema prepoznatljive špice ni naše trojke. Jesu mračnije i najviše se osjeti u filmovima Cards on the Table, After the Funeral, Taken at the Flood, Mrs McGinty's Dead, Hallowe'en Party, The Big Four i The Labours of Hercules.

Five Little Pigs - Kvalitet ovog filma je u rangu sa ABC ubistvima, ako ne i koji nivo iznad. Stilski i vizuelno pravo umetničko delo. Dovoljno je obratiti pažnju na flešbekove, na delove radnje koji se odvijaju u prošlosti i uporediti ih sa segmentima iz sadašnjosti. Kakav je kontrast napravljen, neverovatno!

Apsolutno se slažem. I vizuelno je pravi užitak u svakom aspektu.

Emocije se ne drže na racionalnoj distanci, nego se prožimaju kroz radnju i likove i nemoguće je stavljati ih u drugi plan. Ta sentimentalnost je ključna komponenta ove priče + muzika koja je prati.

Opet se slažem. Ova epizoda me najviše dotakne emotivno, najtužnija je, samim tim me uvijek iznova pogodi baš duboko.

Mislim prvenstveno na to što je Caroline Crale obešena, dok je u knjizi navedeno da je umrla u zatvoru. Činjenica da je nad njom izvršena smrtna kazna na koju je nepravedno osuđena čini priču još tragičnijom i težom za progutati.

Ja sam ekranizaciju gledala prije čitanja knjige i onda mi je u knjizi djelovalo da se Carolinina prirodna smrt ne uklapa. Sigurno da je ekranizacija tome doprinijela.

Hoću da kažem da se često homoseksualnost ubacuje u storilajn radi političke korektnosti i/ili senzacionalizma, što ovde nije bio slučaj i pitanje Philipove sexualne orijentacije je smisleno hendlovano.

U još jednom filmu se pominje lezbijski par (jedna od njih je već mrtva  prije početka radnje), a ako se dobro sjećam u knjizi to nije slučaj. Tako mi se učinilo da to jeste namjerno ubačeno jer se tako "mora". Slažem se da se za Philipa uklopilo, ali nisam sigurna da nema i ovog drugog razloga. Inače u još jednoj ekranizaciji smo imali incest kojeg u knjizi nije bilo.

a posle odlazi na terasu i suočava se sa sećanjima nečega što je pamtila kao lepo, čisto i srećno, a to su uspomene iz detinjstva koje ni sve tragedije ne mogu da izbrišu. Ali, suočava se i sa tim da su lepi porodični momenti samo to - uspomene i da je to poglavlje konačno zatvoreno, a život ide dalje. Pretužna scena baš.

Genijalna je scena sa svim instrumentalom, tako dirljiva i životna. Doživjela sam manje kao sjećanje, a više kao "što bi bilo kad bi bilo" momenat. Da Amias nije bio takav kakav je bio mogli su ostati divna i sretna porodica ili bar porodica koju nije uništila tragedija...

U vezi sa tim, dopalo mi se što je Poirot u filmu bio angažovaniji i zastupljeniji nego u knjizi. Isto tako, pozdravljam i promenu u vidu načina na koji je Hopkinsova razotkrivena. Sviđaju mi se i knjiški momenti iz sudnice, ali veća mi je fora Poirot koji se pretvarao da je otrovan i ceo taj završni segment.

Aham  Dobro je to odglumio Hopkinsova mi je inače jedna od najodvratnijih ubica

Lik Elinor Carlisle - obožavanje! Glumica je za tu ulogu savršena.

I fizički mi je upečatljiva. I nosi boju ruža koja baš dobro ide uz njene oči Pomenula si listu omiljenih sporednih likova. Na prvom mjestu bi mi definitivno bila Caroline Crale, a nakon nje Elinor.

I Mary mi je draga. Poseduje nevinu i neiskvarenu lepotu, uz dozu nesvesne zavodljivosti.

Najbolji opis tog lika. Jedna od najtužnijih smrti u serijalu mi je njena.

Death on the Nile - Vredelo je čekati i dočekati ovu adaptaciju!

Meni je ovo bio prvi susret sa Agathom kad sam imala 15 godina. Pogledala sam film, oduševila sam se, majka mi je objasnila kakva su Agathina djela, i krenem da ih čitam. I da gledam druge Poirote. Mogu reći da su mi baš olakšali jedan težak period. I knjige i filmovi.

Bilo je i par smešnih scena, pre izvršenja prvog ubistva. Nasmejalo me je kada se Salome Otterbourne otvoreno i bezobrazno nabacivala Poirotu i plesala s njim, ko o čemu - Salome o sexu

I Rosalie koja je spasila Poiorota. A kasnije:

Poirot: Je li život prema vama bio nepravedan?
Rosalie: Upoznali ste moju majku.

A najjače je kad ih Salome i Rosalie gledaju i komentarišu i Salome kaže kao po godinama bi mogla da mu bude majka, a Rosalie na to reče ona mu i jeste majka

Sjajno Rosalin izraz lica i ton su dali dodatni čar toj sceni    Inače, Tim i Rosalie u knjizi ostaju zajedno.

Cornelia mi je presimpatična.

I meni. Pa čak i ona naporna  Van Schuyler kojoj je od ubistva veći problem uništena marama. Dakle, nije strašno što je Linnet ubijena već što je njena marama iskorištena kao dio plana. "Grof Nešto će biti krajnje nezadovoljan" A izraz lica pukovnika Racea u toj sceni je dragulj

Još kad je krenuo da kuka i plače nakon što je Poirot objasnio slučaj...

Obožavam njegovu grimasu kada je Poirot rekao da su na sve mislili osim na jednu stvar - Hercula Poirota  Osim monstruma je i bijedna kukavica, znači nema niže.  Da nisu uradili što  su uradili i da se oženio sa Jacqueline, mislim da bi se bez nje (uopšte bez nečijeg vođstva) izgubio kroz život.

Emily Blunt kao Linnet je fantastična

Aham  Savršen izbor za Linnet.

Btw, haljine su joj bile top-notch

Dakle, pogodila sam da će ti se dopasti

U početku sam mislila da će biti klasična ljubavnica-kučka koja će gledati da napakosti ženi svog ljubavnika, ali sam se prevarila. Ok, meni je glumica koja glumi Henriettu draga, tako da vrv i to utiče na moje simpatije prema liku.

I ja je simpatišem i jeste ispala korektna na kraju. Ali generalno mi ovdje likovi i atmosfera ne prijaju. Knjiga je bolja, sa više detalja, naravno. Recimo ima momenat u kojem se Gerda jako dugo dvoumi što da radi sa večerom. Ako je počne spremati prerano ohladiće se ako muž zakasni s posla. A ako počne spremati kasnije, neće mu stići na vrijeme ako ne bude kasnio s posla. Što god da uradi neće valjati. Taj momenat tačno opisuje njen cijeli brak. Iskreno, meni je nje žao, ne njega. A još više djece.

Kraj filma ubija u pojam. Žalosnije od potvrđivanja Gerdine krivice i njenog priznanja, zatim suicida i činjenice da su joj deca ostala bez oba roditelja mi je momenat kada Henrietta pita Poirota šta će sada biti s njom, a on joj odgovara Go, my child. Your place is with the living. I will remain here with the dead. Bukvalno da te baci u depru.

Na to sam mislila. Baš ubija u pojam. Gerda je htjela dokazati da ima petlje i pameti samo je to usmjerila na pogrešnu stranu. I rezultat je  poražavajući.

Deseta sezona je malko slabija za moj ukus.